Доста је било се залаже да уџбеници буду бесплатни за сву децу у основним и средњим школама, без обзира на имовинско стање родитеља.
Просечна примања домаћинства у Србији износе око 60.000 динара од чега је трећина прихода пензија. Књиге коштају и до 15.000 динара. Кад то прерачунате за породице са двоје или више деце, схватите да родитељи морају да издвоје целу плату и да немају од чега да живе после 1. септембра.
Доста је било је, приликом усвајања буџета за 2018. тражио да сва деца добијају књиге бесплатно. Исто ћемо предложити амандманом у Скупштини Србије приликом расправе о буџету за 2019.
Новца за бесплатне књиге име. Тачно 0.23 % буџета Републике Србије је потребно да се издвоји да сва деца у Србији добију бесплатне уџбенике. Појединачне субвенције које се дају углавном страним инвеститорима су много веће од ове цифре.
Коме одговара да уџбеници буду овако скупи, и да родитељи морају да купују нове књиге? Тржиште уџбеника вреди око 63 милиона евра, мада неке процене иду и до 150 милиона. Доминантан положај има немачки издавач Klett који је приликом покушаја претходном министра образовања да се уведе ред, писао председнику Вучићу, а немачки амбасадор је лобирао код српског министра трговине како би се заштитио интерес немачке компаније. Отворену подршку немачком издавачу наставила је и премијерка Брнабић, а цену тога и даље плаћају деца и родитељи који једва преживљавају.
Доста је било!
Strašno koliko vas ignorišu.Jedva sam iskopala vest da ste u Majdanpeku nezvanično osvojili 4,3% po podacima SNS-a, znači da ako su vam malo ćapili(a jesu sigurno),verovatno ste i prešli cenzus,ali to nije dovoljno da bi to N1 i Danas objavili.Kao da je učestvovalo 25 lista a ne 7, pa ne mogu da objave nezvanične podatke koliko je ko osvojio,jer ako je to tačno,to uopšte nije zanemarljiv procenat,s obzirom da su Dveri sada na neki način predstavnik Saveza za Srbiju.Zašto su zaboga,svi toliko protiv vas?Ima dosta ljudi u Beogradu, i pametnih i obrazovanih koji vide da ovaj ne valja,
ali ne vide alternativu,a verovali ili ne,iznenadila sam se koliko njih nikada nije čulo za Dosta je bilo.
Zašto ste svima trn u oku?Ako ste toliko beznačajni,zašto onda toliko zaziru da objave bilo šta sto se tiče Dosta je bilo?
I ono prenemaganje danas Djilasa sa onim stolicama a nisu vas ni pozvali na razgovore,a na prošlim republičkim izborima ste osvojili najviše od opozicije,bez obzira na kasnija dešavanja.Ako im toliko smeta Radulović,molim lepo, sada imate novog predsednika,gospodin Mihajlović je više puta pomenuo kako je više nego zainteresovan za udruživanje sa ostalim opozicionim akterima,pa što onda ne pozovu i Dosta je bilo na razgovore?Ako je do pljuvanja Djilasa,pa pljuvao ga je i Obradović, mnogo više nego Radulović, a i oni medjusobno su se prilično isprozivali.
S obzirom da je i malom detetu jasno da ako se cela opozicija ne udruži ne moze ni da se približi Vučiću, moram priznati da mi nije baš najjasnije šta se tu dešava.Svako dobro vam želim,podrška za Dosta je bilo!
Tanja potpuno ste u pravu.
Neverovatno je koji stepen ignorancije prema DJB, i onda kad su bili najjaca opozicija i sad kad su, po mom misljenju, pretrpeli snazan udar sluzbi ali ipak ostali na nogama. To ignorisanje nije samo od novinara i politicara, cak i mnoge javne licnosti pricajuci o nekim potpuno drugim temama kad slucajno pomenu opoziciju, i nabrajaju partije, obavezno preskoce DJB kao da ne postoje. Pa i Dveri, u periodu kad su stajali losije od DJB su, stice se utisak, znatno cesce pominjani.
To nas moze navesti na dva zakljucka. Prvi da postoji sila u nasem drustvu koja ima moc da naredi takav odnos prema DJB onima koje direktno kontrolisu a ostali iz straha rade isto jer te baje ocigledno i vedre i oblace kod nas. Drugi, tim mocnicima ocigledno ne pase postojanje DJB a, i izgleda samo njih, i njihovih nastojanja da urede drzavu.
Zato nas predsednik drzave pliva slobodnim stilom na toploj struji koja ga sama nosi. Grozim se cinjenice kakav primitivac je kotiran tako visoko. Mnogo bi koristilo, da je slobodnih novinara, da neko izanalizira slicnosti crnogorske drzave i Srbije tu bi se, verujem uocio isti obrazac sto bi bilo od znacaja da shvatimo u cijem se loncu kuvamo.
Sve ovo bi nas glasace DJB a trebalo da dodatno uveri da smo na pravom mestu i da se treba dalje boriti jer nasa drzava, vise je nego ocigledno, nema kijavicu vec tezak oblik kancera pa ni lecenje nece biti ni lako ni brzo.
Molim admin da ovaj moj prethodni komentar na ovu vest ne objavi, jer sam ga prebacila tamo gde mu je mesto,u komentar o rezultatima izbora u Majdanpeku
Zajeba te admin ?
Ha,ha,jeste,nije vazno,oprosteno mu je 🙂
Gorane,nisam tako strastveni pristalica Dosta je bilo kao ti, niti bilo koga,previse puta sam se razocarala, trazim opciju da je zaokruzim protiv ovih koji daju zemlju i sve sto vredi u njoj za dž,sve njihove kombinacije su da druga strana dobije sve,a mi nista,
vazno je da se oni utale i ostanu na vlasti,prave od nas roblje a zemlju nam pretvaraju u deponiju Evrope,ali ne mogu da ne primetim i ne prokomentarisem sta se desava,suvise je ocigledno.Na zalost, ljudi dosta povrsno prate vesti i uopste politicka desavanja, ne udubljuju se previse,svako dobro i Goranu J. i Parisenzermenu:)
Pozdrav, Tanja
Za dugoročno i održivo (organsko, a ne veštačko) podizanje kvaliteta i spuštanje cena bilo koje usluge i proizvoda, pa tako i obrazovnih i medicinskih usluga, neophodno je da potrošač usluge punu cenu novcem (a ne državnim bonovima) plaća direktno pružaocu usluge. Takođe je neophodno da ponuđači usluge budu u slobodnoj konkurenciji – da nema barijera ulasku na tržište, da nema miljenika i štićenika države i da potrošači slobodno biraju od kog će ponuđača kupiti uslugu. Ovi uslovi koncizno se nazivaju slobodno tržište. Uloga države je da uklanja, a nikako da podiže barijere ulasku na tržište, a najviše od svega uloga države je sprečavanje nasilnih monopola (nenasilni monopoli ne postoje). Kada država zloupotrebljava silu i uvodi monopol, to je porobljavanje i pljačkanje stanovništva, čak i kada nas laže da to radi “za naše dobro”, “u javnom interesu”. Monopol nužno dovodi do pada kvaliteta ili do rasta cena proizvoda i usluga, a može i da smanji kvalitet i poveća cene istovremeno, kao što je slučaj sa obrazovnim i medicinskim uslugama u Srbiji.
Pokušaji da se izuzetno loša situacija prouzrokovana nasiljem države nad stanovništvom popravi “na parče”, uvođenjem sitnih kozmetičkih “sloboda” – kao što je ulazak privatnih kompanija na tržište udžbenika, poklanjanje udžbenika đacima (pošto je prethodno otela roditeljima pare) BTW zabluda koju podržava DJB, dozvoljavanje privatne medicinske prakse – sve te sitne “slobode” samo čine osnovni problem još gorim jer omogućavaju politički povezanim preduzetnicima i kompanijama korupcionaški profit. Ne može problem da se reši merama “na parče”, ne može čupanje listića kad korov osvaja sve.
Ako se hoće rešenje problema – mora da se udari u koren, a koren, izvor problema je otimanje slobode izbora, to je pljačka stanovništva. Rešenje je slobodno tržište obrazovanja, slobodno tržište zdravstvenog osiguranja, slobodno tržište medicinskih usluga, ukidanje državnog školstva i zdravstva, niski porezi, ograničena država. Kad je bolest države teška, analgetici ne pomažu. Mora amputacija.
Zbunjeni i sluđeni odmah će da pitaju – a šta će sirotinja? – i da sanjaju “ljude posebnog kova” koji u koruptivnom sistemu neće biti korumpirani. Takvih je malo, a ionako ih koruptivni sistem brzo istisne. Koruptivni sistem mora da se razvali, jedino to ima smisla. A obrazovanje i lečenje sirotinje će da plati država. Na slobodnom konkurentnom tržištu cene osnovnih usluga su neprofitne, jer je konkurencija za te usluge najveća.