СФРЈ, Србија и ЕФТА

Европска асоцијација слободне трговине (ЕФТА) оформљена је 1960. године од стране држава које нису припадале Европској економској заједници (ЕЕЗ). Циљ формирања асоцијације је био суштински исти као и код ЕЕЗ, а то је слободна трговина. Међутим, док је ЕЕЗ настала на историјском договору Француске и Немачке, дотле је у ЕФТА политички доминирала Велика Британија. У периоду када чланице ЕФТА почињу да напуштају ову организацију и приступају ЕЕЗ, и то најпре Велика Британија, Ирска и Данска (1973), затим Португалија (1986) и коначно Аустрија, Шведска и Финска (1995), ова организација постаје неприметна. Данас су чланице ЕФТА Швајцарска, Норвешка, Исланд и Лихтенштајн, а однос ове организације са ЕУ је такав да државе уживају све 4 основне слободе, које су и темељ саме ЕУ (слобода кретања робе, лица, услуга и капитала).

У време када је СФР Југославија још увек имала свој значајан утицај у Европи, одлучено је да се приступи ЕФТА, а не ЕЕЗ. Данас се мало говори и пише о томе, али још од 1980. године, када је потписан Споразум о сарадњи између СФРЈ  и ЕЕЗ, који се сматра најповољнијим споразумом који је ЕЕЗ икада потписала са једном државом, југословенска спољна политика је била окренута ка приступању европском економском простору. Наравно, за разлику од данашње политике, она је првенствено уважавала интересе Југославије и била је итекако избалансирана, али је чињеница да је СФРЈ након доношења Јединственог европског акта 1986. године себе видела као део заједничког тржишта.

Почетком деведесетих година приступило се европским интеграцијама, а одлука Савезног извршног већа је била да се СФРЈ у тај простор укључи приступањем ЕФТА, иако јој је на располагању стајао и убрзан поступак пријема у ЕЕЗ, који је додуше био одбијен и од Хрватске и од Србије. Проглашење независности Хрватске и Словеније уз активну улогу Немачке и догађаји који су након тога уследили спречили су СФРЈ да постане део ЕЕЗ која је 1992. прерасла у ЕУ, али и да пре тога постане чланица ЕФТА. Постоји општа сагласност у погледу хипотезе која гласи: Да је СФРЈ добила трку са временом и пре распада постала чланица ЕФТА, никада се не би ни распала.

Шта је било, било је, гласи једно од најзначајних правила у економији. Питање које се поставља је да ли данас, у време кад се дешава процес инверзан оном који се дешавао кад се ЕЕЗ проширивала на рачун ЕФТА, у време када Велика Британија увелико напушта ЕУ (а постоје назнаке да се то може десити и са неким другим државама) треба поново размишљати о ЕФТА. Разлог за ово је једноставан. ЕУ пројекат је кренуо у погрешном правцу када је са заједничког економског и културног простора, кренуо у правцу политичке и економске централизације и практично доминације једне земље. Оно што највише омета економски развој држава чланица ЕУ и оно што представља највећу препреку решавању проблема који постоје у самој ЕУ – а то су тежња ка централизацији и заједничкој спољној политици, заједничка валута и недовољно изграђене политичке институције које би могле да је подрже – као проблем не постоји у државама ЕФТА. Да ли ће Велика Британија поново бити стожер ове организације која ће и у пракси показати да је економско уређење Европе из 1960-их година прошлог века, када су постојале две организације засноване на принципима слободне трговине, заправо оптималан модел, остаје да се види.

Србија има потписан Споразум о слободној трговини са ЕФТА, као што има и Споразум са ЕУ. Србија је свакако део европског економског простора и ту јој је и место. Једина дилема која тренутно постоји је да ли ће у складу са променама које се на том простору дешавају Србија бити позиционирана у складу са својим интересом. Или ће, као и у случају с почетка деведестих, када је ирационалност Милошевића и Туђмана преовладала над рационалношћу Анте Марковића, економски интерес државе поново бити у служби балканских емоција и немачких интереса.

Војин Биљић

адвокат
члан програмског савета ДЈБ