Rafaljna paljba Evropske komisije i Centralne evropske banke po Italiji, kao i osuda Evropskog parlamenta na konto Mađarske biće lakmus papir daljeg opstanka Evropske unije. Približavanje Rima i Budimpešte oko imigracione politike, kao i najavljena solidarnost Varšave i Praga koji neće uvoditi sankcije Mađarskoj jesu više nego evidentan pokazatelj urušavanja idejnih osnova EU i pucanja po šašovima briselskog birokratskog konglomerata. Samo će vreme pokazati da li je ova politička hajka na Italiju i Mađarsku početak kraja EU. Jedno je sigurno – i Salvini i Orban su direktna i logična posledica posrnule EU koja se pretvorila u svoju suštu suprotnost i u kojoj se njeni građani više ne prepoznaju.
Prva u nizu kritika na račun Rima je stigla u ponedeljak 10. septembra iz Ženeve kada je novoimenovani visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava i bivša čileanska predsedica, Mišel Bašele, u svom prvom zvaničnom obraćanju osudila Rim zbog nehumane migracione politike, zatvaranja luka i projektovanja panike i besa na migrante čime se, prema njenom mišljenju, ne postiže nikakvo dugoročno rešenje. Bašele je dodala da planira upućivanje čak dve posmatračke misije u Italiju radi procene rizika od dalje eskalacije nasilja i epizoda rasizma nad migrantima.
Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini je u svojoj neposrednoj reakciji odgovorio da je Italija tokom proteklih godina primila više od 700.000 migranata, da nikada nije dobila pomoć drugih zemalja iako je to u više navrata tražila, kao i da je UN pravaziđena i preskupa institucija, dodavši – u čisto Trampovom maniru – da će Italija razmisliti da li će nastaviti njeno dalje finansiranje koje italijanske kase godišnje košta oko 100 miliona evra.
Već u četvrtak 13. septembra oštra kritika na račun Rima stiže i od evropskog komesara za ekonomska i monetarna pitanja, Pjera Moskovisija, koji je tokom konferencije za štampu u Parizu bez uvijanja izjavio da je “Italija problem Evrope” i da mora da poradi na umanjenju javnog duga i izradi kredibilnog budžeta, kao i da aktuelna politička klima neodoljivo podseća na “30. godine prošlog veka, ali da srećom još nema Hitlera već puno malih Musolinija”.
Ni u ovom slučaju Salvini nije ostao dužan za brz i podjednako zajedljiv odgovor, pa je Moskovisiju odbrusio da Francuska prvo počisti u svom dvorištu pa tek onda kritikuje druge, pozivajući se pritom na zatvaranje prolaza za migrante na prelazu Ventimilja na granici sa Italijom, kao i na vodeću ulogu Pariza u krvavom svrgavanju Gadafija 2011. godine.
Istog dana Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke i bivši guverner Centralne banke Italije, poručuje iz Frankfurta svojim sunarodnicima da njegov zadatak nije finansiranje italijanskog deficita, da je Italija nanela već dovoljno štete svojim anti-EU izjavama što je dovelo do skoka spread indeksa između italijanskih (Btp) i nemačkih (Bund) državnih obveznica, te da sada treba da uslede konkretna dela u smislu usvajanja održivog budžeta u skladu su preporukama EU.
Odmah sledećeg dana – 14. septembra – tokom sastanka ministara unutrašnjih poslova EU u Beču, Salvini se ponovo našao na meti, ovaj put ministra spoljnih i imigracionih poslova Luksemburga, Žana Aselborna. Razmimoilaženje u stavovima po pitanju izbeglica se usijalo do te mere da je Lukšemburžanin u jednom trenutku čak opsovao svog italijanskog kolegu uz opasku da je Luksemburg prepun italijanskih došljaka, na šta mu je Salvini odgovorio da je Luksemburg poreski raj za pranje para i da slobodno, ukoliko žele, mogu da preuzmu sve migrante iz Italije.
Ova epizoda koju su zabeležile i kamere jeste samo kulminacija neuspelih pregovora sa Italijom, koja se pokazala kao nimalo naivan pregovarač u pitanjima usaglašavanja nove EU migracione politike.
Naime, nekoliko dana pre sastanka u Austriji, nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Sehofer je izjavio da je Italija pristala da prihvati nazad migrante koji se pojavljuju na austrijsko-nemačkoj granici, a prethodno su podneli zahtev za azil kod italijanskih vlasti, dok bi prema istom dogovoru Nemačka zauzvrat primila isti broj migranata koje Italija spasi na moru. Sehofer je tada istakao da dogovor s Italijom još uvijek nije formalno potpisan i da očekuje da bi to moglo da se desi u petak u Beču tokom zasedanja ministara unutrašnjih poslova.
Sporazume poput ovih Nemačka je, inače, prethodno već potpisala sa Grčkom i Španijom, a na insistiranje kancelarke Merkel zbog rastuće tenzije kod kuće i uspona populističke stranke “Alternativa za Nemačku” (AfD) koja je na saveznim izborima u Nemačkoj u septembru 2017. osvojila 12,6% glasova i na taj način postala treća najjača partija u Bundestagu.
Međutim, od potpisivanja ovog sporazuma sa Italijom u petak nije bilo ništa i Nemačka se nadano ili nenadano našla oči u oči sa gotovo nepremostivom preprekom zvanom Salvini.
Koliko god da je, naime, Berlinu bilo lako da sa Madridom i Atinom postigne dogovor o readmisiji izbeglica, toliko se s druge strane Salvini pokazao kao tvrd orah i više nego ozbiljan igrač.
Šta je tačno rekao Salvini?
Salvini je svojem nemačkom kolegi otvoreno zamerio da je reč o dokumentu kojim se prevashodno štite nemački interesi, dok se zemlje mediteranskog pojasa – među kojima je i Italija – ostavljaju i dalje na vetrometini i brisanom prostoru pred nekontrolisanim talasima izbeglica. Salvini je ujedno zatražio od Nemačke da podeli sa Italijom imigracioni teret bezbrojnih brodova nevladinih organizacija koji svakodnevno kreću sa obala Libije, odnosno da novim dogovorom Rim bude na “pozitivnoj nuli” i da Berlin pomogne u redefinisanju EU vojne misije Sophia koja do sada nije dala nikakve rezultate.
Ovakav Salvinijem čvrst stav je bio dovoljan razlog da se nemački ministar unutrašnjih poslova Sehofer ne pojavi na samitu u Beču, što je doprinelo negativnom bilansu samog sastanka.
Dodatno, samo dan pred samit u Austriji, časopis TIME svoju naslovnu stranu posvećuje Salviniju uz natpis “novo lice Evrope – u misiji uništenja EU”. U intervjuu za američki nedeljnik, Salvini je posebno istakao da se bori za povratak evropskih vrednosti koje se ne poklapaju sa vrednostima Evropske unije, kao i za stvaranje desnog saveza, bez evropskih socijalista poput Makrona i Rencija, a sve u cilju povratka ravnoteže unutar Evropskog parlamenta i Evropske komisije.
I upravo to je ključ u kojem treba iščitavati Salvinijevu neskrivenu podršku mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, pre svega nakon prošlonedeljne odluke Evropskog parlamenta da aktivira čl. 7 Lisabonskog sporazuma zbog, kako se zvanično navodi, konstatnog kršenja vrednosti EU i podrivanja demokratije u Mađarskoj.
Orban je, inače, pod pojačanom prismotrom EU već godinama unazad, a posebno od kada je u junu ove godine usvojen paket zakona poznatiji kao “Stop Soroš” protiv inostranih i nevladinih organizacija u Mađarskoj čiji je finansijer američki milijarder mađarsko-jevrejskog porekla Đerđ Soroš.
Po svemu sudeći, vrlo je verovatno da će ovo egzemplarno kažnjavanje Budimpešte ostati samo mrtvo slavo na papiru i da će poslužiti tek kao upozorenje Rimu šta može da se desi ukoliko Salvini i dalje bude nastavio da tvrdoglavo tera po svome.
Naime, odluka da se uvedu sankcije i uskrati pravo glasa Mađarskoj mora biti jednoglasno usvojena od strane svih 28 zemalja članica Evropskog saveta, međutim Varšava i Prag – saveznici Budimpešte iz Višegradske četvorke – već su najavili da će se usprotiviti sankcijama Brisela, tim pre što Poljsku očekuje slična procedura, pa je malo verovatno da će glasati protiv Mađarske.
U noti koju je objavilo poljsko ministarstvo spoljnih poslova se skreće pažnja da svaka zemlja ima suvereno pravo da sprovodi unutrašnje reforme koje smatra adekvatnim, kao i da akcije protiv države članice imaju za cilj samo produbljivanje podela u EU i povećanje već postojećeg nepoverenja građana u evropske institucije.
I sam Salvini, podjednako ljuti anti-soroševac kao i Orban, istakao je u više navrata da su sankcije Mađarskoj čisto politički čin i da se on tome oštro protivi, dodavši da namerava da upravo sa Orbanom zajedno izgradi novu Evropu u čijem će fokusu biti pravo na rad, na porodicu i na bezbednost.
Šta se može zaključiti iz svega ovoga?
Prošlonedeljna dešavanja u Evropskoj uniji bude sumnju u njenu smislenu budućnost i dalju ekonomsko-političku održivost. Interesna pregrupisavanja među zemljama članicama, zatvaranje unutrašnjih i spoljnih granica, međusobne netrpeljivosti, rastući deficit, jačanje ekstremne desnice i vidljivi animozitet prema briselskim institucijama jasan su znak da u EU nešto ozbiljno škripi i da se glomazna birokratska mašinerija pretvorila u zlu vešticu.
Drugim rečima, sve one vrednosti koje je upravo EU trebalo da predstavlja u kolektivnom evropskom imaginarijumu izrodile su se u svoju suštu suprotnost te tako ostaje da se vidi da li je ova politička hajka na Italiju i Mađarsku početak kraja EU, a to će samo vreme pokazati.
S druge strane, koliko god da u Salvinijevom i Orbanovom činjenju ima esktremno desničarskih primesa, toliko im dešavanja “na terenu” idu na ruku i u dobroj meri opravdavaju njihove stavove i političke poteze.
U takvoj konstalaciji snaga, legitimno se nameće pitanje da li Srbija treba da preispita svoje geostrateško opredeljenje u smislu evropskih integracija i da li i dalje treba da teži ovom idejno-političkom društvu mrtvih pesnika.
Čak se i najvatreniji domaći pobornici evrointegracija slažu da ulazak Srbije u EU minimalno zavisi od nas samih, a najviše od situacije u samoj Uniji koja nužno mora da se menja da bi opstala, a na te promene nažalost (ili na sreću) ne možemo da utičemo. Promene koje se brižljivo analiziraju u zvaničnim izveštajima i dokumentima nejasne su, nerazumljive i na nivou akademsko-salonskog teoretisanja. Neki izvori čak tvrde da Srbija svoje pristupne pregovore može da završi i pre 2025. godine, ali je nemoguće dati odgovor na pitanje da li će se do tada reformisati sama EU i da li će biti spremna za prijem novih članica odnosno Srbije.
Prevedeno na srpski: nema ništa od ulaska u EU.
Kako izgleda EU prostor 2018. godine?
Dovoljno je da se malo zagrebe ispod šljašteće površine pompeznih medijskih natpisa i zvaničnih izjava i ukazaće se Evropska unija u kojoj i dalje stoje žičane ograde duž granica, u kojoj se jednostrano ukida Šengen, u kojoj rastu deficit i nezaposlenost, a eskaliraju rasizam i ksenofobija. Šanse da će bilo šta krenuti nabolje su slabe, gotovo nikakve.
Prostim rečima, ako prosečan Srbin sanja mesečnu platu od 1.000 evra, treba da zna da završnica te trke nije u Briselu, već u njegovoj glavi.
Šta to znači?
To znači da Briselu odgovara da postoje centralne i periferne države van i unutar Evropske unije jer samo tako klasno diferencirani politički prostor može biti izvor jeftinih resursa za jake EU države poput Nemačke, nebitno da li su u pitanju bagatelna radna snaga, ucenjena izvozna tržišta za plasman radioaktivne i škart robe ili nešto treće.
Plata od 1.000 evra će biti moguća kada se stane na put rasipanju novca iz budžeta na kriminalne i korupcionaške poslovno-privatne kombinacije, kada se prestane sa selektivnom naplatom poreza, kada se ojača domaća privreda i kada u glavama ljudi oživi kultura bunta i nepristajanja umesto ćutanja, poginjanja glave i pogubnog prilagođavanja na negativan sistem vrednosti. Za tako nešto nam Brisel nije potreban.
Volela bih da me neko demantuje…
Jasmina Stojanović
čan DJB OO Zvezdara
Upravo tako. Kultura BUNTA i NEPRISTAJANJA. Bravo!
Kakva radioaktivna roba? Molim samo precizan odgovor jer se bez njega ova izjava može tretirati kao uzbunjivanje javnosti.
Nije nikakvo uzbunjivanje javnosti. Pitajte sanitarnu i veterinarsku inspekciju. Podmićuju se carinici i inspekcija i na srpsko tržište se unosi sve i svašta. Sve se zna, ali su mnogi sa puterom na glavi pa se zato ćuti… Na deklaracijama o uvezenom povrću na primer imate označenu samo zemlju, a ne vidi se odakle tačno dolazi.
Ja znam da se uvozi sve i svašta. Takođe znam da mnogi imaju putera na glavi i da zato ćute. Ali ovde, na ovom sajtu, ako se pojavi ovakva jedna tvrdnja, onda mora tačno da se napište o čemu se radi. Oni ćute jer imaju putera na glavi, ali DJB ga nema tako da nema potrebe da ćuti. Ako je stvar rekla-kazala, onda ne sme da se pojavi u ovom tekstu, ali se tačno zna o čemu se radi, onda mora to i da se napiše. Zašto nam DJB ne bi dao šansu, nama potrošačima, da napravimo skandal zbog toga, da pišemo po novinama, da zovemo uvoznika i zapretimo mu itd.? Dakle, i dalje čekam odgovor. Bez odgovora, smatraću da bez osnova ili proverenih podataka sejete strah. Meni je sad vrlo nelagodno otkad sam pročitala ovaj podatak. Ovaj sajt ne bi trebalo da liči na žutu štampu. Dakle, ponovo, koja radioaktivna roba…? Uostalom neka nam DJB da šansu da barem tu robu izbegavamo.
Uskoro će biti objavljen članak na tu temu. Naravno, i vi možete da nam pomognete sa svojim saznanjima.
Draga Ana,
Pre par nedelja je u EU donesen zakon da proizvodjaci hrane moraju isti proizvod pod istim imenom da plasiraju na sva trzista EU sa istim kvalitetom! Dokazano je da je nutela, hipp kasice za bebe i nekolicina drugih proizvoda na trzistima Bugarske, Slovacke, Poljske, Rumunije, Hrvatske bila losijeg kvaliteta nego u Nemackoj, Francuskoj, Holandiji. Sta mislite da li ta npr. nutela koja dolazi na nase trziste istog kvaliteta kao ona u Nemackoj ili kao ona u Bugarskoj ? Moguce je cak i da je za nas van EU ta nutela jos goreg kvaliteta.
Ono cime su se proizvodjaci branili je da mi stanovnici istocne Evrope imamo drugacije culo ukusa i da nam proizvodi sa margarinom umesto putera, sa manjim udelom lesnika i kakaa vise odgovaraju.
Srdacan pozdrav,
Dejan J.
Dejane, to uopšte nije upitno. Ne samo moguće, kao što kažete, nego je sasvim izvesno i uopšte se čak i ne krije da postoje 3 kategorije kvaliteta proizvoda iz EU. Jedan je za “privilegovane” zemlje EU, drugi za bivši istočni blok i nove članice (Hrvatsku na primer, mislim da su se Slovenci iz toga izvukli, ali nisam sigurna) a treći za zemlje koje nisu članice. Dugogdišnjom borbom, pre svega Češke i Slovačke, donet je zakon o kom pričate. Mi i dalje ostajemo izvan i možemo očekivati još gori kvalitet jer im je sada propala mogućnost da uvaljuju ostalim zemljama članicama delimičan škart. To svi znamo, ali radiokativna…???
No u redu, vidim da će uskoro biti članak na tu temu.
Ja ću Vam još samo jednom ponoviti, ako nedelju dana ne jedeš ništa sem spanaća, nećeš biti sit nego će ti biti muka i boleće te stomak (a i mozak). A vi dalje kako hoćete. I zaboravite na nekakav dvocifren rezultat na sledećim izborima. A i na cenzus. Katanac.
Ipak bih se kladio na Nemačku i evro koja jača i energetske veze sa Rusijom.
Kad su Grci ispali smešni a najveće su bundžije, šta tu imaju neozbiljni Italijani da driblaju ?
Bolje reći jedan Italijan koji već sledećeg meseca može da padne sa kompletnom vladom jer to smo već gledali kod Italijana.
A kod Nemaca gledamo da ponovo komanduju Evropom i to sa razlogom.
Mađari su ozbiljniji ali su mali i nemoćni.
Mi smo već odavno deo Unije samo nam to nije jasno. Kao sto nam nije jasno koji i kakav smo deo.
Evro je ovde valuta. Ni dolar ni rublja.
Unija će se verovatno menjati ali se neće raspasti kao što se nije raspao ni NATO u sudaru sa SRJ.
Do sada se raspala SFRJ, SRJ i Srbija.
Nemačka se ujedinila.
To je rezultat na semaforu.
Duschman, upravo tako. Mateo Salvini će pasti kao zrela kruška, to je jedan populistički lakrdijaš. Ali, čak i da nije, on nema snagu niti podršku onih snaga u Italiji koje se zapravo pitaju (bez obzira na trenutnu većinsku podršku). Italija je nemoćna bez EU. Ali ako on samo talasa da bi EU postala bolje mesto, onda mogu da mu dam za pravo. Neka talasa, možda će te briselske birokrate malo staviti prst na čelo. U svakom slučaju, onaj ko ne shvata da je EU naše društvo, ali i to da mi odlučujemo kakvo ćemo mesto zauzeti u toj EU – taj je politički amater.
Čak i da postoji 100% konsenzus u Srbiji oko ulaska u EU i da dubimo na trepavicama, sama EU nikada neće pustiti Srbiju da uđe, baš kao i Tursku. To je poenta, sve ostalo što vam kažu, znajte da je nerealno.
To samo zavisi od nas, odnosno od onoga koga ovaj narod bude birao na izborima. Odnosno, od toga koliko smo sami sposobni da uredimo ovu zemlju. Jer ovako kako vi formulišete, ispada da postoji neka zavera da se Srbija nikad ne primi. Nikom ne bi palo na pamet da odbije uređenu zemlju.
Ana, to što kažeš je čista politička kratkovidost i logička nepismenost
“Evro je ovde valuta.”
Kako evro, kad se plate i penzije isplaćuju u dinarima, naplata poreza se vrši dinarima, kao i sav legalan promet robe i usluga?!
Mi Srbi smo se u poslednje vreme često radovali tuđim nesećama, pa tako smo 90-tih godina priželjkivali raspad NATO pakta, koji se ni dan danas nije raspao. Danas, kao da priželjkujemo raspad EU. Pitam se da li očekujemo raspad EU zato što nismo njen član ili zato što imamo toliko trapave političare na vlasti koji nisu u stanju uvesti evropske standarde građana i same države Srbije. Koliko god da prognoziramo propast EU ja sam ubeđen da će ona opstati jer je to projekat jakih i moćnih zemalja i one ga svim sredstvima štite, ali se bojim da ćemo se mi u međuvremenu raspasti. Naučen sam da sređujem stvari u svojoj kući a posle toga i oko svoje kuće. Nije mi interesantno posmatranje komšijinog ručka jer od njega ja nemam ništa. Tek kad budemo u Srbiji napravili bogate građane, koji od svog rada žive i postaju kapitalisti tek onda ću sebi dati za pravo da važem kvalitet okruženja.
Svaka organizacija ima svoje padove i uspone, kao i svako živo biće na ovoj planeti, ali ono vredi onoliko koliko ume da ustane.
Tekst je spoljno-politička analiza dešavanja u EU i tako treba da se tumači.
@”kao da prizeljkujemo raspad Eu…”ne prizeljkujemo ga,ali moramo prihvatiti realnost.Eu birokratija je pojela plemenitu ideju Eu.
Bitno je samo da Eu birokratija uvali guzicu, da prima neku besnu platu(a sve u ime “evropskim vrednosti”)ostalo bas i nije tako bitno.Nicemo oni ne sluze i nista nisu u stanju da odrade kako valja.
I ovi sto su unutra,i nesto se i ofajdili od Eu, nisu vise srecni u tom braku.
Čime mozete da opravdate toliku podrsku Eu Aleksandru Vucicu?Ne mozete me ubediti da je u interesu Srbije i srpskog naroda da mu takvi budu na vlasti.Pogledajmo samo rezulate vlasti Aleksandra Vucica u poslednjih 6 godina na vlasti-da li je bolji standard pre svega-ne,mnogo je losiji,sve drzavne institucije su urusene,sudstvo,vojska,policija,zdravstvo,prosveta,parlament,slobodni mediji ne postoje,prave nam od grada Dubaji u Evropi,kultura,moral-ne postoje. Jel zbog Kosova?Sta, ako priznamo Kosovo,onda ce svi nasi problemi biti reseni?Jel su nam tako bese rekli ovi iz Eu?
Plus kako misle ovako da rese problem Kosova?Tako sto ce da ga kriminalizuju jos vise?
I ovi pre njih su mi vec ogadili Eu jer sve sto su reformisali a pod plastom uskladjivanja sa Eu,sve su unazadili jos vise-setimo se samo Malovicke i njihove cuvene reforme sudstva,sramota stvarno.Sa podrskom AV su zapecatili.Osim toga, potpuno je besmislena prica o ulasku u Eu,ako pod jedan smenimo Vucica, pa krenemo nekim normalnim putem(sto trenutno izgleda kao naucna fantastika)mozda mozemo za jedno 15 godina,ako Eu jos uvek bude postojala da sebi postavimo i to pitanje hocemo li u Eu ili ne,a sada zrtvovati bilo sta od svog drzavnog interesa zbog ulazenja u neku organizaciju koja ce za 15 godina postojati, a mozda i nece,potpuno je besmisleno.Ako je da mozete laske da emigrirate,pa mozete i sada emigrirati,nije to bas tako tesko
ne bih se slozio o kraju eu, malo pretenciozno. doduse pr sns se izgleda slaze sa tim pa vidimo promenu kursa politike iz eu ka kini ili kina u srbiji, pitanje je sad?ne znamo o cemu se radi pa je neophodna skupstinska rasprava i o boru, o preferencijalnim kreditima za kineske firme koje rade projekte (a gde su nasi), kolike ce plate biti u fabrici guma i zastita zivotne sredine jer to najprljavija tehnologija (zrenjanin jos nema pitku vodu) i sl?
Molim ponovo autorku teksta da napiše o kojoj se radioaktivnoj robi radi. Ako iznosimo tako težak podatak, onda moramo to da potkrepimo dokazima. U suprotnom, svako može da kaže svašta, svako može da okleveće svakoga, pa tako i DW Radulovića za tobožnji dug u Americi. Priznaćete da bez relevantnih dokaza, svaka javno izgovorena tvrdnja (ako je reč o tako ozbiljnoj tvrdnji) je rekla-kazala i za nju se može podići tužba. Postoji tužba i za uzbunjivanje javnosti i širenje panike. Kod mene ste, recimo, uspeli da izazovete paniku.
I, još nešto, nemam ja šta da pitam veterinarsku i sanitarnu inspekciju. Autor teksta je dužan da kaže odakle mu taj podatak i da proveri da li je izvor kredibilan. Ne mogu se sejati takvi podaci da biste ublatili zemlje EU. Na stranu što to nema veze sa zemljama EU već sa korupcijom u ovoj zemlji.
Poštovana “Ana”, ispravite me ako grešim, ali nikakvu paniku nismo izazvali kod vas, već samo bes i potrebu za svađom. Iz ostrašćenosti u vašim rečima bih rekla da ne želite toliko informaciju, koliko pre tražite povod za kavgu i raspravu zbog nekih, čini mi se, povređenih emocija sa nekim iz samo vama znanih razloga. U svakom slučaju, kao što vam je gore najavljeno, tekst na ovu temu je u pripremi i na njemu se aktivno radi. Pratite i dalje naš rad i svakako uvek možete da konstruktivno i sami doprinesete predlogom novih ili sličnih tema. Svako dobro! Autorka teksta – Jasmina Stojanović p.s. Rekla bih da se znamo…
Znamo se, Jasmina, ali to nema nikakve veze sa ovom pričom ovde. Iskreno, zaista ste izazvali paniku jer se grozim takvih stvari, vi ne možete znati koliko. Nije reč o povređenim emocijama, tom izjavom ste sebi previše dopustili, ali zaista sam besna što sam uložila više godina podržavajući jedan pokret (da ne pričam koliko sam ljudi nagovorila i ubedila da glasaju za DJB, koliko sam se sa prijateljima svađala kada nisu razumeli njihove poteze, da ne pričam da sam glasala za DJB od prvog trenutka kada su se uopšte pojavili na političkoj sceni i pre nego što su ušli u Parlament) koji je za sebe tvrdio da je proevropski a koji se preko noći, nikoga ne obavestivši i ne izjavivši to otvoreno, pretvorio u antievropski. Ovi pokušaji da se po svaku cenu oblati EU, da se jedan fašista kao što je Salvini (zar ćemo zaboraviti da je Rome upoređivao sa miševima i krajnje primitivno onemogućio deci koja imaju dve majke ili dva oca da oba roditelja budu upisana u dokumenta) proglašava našom poslednjom nadom u odbrani protiv neprijateljske EU, u meni zaista izazivaju neverovatan bes. Trebaće mi malo vremena da se zaista uverim da ste nepovratno krenuli tim putem, a onda ću verovatno otići sa ove stranice, iako će mi biti žao jer tu ima ljudi koji i dalje rade ozbiljno dobre stvari.
Draga “Ana”, hajde na spustimo loptu na zemlju pa da hladne glave krenemo od početka:
a) Niti sam ja u svojem autorskom članku niti je DJB ( a da ja to znam) i jednog trenutka na bilo koji način osporio Evropu i evropske vrednosti. Jedino što je dovedeno u pitanje jeste EU, njena mašinerija i birokratski aparat koji često radi i protiv svojih građana unutar zemalja članica. Sa tobom podjednako delim ogorčenost, možda i bol, što se za EU ispostavilo da nije ono u šta sam/smo verovale. Osoba sam zapadne kulture i vokacije, ali sam i na svojoj koži osetila te dvostruke aršine “uređenih” EU zemalja, pa sam tako, smo zbog činjenica da sam sa ovih prostora i da se prezivam na ić, uskraćena za neka osnovna prava iz domena rada i sl. Elem, ako se znamo, onda znaš o čemu pričam. Ponoviću ovde još jednom ono što je rečeno u tekstu i što je takođe istina: šta god mi uradili, EU nas neće primiti, baš kao ni Tursku. EU je projekat koji je u svojoj silaznoj fazi i činjenica je da su otvoreno podržali Vučićev režim i time sve prateće nuspojave ovog autoritarsnog režima. O tome sam napisala članak još pre godinu i po dana http://www.tacno.net/novosti/revolucionar-apstinent/ i osećala sam se veoma usamljeno u tom svojem stavu s obzirom da nijedna politička partija iz opozicije nije otvoreno progovorila o ovom problemu, osim DJB;
b) Niti jednog trenutka Salvini u mojem tekstu nije okvalifikovan kao “naša poslednja nada protiv neprijateljske EU”. U svojem tekstu sam ga veoma jasno smestila u esktremnu desnicu, ali njemu, baš kao i Orbanu u Mađarskoj, Marin Le Pen u Francuskoj, AfD u Nemačkoj, Zlatnoj zori u Grčkoj, itd. (dakle, svim esktremno desničarskim partijama) razvoj situacije ide na ruku i tome su doprinela i sama EU. Ovo sam takođe istakla u svojem tekstu, pa pretpostavljam da ti je promaklo. Dakle, ono što ja intimno mislim o Salviniju nema veze sa tim kakva je stvarna politička situacija u Italiji i u EU. Realnost je takva, svidelo se to nama ili ne;
c) Nemoj biti besna što si glasala za DJB i što si svoje prijatelje uveravala da to isto učine. Ako si tog trenutka verovala da je to jedina ispravna stvar, onda si dobro postupila i ne bi valjalo da si učinila bilo šta drugačije. Nadam se da će te moje reči uveriti da ovde nema anti-evropeizma, već samo kritike na račun EU koja nam, nažalost, nije donela boljitak kojem smo se nadali.
Želim ti svako dobro 🙂
JS
Pa onda podnesi tužbu protiv gospođe, šta te sprečava?
Postovana Ana,
ako su ti namenili da budeš deponija Evrope,što svakodnevno dokazuju svojom snažnom podrškom Aleksandru Vučiću,onda je potpuno normalno da ti uvaljuju sve i svašta i škart i radioaktivnu robu,koja na njihovim tržistima ne bi prošla.Ko će da ih kontroliše?Na stranu to što prosečni srpski kupac i nema mogućnosti da kupuje kvalitetnu stranu robu,on sebi od stranog samo škart i može da priušti.Niko ovde ne blati zemlje Eu,zna se sta se ovde blati,ne znam zasto stalno upadate u tu paranoju
Draga Tanja, ne postoji znak jednakosti između Vučića i EU. Vučića smo mi birali, a ne oni. Oni podržavaju onoga ko im trenutno obavlja posao (gledajući svoje interese, kao što bi trebalo i mi da gledamo svoje), sutra će podržavati nekog drugog koji će im u tim nekim budućim okolnostima biti prihvatljiviji itd. Ali sva suština je da će MORATI da prihvate onoga koga mi budemo izabrali, iako taj možda neće izlaziti u susret svim njihovim interesima. Samo treba da ga izaberemo. E tu nastaje zaplet koji bi stranke koje pretenduju da učestvuju u politici u ovoj zemlji morale da reše.
Zašto onda nisu prihvatili Miloševića kad su “morali”? Prihvatali su doduše i njega dok im je trebao i dok im je njegovo delovanje išlo na ruku, kada to više nije bio slučaj rešili su da nam svima poskidaju glave bombama ako treba samo da bismo ga skinuli i doveli nekog njima prihvatljivijeg.
Evo i ovde da se ubacim u razgovor: podsetiću te Ana da su neposredno pred prošlogodišnje predsedničke izbore u Srbiji i Federika Mogerini i Angela Merkel otvoreno podržale Vučića i rekle da Srbija ide u dobrom pravcu. Ne verujem da su bile neobaveštene o političkoj situaciji u Srbiji u tom trenutku. Nije mi jasno koje su to vrednosti kod Vučića prepoznale? S druge strane, takvo njihovo institucionalno istupanje je protivzakonito (uoči izbora to se ne radi ni u jednoj demokratskoj zemlji, ali to za nas očigledno ne važi pa mogu slobodno da prave cirkus). Tog trenutka kad su to učinile, u mojim očima je EU izgubila sav kredibilitet koji je ionako bio na klimavim nogama. Možemo da izaberemo da ne želimo da znamo za ove činjenice, ali to je surova realnost. To ti dođe kao kad te muž u braku vara, a ti saznaš, al’ ne želiš to sebi da priznaš, pa tako trpiš da te pravi budalom (oprosti na izrazu) zbog dece, komšija, itd. That’s it….js
Draga Jasmina, mislim da i ti i mnogi drugi stalno previđate jednu činjenicu: naravno da EU gleda svoje interese, a njeni interesi su, sama si zaključila, ovaj haos ovde koji trenutno vlada jer im on omogućuje da na različite načine profitiraju. To se zove “vođenje računa o svojim interesima”. To rade SVE zemlje na svetu koje su u prilici, od SAD, Rusije itd., odnosno sve velike sile ili i neke manje ako im se ukaže prilika. TO ISTO bismo i MI radili kad bi nam se ukazala prilika. Takvo je funkcionisanje stvari na ovom svetu. Seti se Britanije i ostalih kolonijalnih sila i svega što su radile u svojim kolonijama. Nema druge istine i nema nekog bajkovitog sveta u kom bi poredak stvari bio drugačiji. Naravno da će Merkel da podrži Vučića jer joj to, iz svih razloga koje sam gore navela i koje i ti analiziraš, trenutno odgovara. Već sam rekla: suština je u tome da mi izaberemo nekoga ko će ovu zemlju da izvuče iz ovog pakla u kom se nalazi. Tog nekoga će morati, hteli ne hteli, da prihvate i Merkel i EU, iako taj neko možda neće ispunjavati njihove interese. Odnosno, oni će uvek naći načina (jači uvek nađe načina, to se vidi po trenutnom odnosu snaga u EU) da izvuku neke svoje interese, ali će morati malo da spuste prag sopstvenih ambicija.
Ovo poslednje što sam navela je jedina stvar kojom opozicija u ovoj zemlji treba da se bavi: odnosno, kako dobiti dovoljno glasača da bi bila u prilici da menja sistem i uvede red. To se ne postiže pljuvanjem EU, kukanjem da se prema nama ponašaju nefer, stvaranjem animoziteta ljudi prema članicama EU (to se u svesti ljudi uvek širi i na narod dotične zemlje, što je necivilizacijski i izuzetno štetno), dokazivanjem da se oni u svojim zemljama ponašanju disciplinovano a ovde dopuštaju raspad (isto bi se svi ponašali, već sam rekla, pa i mi, NAROČITO mi, dovoljno je videti koliko podvala i prevara ima u ovoj zemlji na svim nivoima, počevši od pijace pa nadalje) već dubokim promišljanjem o tome kako da osvoji vlast. Koliko god to grandomanski zvučalo – to je jedini njen zadatak. Kukati kako su drugi nepravedni prema nama i kako smo mi u svetu neki građani drugog, trećeg reda je vrlo detinjasto i ne služi ničemu. Ta EU nam može postati saveznik ako igramo pametno. Ako igramo pametno, možemo i da je nadigramo, u meri u kojoj miš može da nadigra mačku – nikada neće izaći kao pobednik ali može da prođe sa što manje ozleda. Sa problemom se treba hvatati u koštac a ne dizati zidove i pljuvati onog s one strane.
Draga “Ana”, ne slažem se sa tobom – kao prvo, niko ovde ne kuka i ne pljuje, već objektivno i racionalno sagledava činjenice, bez emotivnih upliva; kao drugo – besmisleno je hvatati se u kolo sa nekim ko em nas neće em nam čini štetu. Evo pitanja: kakav bismo benefit dobili od EU da uđemo sutra? Da li znaš da Rumuni i Bugari podjednako još uvek odlaze ka Zapadnoj Evropi kao i kada nisu bili njen deo? Da li znaš da se hrvatska sela i gradovi prazne dok mladi Hrvati beže ka Nemačkoj s kartom u jednom pravcu? Upamti takođe da ako se praviš da ne vidiš određeni problem ili ga guraš pod tepih, on vremenom naraste i preraste te – eto mog slikovitog odgovora na tvoju konstataciju da opozicija treba sada samo da se bavi pridobijanjem vlasti, a da se ne upušta u to kakva je konkretno EU prema nama. To smo već videli sa DEPOS i DOS koalicijom – u kojima sam kao mlađani student i buntovni građanin aktivno učestvovala – čiji je jedini cilj bio svrgavnje Miloševića, i šta se posle desilo!? Pozdravljam te srdačno….js
Draga Jasmina, dobro bi bilo da privedemo kraju ovu diskusiju. Složila bih se sa tobom da se ne slažemo. Što se tiče guranja pod tepih, ja mislim da je upravo obrnuto – ja vidim problem (valjda je to jasno ako pogledaš moje komentare), samo mislim da mi treba da plivamo u društvu koje nam pripada. “Kakva je EU prema nama…” kažeš, u stilu “mama, učiteljica me ne voli”. EU će biti prema nama onakva kakva joj mi dozvolimo da bude. Ako ovde vlada bezakonje i korupcija, neki “veliki” igrači iz EU će to gledati maksimalno da iskoriste. Kada više ne budu vladali bezakonje i korupcija, tada više neće moći da rade ovakve stvari, radiće nešto drugo, ali to svakako neće biti ovako ekstremno. Da ne bi vladali bezakonje i korupcija, složićeš se, moraćemo da izaberemo nekog ko će to da iskoreni. Tu se vraćamo na onaj zadatak opozicije.
U svakom slučaju, ako još nekada budemo komunicirale ovim putem, zamolila bih te da me ne zoveš “Ana”. Ja jesam Ana, dakle nema potrebe za navodnicima, jedino nisam zaljubljenik u samopromociju niti želim da izigravam neki autoritet, a nisam ni pisac tekstova niti novinar da bih imala obavezu da se potpisujem punim imenom i prezimenom. Punim imenom i prezimenom, kao što znaš, potpisujem se samo tamo gde postoji moj profesionalni učinak. Mislim da je ovde, na ovom sajtu, suština da svako može da kaže šta misli (osim ako to nije uvredljivo), a ne ko je taj koji to kaže.
Dokle god se neko ne predstavi imenom i prezimenom, za mene je Ana isto što i “Ana” ili “no name” gost. Ti imaš punu slobodu da odlučiš kako ćeš potpisati svoje komentare, a ja kako ću te osloviti. I tu nema ničeg spornog. Naravno da ne dovodim u pitanje da na ovom sajtu svako ima pravo da kaže šta misli. Zato smo tu! Lep pozdrav do nekog sledećeg teksta ili susreta na ulici 🙂 js
Au, ovo je baš bilo heavy. Ostala sam bez komentara.
Jel vi stvarno. mislite ovo sto ste napisali.?