Маја Гојковић ускраћује посланицима право на питања Влади

Уместо за уторак, председница Народне скупштине Маја Гојковић заказала је ванредно заседање Скупштине за петак само зато да би народним посланицима ускратила прописане термине за постављање питања председнику Србије, председници Владе и министрима.                          

Народни посланици свој јесењи рад обично почињу контролом рада извршне власти, постављајући сат времена питања председнику Републике, Влади и министрима. Председница Скупштине се на све начине довија да пронађе термин за ванредно заседање чија ће динамика рада избећи прописане термине уторком и четвртком.

Владајућу коалицију је очигледно страх од бројних питања која би им, у име грађана, народни посланици с пуним правом поставили, очекујући одговоре. Посланичка група ДЈБ спремила је следећа питања:

1. Када ће председник СНСа Вучић, који у Бриселу неовлашћено и противно Уставу преговара с Приштином, коначно у Скупштини Србије народним посланицима и свим грађанима Србије поднети исти онај извештај о току тих тајних преговора, који је поднео и Сорошу? Зашто Влада Србије не донесе одлуку о замрзавању Бриселских разговора, кад је јасно да за ових пет година, упркос чињеници да је Србија испунила све своје обавезе из споразума, Приштина није испунила ниједну? Зашто Приштини Србија не одреди нови рок за нацрт Статута ЗСО, након чега бисмо имали основа да Бриселски споразум прогласимо ништавним због неиспуњења Приштине, што би потврдила и Народна скупштина?

2. По чијем налогу је председница Владе Брнабић одлучила да игнорише стогодишњицу пробоја Солунског фронта, најславнијег тренутка у новијој српској историји, који се широм света памти као пример огромне храбрости и пожртвовања српске војске, и захваљујући коме су наши преци извојевали слободу за Србију, Балкан и Европу, поразивши немачку, бугарску и турску војску? Да ли је председницу Владе имало стид што је британски амбасадор у Србији, Његова екселенција Денис Киф, као представник једног од наших савезника из Првог светског рата, лично одао почаст страдалим ратницима на српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну, без присуства било ког званичника Владе Србије?

3. Ко је радио процену вредности ПКБ на основу које  је 17.000 хектара земљишта и неколико хиљада грла стоке овог комбината продато за само 105 милиона евра? Како се зову Арапи који су купили ПКБ и каква је њихова веза са Андрејом Вучићем, Синишом Малим и Млађаном Динкићем? Да ли председицу Владе брине чињеница да за неколико година деца у Србији неће имати млеко да пију, јер нови власник има обавезу да чува краве три године, а ПКБ снабдева пола тржишта Београда док је у Србији сваки десети литар млека произведен у ПКБ?

4. Када се пре месец дана по трећи пут срушио потпорни зид на деоници ауто-пута кроз Грделичку клисуру, јавност је чула да је пројекат мењан без знања главног пројектанта чак 11 пута. Пре годину дана председник Вучић изјавио је да је он лично цртао трасе ауто-путева и коридора кроз Србију. Да ли је то тачно и за трасу Коридора 10 кроз Грделичку клисуру и да ли је то разлог рушења потпорног зида и велике материјалне штете коју плаћају грађани Србије?
5. Хоће ли се и када председник Вучић извинити породицама настрадалих радника на градилишту Београда на води због релативизације ове трагедије измишљеном причом о америчким перачима прозора који на послу страдају на сваких 10 секунди? Кога и зашто је желео заштитити када је, противно закону, први дао изјаву о узроку несреће, пре извештаја о увиђају надлежних органа и инспекцијских служби?

6. Зашто сте поклонили Кинезима РТБ Бор за 350 милиона долара кад цела компанија са рудним налазиштима по проценама наших стручњака вреди 50 милијарди долара? Зашто сте дозволили да се држава Србија тако олако одрекне комплетних рудних ресурса бакарне руде, сконцентрисаних у локалитету Бора и Мајданпека, а чија се укупна вредност процењује на 150 милијарди долара? Јесте ли свесни да ће огромне профите од експлоатације тих ресурса, који се процењују на десетине милијарди долара,  инострани власници изнети из земље, а нама дати 5 % од пријављеног прихода и занавек оставити у наслеђе драматичне еколошке последице настале таквим радом, јер немојмо заборавити да је рударска индустрија једна од најпрљавијих, загађује и земљу и воду и ваздух и оставља трајне последице. Упозоравамо да је ово најкраћи пут да нека земља постане банана држава.