Делегација ДЈБ гостује на редовној годишњој конференцији Конзервативне партије Велике Британије, која се ове године одржава од 30. септембра до 3. октобра 2018. године у Бирмингему.
Велика Британија почетком следеће године и званично излази из чланства у Европској унији, па је тема овогодишње конференције готово у потпуности окренута будућности изван ЕУ и будућности Европе у односу на пројекат ЕУ.
Министар спољних послова, Џереми Хант, нагласио је у свом обраћању на конференцији да у преговорима Велике Британије око изласка из ЕУ делује као да Немачка жели да казни Британце због ове одлуке, не би ли на тај начин обесхрабрила друге европске државе да крену истим путем и упитао да ли је ЕУ затвор, кад јој је циљ да спречи државе-чланице да из ње оду. Велика Британија жели најбоље могуће економске и културне односе са свим земљама Европе и не виде разлог за овакву позицију ЕУ бирократије.
У разговору са Сашом Радуловићем, садашњи шеф посланичке групе британских конзервативаца у Европском парламенту, задовољан што у марту 2019. године остаје без посла, с ентузијазмом је разматрао нове могућности које Брегзит отвара за Велику Британију и враћање суверенитета који је земља изгубила уласком у ЕУ. Њихов поглед је да је ЕУ постала толико бирократизована, са ригидним ЕУ правилима, да угрожава иновације и спутава земље чланице. ЕУ бирократе, које нико није бирао и које нису одговорне никоме, доносе одлуке које одређују животе стотина милиона људи. ЕФТА представља модел организације која за разлику од ЕУ не тежи политичкој доминацији, централизацији и унификацији, већ тежи економској, културној и образовној сарадњи, заједничком тржишту и заједничом Шенгенском простору.
На конференцији се могло чути и да је ЕУ бирократија велики проблем и ограничавајући фактор, јер је неразумним, преобимним и детањним правилима повећавла баријеру уласка на тржиште и тако штитила и штити монополисте. САД и Велика Британија већ раде на новом трговинском споразуму са минималним сетом принципа и правила, с циљем да промовишу економску сарадњу и уклоне бирократске препреке.
Геополитичке промене се дешавају пред нашим очима и промениће слику света у наредних неколико година. Њих не можемо да спречимо нити да их променимо, колико год те промене изазивале нелагоду. Све велике светске силе су колонијалне силе. Пријатељства не постоје. Постоје само интереси. За Србију је важно да буде на извору информација, да разуме светске токове и да се према њима постави тако да најбоље заштити своје интересе.
Конференција траје до среде 03. октобра.
Za svaku pohvalu je što DJB ide da se upozna iz prve ruke sa ne-EU tendencijama po Evropi i baš je interesantno videti koliko su konzervativci monolitni po pitanju Brexita jer po medijima ima čak i istupa pojedinaca konzervativaca koji se zalažu za “redefinisanje” Brexita, kao da nije baš sve gotovo. Uostalom, uvodni govornici su se požalili na tvrdu pregovaračku poziciju Evropske komisije što znači da su pregovori još uvek daleko od zaključenih.
Ali meni interesantnije pitanje je da li je to DJB, u kojem više nije Aleksandar Stevanović potpredsednik zadužen za međunarodnu saradnju, zapravo malko promenio svoju ideološku orijentaciju? I pomerio se sa “liberaških”/kosmopolitskih liberalnodemokratskih pozicija više ka konzervativnoj desnici anglosaksonskog tipa? Oba ova “ukusa” imaju neke zajedničke crte kao što je svetinja slobodnog tržišta, samo što anglosaksonski konzervativci jasno razdvajaju slobodnu trgovinu od sveobuhvatne globalističke agende i u neekonomskim temama ostaju čvrsto na lokalpatriotskim/nacionalnim pozicijama.
Ako je tako, nemam ništa protiv, samo što na našoj političkoj sceni ima previše desnice za moj ukus i živo me interesuje kako bi britanski konzervativci ocenili recimo program DJB za Beograd koji obiluje besplatnim davanjima i šakom i kapom, što direktno protivreči konzervativističkim svetonazorima a protivreči čak i izvornim pozicijama DJB-a (po kojima su socijalna davanja zasnovana na stanju POTREBE i socijalnim kartama a NIKAKO zagarantovana “sledovanja” koja se automatski dele svima bez obzira na imovinsko stanje).
I da li bi za DJB i Radulovića ikada Frau postala zlo br. 1 da nije percepirano da je ceo sunovrat organizacije DJB (od Deutsche Welle pa do odmetanja Aleksandra Stevanovića) zapravo iniciran sa te adrese? Ma sve i da je tako, ostaje činjenica da nije Frau mogla osmisliti čudne, krajnje čudne partijske linije DJB sa beogradskih izbora u pogledu fiksacije Šapića & Đilasa i nebavljenja Malim & Vesićem… DJB je nepovratno pao onog trenutka kad je nekom palo na pamet da od borbe za demontažu sistema koji razara Srbiju ima nešto preče, a to je sprečiti da bilo ko osim DJB zauzme dominantni prostor na opozicionoj sceni. 2016. DJB je konstantovao da je formalno najjača opoziciona partija i tu je krenulo povlačenje nespretnih poteza koji bi takvo stanje trebali da očuvaju. Dve ipo godine kasnije ista organizacija konkuriše za najslabiju opozicionu snagu…
Dodirne tačke sa engleskim konzervativcima nogu biti arogancija, pragmatičnost i “čudne, krajnje čudne partijske linije…”
Jedino još da sačekamo dobre rezultate iz pogrešnih odluka ili poraza jer se neki misle i po tome odlikuju Englezi.
Ideolosko lutanje je najodbojnije od svega. Doduse, to se sada desava celoj opoziciji sto se vidi na primeru toga da je blok oko Djilasa prihvatio Dveri, DJBove tehnicke pajtose.
Ne slazem se sa vasim vidjenjem republikanaca. Uprkos izrazitom anti-EU stavu ( pojacan ulaskom bivsmih ukipovaca), itekako su pro-globalisticki nastrojeni, trazice trade sporazume po celom svetu i deegulisati radi odrzavanja privlacnosti investiorima.