Prošlog leta Beograđane je danima trovao dim sa deponije Vinča. Ove godine građane i prestonice, i velikog dela Srbije, mučio je opasan alergen, polen ambrozije. Građani su se masovno žalili na kijanje, peckanje, suzenje očiju, zapušen nos, stezanje u grudima.
Mediji su objavili da je koncentracija polena ambrozije u Beogradu bila 40 puta veća od dozvoljene granice koja iznosi 15 polenovih zrna po metru kubnog vazduha. U pojedinim danima u Beogradu je bilo i 600 polenovih zrna po metru kubnog vazduha. Najgore od svega je to što od tegoba polenskih alergija pate u najvećoj meri deca i radno sposobno stanovništvo.
Zašto vlast ne štiti građane od ambrozije? Zašto ništa ne preduzima? Da li je moguće da sadašnja vlast ne može na vreme da pokosi sve površine pod ambrozijom, što garantuje kratkoročnu zaštitu? Za dugoročnu zaštitu je potrebno uništiti ambroziju u korenu. Takođe, važno je da znamo šta se radi na nivou cele države i šta Vlada Srbije preduzima, a ne samo vlasti prestonice, jer se seme vrlo lako prenosi.
Ono što sigurno znamo, sadašnja vlast je preuzela sledeće: donela je i donosi programe. Evo kakve.
Skupština grada Beograda na sednici održanoj 26. juna 2018. godine donela je:
PROGRAM – AMBROZIJA KAO ZDRAVSTVENI RIZIK – MONITORING I SUZBIJANJE AMBROZIJE SA NEUREĐENIH JAVNIH POVRŠINA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA U 2018. GODINI.
Donošenje programa je naravno neophodno, ali ne ovako.
Program za suzbijanje ambrozije u 2018. godinu nije relevantan jer je donet na bazi podatka za 2011.,2012. i 2013. godinu?! Šta je sa prethodnih pet godina? Da li treba da zaključimo da ništa nisu radili na suzbijanju PET godina?
Na grafiku u dokumentu se vidi drastičan pad površina na teritoriji grada Beograda na kojima je obavljeno suzbijanje ambrozije 2013, 2012 i 2011. Verovatno i u tome treba tražiti uzroke sadašnje katastrofalne situacije. Znači, nije kriva samo sadašnja vlast, nego i prethodna. Kao i u mnogim drugim drugi slučajevima, i ovde se vidi kontinuitet neodgovornosti.
U programu za 2018. godinu se kao zaključak navodi sledeće:
“Na osnovu analiza iz prethodnog perioda (2011., 2012. i 2013. godine) suzbijanje i uništavanje korovske biljke ambrozija bi trebalo vršiti tokom 2018. godine na neuređenim javnim površinama, gradskom zemljištu na teritoriji grada Beograda na površini od 60 ha, hemijsko suzbijanje.”
SAMO 60 HEKTARA ZA CEO BEOGRAD!!!??? Zašto smatramo da je to mala površina? Zato što, ako vlasti ništa nisu radili pet godina, površina na kojoj “caruje” ambrozija je mnogo veća nego 2012. kada je ovolika površina tretirana.
Za navedenu aktivnost su predviđena sredstva od 30.000.000 dinara!
Za Pokret Dosta je bilo ovakva način rada i rasipanja budžetskih sredstava bez adekvatnog efekta je apsolutno neprihvatljiv!
DJB je uputio zahtev svim relevantnih institucija sa pitanjima šta je urađeno i koliko je sredstava utrošeno u prethodnih 6 godina od kada su na vlasti po ovom pitanju. O dobijenim podacima ćemo obavestiti javnost.
Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine se mogu pronaći podaci o alergenom polenu.
Ambrozija u narodu poznata kao limundžik, opaš, ili fazanuša je jednogodišnja korovska biljka koja se obično sreće na zapuštenim građevinskim zemljištima, vrtovima, neobrađenim poljoprivrednim površinama i slično.
Kod najosetljivijih osoba 8 do 20 polenovih zrna u 1 m3 vazduha može da izazove jake alergijske reakcije. Ambrozija izaziva i niz zdravstvenih problema kao što su: respiratorne smetnje (polenska kijavica, sezonski otitis, astma), digestivne i urinarne smetnje (povraćanje, bolove u stomaku, dijareju i urinarne infekcije) i reakcije na koži (koprivnjača, angioneurotski edem i ekcem). Pored toga, postoje velike posredne štete po društvo kao što su: povećan broj hospitalizacija, povećan broj poseta hitnoj pomoći, kao i povećan broj izostanaka sa radnog mesta i u školi u vreme pojačane koncentracije polena ambrozije u vazduhu.
Da bi se bolje shvatilo koliko je opasan polen njenog veličanstva – ambrozije mora se znati i sledeće. U polenu ambrozije je registrovano 52 jedinjenja koja su alergogena, od kojih su 6 naročito opasna. “Klasične” (nespecifični agensi) zagađujuće materije vazduha (SO2, NO2, CO2 i druge), pored primarnih negativnih uticaja, dovode i do povećanja broja respiratornih alergijskih bolesti zato što pod dejstvom UV zraka izazivaju povećanu produkciju polena ambrozije i promene u hemijskom sastavu jedinjenja koji su sastavni delovi polenovih zrna. Na taj način povećavaju broj alergogenih proteina, što rezultuje u povećanom broju respiratornih alergijskih bolesti.
Simptomi preosetljivosti na ambroziju se manifestuju kijanjem, peckanjem i suzenjem očiju, zapušenošću i obilnim curenjem iz nosa koje može da traje čitave sezone. Pored navedenih simptoma preosetljivi na polen mogu otežano da dišu i da se žale na stezanje i bol u grudima. To je onda znak da se radi o sezonskoj bronhijalnoj astmi, koja je uzrokovana alergijom na ambroziju. Osobe koje imaju problema s alergijama imaju vrlo osetljiv imunološki sistem koji burno reaguje i na bezopasne čestice (alergene) kao što su polen. Kada alergičar udahne alergen i kada taj alergen uđe u krvotok, imunološki sistem reaguje, te dolazi do alergijske reakcije. Zbog zapušenosti nosa, dolazi do smanjenja i/ili gubitka čula mirisa. Mogu se javiti i podočnjaci, uzrokovani povećanim dotokom krvi. Ovakvi pacijenti su često razdražljivi, malaksali i bez koncentracije, što im umanjuje radnu sposobnost, a opterećuje okolinu obolelog i otežava uobičajenu komunikaciju.
Dr Dragoslav Budimirović, dipl. inž. tehnol.
Sekretar Programskog saveta
Komentariši