Saša Radulović za NIN: Rešenje za KIM odnos Danske i Farskih ostrva

“Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da im ga damo? Ako je njihovo, zašto ga otimaju? A ako već mogu da ga otmu, ne znam što se toliko ustručavaju?” Matija Bećković

Građane Srbije vlast sada već praktično dnevno bombarduje porukama o tome da je Kosovo izgubljeno, da nam preti najezda Albanca na Vranje, da nam je Kosovo kamen oko vrata i daće nam, ako ga “odsečemo”, procvetati EU ruže. Zašto vlast širi ovakvu propagandu i da li ona ima ikakve veze s istinom?

Nemačka upravlja Balkanom već duže od 10 godina. Američke demokrate su dolaskom Obame i Hilari Klinton na vlast Merkelovoj prepustile Balkan kao nemačku sferu uticaja. Za tih 10 godina, ceo Balkan se ubrzano kretao ka prostoru jeftine radne snage, s poslušnim autokratama na vlasti, medijskim mrakom i ukidanjem vladavine prava. Za sve ovo što nam se dešava, EU birokrate, pre svih Nemačka koja dominira u EU, nam govore da “Srbija ide u dobrom pravcu”. Bez podrške Nemačke i EU, Vučić bi pao s vlasti.

Jedan od glavnih političkih ciljeva Nemačke je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Srbije i Kosova. Jedan od najvažnijih razloga koji navode je da Srbija nema definisane granice i da njen Ustav ne važi na celoj teritoriji.

Srbija treba ovaj argument da skloni sa stola i to se može jednostavno i elegantno rešiti Zakonom o Kosovu i Metohiji. Osnov za nacrt zakona koji predlaže DJB je presek Ustava Republike Srbije i Rezolucije 1244. Model rešenja je odnos Danske i Farskih ostrva. Danska je deo Evropske unije i u svom sastavu, u skladu sa svojim Ustavom, ima Farska ostrva koja sebe smatraju nezavisnom državom i koja nisu deo EU.

Donošenjem ovog zakona Srbija može, bez promene Ustava, poštujući Rezoluciju 1244, da podvede Kosovo i Metohiju pod svoj ustavno-pravni poredak. Saglasnost Albanaca za ovo nije potrebna. Zakon određuje sva pitanja, od državljanstva i ličnih karata, do podele teritorijalne organizacije KiM, Zajednice srpskih opština, statusa četiri opštine na severu Kosova, sva poreska pitanja, pitanja penzija i socijalne zaštite, obrazovanja, članstva u međunarodnim organizacijama, sportskim organizacijama, itd.

Zakon definiše i platformu za dalje pregovore sa Prištinom oko svih preostalih spornih pitanja, kao što su pitanja srpske kulturne baštine, imovine i teritorijalne organizacije pokrajine. Jedino ovo i može biti tema pregovora. O stolici Kosova u UN ne može biti reči. KiM je sastavni deo Srbije sa najširom autonomijom i tako će i ostati dok god je Rezolucija 1244 na snazi, bez ozbira na to koliko zemlja je odlučilo da prizna vlast u Prištini kao državu.

DJB je tekst nacrta ovog zakona uputio Vladi, predsedniku, predsednici Skupštine, relevantnim političkim strankama, SANU, SPC i i drugim relevantnim organizacijama i pojedincima u društvu, uz poziv za učešće u unutrašnjem dijalogu o KiM da svojim sugestijama doprinesu izradi konačnog predloga zakona, pre nego što ga poslanička grupa DJB uputi u skupštinsku proceduru.

Geopolitika se promenila. Iz Vašingtona duvaju neki drugi vetrovi. Američki interesi su se promenili. Od prijatelja, EU i Nemačka su postali neprijatelji. EU projekat je otišao u pravcu nemačke dominacije. Krije se da se i građani Kosova iseljavaju i da je njihov broj danas manji od 700.000. Srbija treba da vuče mudre, razumne i umerene poteze. Prvi od njih je da zakonom reši sva sporna pitanja koja muče građane i omogući normalnu saradnju s vlastima u Prištini. Jer oni ovako postaju sastavni deo ustavno-pravnog poretka Srbije.

Pored ovog zakona, Srbija bi trebalo da povuče još jedan važan potez: da odustane od puta u EU i kao strateški cilj postavi članstvo u EFTA zajedno sa Norveškom, Švajcarskom i Islandom. Ovakva EU koja podržava autokrate nikome nije potrebna, pa ni građanima EU. Nemačka neće pustiti Vučića niz vodu čim “završi” Kosovo. Nemačkoj treba baš ovakav Balkan kakav je danas i baš ovakva Vučićeva Srbija.

Zato ga i podržavaju.

Autorski tekst za NIN Saše Radulovića,