Грађани Британије су у јуну 2016. године на референдуму донели одлуку да напусте ЕУ. На референдуму је гласало 72% регистрованих бирача и од њих је 52% гласало за Брегзит. Сукоб мишљења је био отворен пре референдума. Сви су се користили аргументима за које су сматрали да су важни. Неки аргументи су били и натегнути, али медији у Британији нису затворени. Би-Би-Си је њихов медијски сервис и подржавао је останак Британије у ЕУ, тако да не можемо да кажемо да референдум није био фер. Чак је садашња премијерка Британије, Тереза Меј, била на страни оних конзервативаца који су подржавали останак Британије у ЕУ. Слагао се неко са Брегзит одлуком или не, она је донета. Ако поштујете демократију, морате да поштујете вољу народа. Тереза Меј је јасно казала да ће поштовати вољу грађана.
Влада Британије је након тог референдума, као одговорна Влада која поштује вољу грађана, расписала и изборе и на тим изборима је поново победила британска Конзервативна странка која је и расписала референдум. Поштујући вољу грађана, британска Влада је одредила датум Брегзита: 29. март 2019. године. Од тог датума на даље, закони и прописи које доноси ЕУ парламент више неће важити на територији Британије.
Када кажемо Британија, у ствари мислимо на Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске. Велика Британија се односи на заједницу Енглеске, Шкотске и Велса, али се код нас одомаћило да за УК кажемо Британија.
ДЈБ је на позив владајуће британске Конзервативне странке присуствовао почетком октобра ове године њиховом годишњем конгресу. Ту смо разговарали са великим бројем посланика британског парламента, посланика у ЕУ парламенту који то од марта више неће бити, чланова странке и једно је сигурно: данас су још више него непосредно после референдума уверени да су донели исправну одлуку. Чак и они који су били против Брегзита. Понашање ЕУ након Брегзита им је много помогло у промени мишљења.
Главни разлог и суштина њихове одлуке је да желе да Британији врате суверенитет. Да се закони који важе у Британији пишу у њиховој Влади и њиховом парламенту, а не у Бриселу, да их изгласавају њихови изабрани посланици који су одговорни њиховим бирачима, а не неке неименоване ЕУ бирократе и неименовани посланици за које нико није чуо, који су изгласани на изборима са излазношћу од 20% или 30% и који никоме не полажу рачуне.
Где је тренутно главни проблем око Брегзита? Британија очигледно жели што боље односе са ЕУ и жели да постигне споразум са ЕУ који ће међусобне односе уредити тако да се поштује сувереност Британије, а да са друге стране омогући што слободнију економску, културну, образовну и другу сарадњу.
То што се дешава око Брегзита посматрају и све друге чланице ЕУ, посебно скандинавске земље. Многе чланице нису задовољне садашњим стањем у ЕУ која је више него очигледно у последњиих десетак година постала полигон за доминацију Немачке која своју економску доминацију претвара у политичку. ЕУ пројекат стварања супер-државе којом управља ЕУ бирократија коју нико није бирао, заједничка валута и диктат евро-зоне, као и пратећа политичка централизација, заједничка спољна политика, војска, су забринули многе европске народе. Немачка политика на Балкану, политика подршке послушним аутократама и потпуна неосетљвост ЕУ бирократа на урушавање демократије, слободе медија, растурање владавине права и потпуна подршка претварању Балкана у извор јефтине радне снаге нам говоре да је ЕУ напустила прокламоване вредности и заменила их голим колонијалним интересима своје највеће земље.
ЕУ бирократија јасно види опасност да ће и друге чланице ЕУ пратити Британију, ако виде да је Брегзит добро прошао. Стиче се утисак да покушавају да ствари учине што тежим и договор што горим, како би обесхрабрили друге земље. То им се већ обија о главу, јер ЕУ би требало да буде клуб чије чланство земље желе, а не да им се прети и да се кажњавају ако желе да га напусте. Јер, ако је тако, ЕУ није клуб, већ више личи на затвор, а чланице ЕУ на затворенике. Највеће затезање је око границе између Ирске и Северне Ирске које тражи флексибилност обе стране.
Брегзит ће се десити. Приче о новом референдуму су прилично неозбиљне. У интересу целе Европе је да однос ЕУ и Британије буде што бољи. На нама је да разумемо шта то значи и да се исправно поставимо према томе. Уз Немачку и Француску, Британија је најзначајнија земља у Европи унутар западног блока.
У интересу целе Европе је да однос ЕУ и Британије буде што бољи. Британија ће сигурно развити своју посебну европску политику независну од ЕУ. Сада је већ извесно да у Европи неће постојати само једна организација држава. Очекује се да ће и друге земље напустити ЕУ. Европи је потребна алтернатива централизованој ЕУ супер држави. Европи су потребне једна или више организација као што је ЕФТА, коју тренутно чине Швајцарска, Норвешка, Лихтенштајн и Исланд, које ће све сарађивати заједно, али без предавања националног суверенитета. Интерес Србије је да буде део тих и таквих организација.
Повезани текстови:
Има ли алтернативе немачкој ЕУ?
С чијим интересима се поклапају интереси Србије
Саша Радуловић за Београдски глас: Шанса да се извучемо из немачких канџи
Bravo Sasa,tako se objasnjavaju stvari neukom narodu i medijskim mrakom u Srbiji da se spozna prava istina o Bregzitu,samo napred!
Saša, odličan tekst. Da li bi ste bili ljubazni da odgovorite na par pitanja:
1. Da li imate neka saznanja koja bi sledeća zemlja mogla da krene putem UK?
2. Kako se desilo da DJB bude pozvan na godišnji kongres Konzervativne stranke?
3. Da li je još neka stranka iz Srbije dobila poziv, a da li ga je neka odbila?
4. Koje su još stranke iz trećih zemalja prisustvovale kongresu?
Да се надовежем на Diab0la:
1.Како мислите избјећи сукобљавање великих преко малих
2.Имате ли сарадњу са било каквим покретом или странком сличних ставова у РС
3.ШТа мислите да ће ЕУ предузети поводом Брегзита тј даље сарадње са УК
Meni samo jedna stvar iz Radulovićevog teksta nije jasna: otkuda ta teza da će Brexit automatski voditi jačanju EFTA? Da li iko među konzervativcima govori o tome? Čini mi se da će Britanija na proleće imati daleko preče brige od toga…