Na poziv Alijanse evropskih konzervativaca i reformista (ACRE), DJB učestvuje na konferenciji koja se 19. i 20. oktobra održava u Kišinjevu, glavnom gradu Republike Moldavije, zajedno sa političkim predstavnicima iz ukupno 37 mahom evropskih država.
ACRE je organizacija evro-realista koja se zalaže za konfederalnu Evropu suverenih država i suprotstavlja centralizaciji Evrope i stvaranju nadnacionalne super-države na čelu sa EU birokratama. ACRE je treća po snazi poslanička grupa u Evropskom parlamentu sa 74 parlamentarca od kojih su najbrojniji britanski Konzervativci.
Predstavnici DJB pozvani su da uzmu učešća u dve važne diskusije. Saša Radulović, predsednik programskog saveta i šef poslaničke grupe DJB govoriće na panelu o budućnosti evropskih i globalnih integracija, a Branka Stamenković, narodni poslanik i zamenica predsednika DJB, govoriće na panelu o važnosti slobodnih i fer izbora, bez korupcije, zastrašivanja i ucenjivanja.
Narodne poslanice DJB, Ana Stevanović i Branka Stamenković, takođe su pozvane da uzmu učešća u osnivanju ženskog pokreta Alijanse.
Ove vesti o saradnji DJB-a sa nekom partijom u Britaniji ili ovaj poziv na konferenciju evropskih konzervativaca su za mene nedoreceni. Sudeci po muku koji prati ove vesti i drugi glasaci tako misle. Jednostavno to je novost u DJB aktivnostima koja nam nije objasnjena. Kako je doslo do tih saradnji i dali one imaju veze sa nastojanjima DJB-a da Srbija promeni svoj kurs “odlepljivanja” od Nemacke itd.?
Nisam u zemlji ovih dana, ali ako je Goran J. ostavio skeptičan komentar o kursu DJB, onda mora da bude i kiše 🙂
Mislim da sam ranije već komentarisao da je očigledno došlo do određenog mešanja karata i odlaskom Aleksandra Stevanovića koji je u starom DJB dužio međunarodnu saradnju (na evro-“liberaškim” pozicijama) ovom “pročišćenom” DJB-u, samim tim što je stao na evro-realističku poziciju, konzervativna porodica došla je nekako kao logičan izbor. Konzervativci se takođe zalažu za tržišne slobode (ali u okviru suverene ekonomije), pa sa te strane izbor DJB i nije neka travestija. Bolje i konzervativci nego narodnjaci (na koje pretenduje valjda Jeremić).
U celoj priči nemam ništa protiv britanskih konzervativaca, koji su najjači u ovom bloku. Malo više me brinu druga i treća po snazi partija: to su vladajuće partije Pravo i pravda (Kaćinskog u Poljskoj) i stranka pravde i razvoja (Erdogana u Turskoj). Sve druge članice ove evropske porodice su male stranke. Ovi “pravaši” se ističu izgradnjom totalitarnih društava, u obe zemllje su napravili ustavne promene kakve bi i sam Vučić samo poželeti mogao.
Dakle priča bi bila idilična, britanski konzervativci i male strančice širom Evrope koje imaju konstruktivni evro-realistički a ne destruktivni evro-skeptični pristup, samo da nije među njima ove dve mračne despotije sa primesama verskog fanatizma (i u poljskom i u turskom slučaju).
U bližem okruženju, tu su ispred Crne Gore Nebojša Medojević, ispred Makedonije VMRO-NP (jedna otcepljena struja koja uopšte nije bila na vlasti) itd. Na globalnom planu, konzervativci su na strani američkih republikanaca i Likuda u Izraelu.
Sve u svemu, utisak je da su konzervativci anglosaksonskog tipa nešto što se teško presađuje u ostatak sveta, jer kad se drugde dočepaju vlasti, to sve ispadnu neki “pravaši” kompletni mračnjaci… Zamišljam DJB na vlasti kako otprema novinare na doživotnu robiju zbog antidržavne propagande u korist evrobriselskih centara moći… Što da ne, pa to radi i Erdogan, punopravni član ove fine konzervativne porodice…
Ja vama S.Z. [i ne samo vama] nesumljivo delujem kao nekakav ostrasceni radikalni pristasa politike i ideja DJB-a. Ne krivim vas zbog takvog gledanja jer verovatno objektivno takav utisak i ostavljam.
Kao mali sam iznad svoje glave nosio znak pitanja, nikako mi nije bilo jasno ponasanje odraslih ljudi. Ali sam to pripisivao necemu sto ja ne mogu da razumem [valjda oni znaju sta rade, nadao sam se]. Kako je vreme prolazilo razumeo sam da ljude nosi njihov interes i dovodi u sukobe sa drugim ljudima. A danas sam shvatio da ljudi nisu u stanju da prepoznaju sta je njihov istinski interes vec da od malena njuse sta je drugima, vecini, sistem vrednosti i pokusavaju da se energicno bore za iste ciljeve. Koliko su ti ciljevi smisleni oni nikad ne razmisljaju, a jos manje o tome koliko destabilizuju drustveni sistem svojim delovanjem. Jednom recju kao da zivimo u ludari gde se vecina ponasa nelogicno i neracionalno, cesto nanoseci povrede sami sebi i onima koji ih okruzuju.
Kada se na sceni pojavi neko ko potpuno odudara od ovog psiho-patoloskog miljea, ja ne mogu a da ne pokazem odusevljenje kao kad davljenik vidi granu koja bi ga mogla spasiti.
Sa druge strane ako vidim da neko dovozi citavoj ulici [pa i meni] nesto korisno i sam istovara to svakom u dvoriste a da mu niko ne placa za to, najmanje sto mogu i sto sam duzan je da bar pomognem pri istovaru kod mene u dvoristu. Tom logikom se vodim kad vidim DJB napore da nam svima urede drustvo. Mislim da razumem Raduloviceva nastojanja [tim pre sto smo isto godiste] i pokusavam i drugima da ih objasnim. To nikako ne znaci da se slazem bas sasvim sa njihovim gledistima. Mada verujem da su oni u stanju da izvuku nase noseve i usta iznad povrsine vode sto je danas u ovom beznadju “puna kapa”.
Vase poznavanje prilika u politickom zivotu Evrope je izgleda zavidno. Kazem izgleda jer se ja ne razumem u tu tematiku nego mi tako izgleda.
Taj vid organizovanja dozivljavam kao nesto stetno i kuzno izraslo na drustvenim organizmima pa nemam ni zelju da ga upoznam. Kao kad bi se dva robovlasnika raspravljala dali treba bicevati robove ili ne. Ja sam protiv robovlasnickog sistema pa me ta njihova rasprava ne zanima. Takoodje sam protiv ovakvih drustvenih sistema jer su nastali kao rezultat ljudskih nagona, instikata a ne promisli pa su osudjeni na stalne nestabilnosti a podanici na vecnu, po meni, potpuno nepotrebnu patnju.
Tesko je shvatiti aktuelni program DJB koji je blizak skandinavskim socijal-demokratijama i istovremeno (iznenadno) proklamovanje pripadnosti konzervativnom taboru…