Devedesetih, u vreme matrijalne i moralne krize, ratova i nemaštine, stasala je generacija omladinskih aktivista, sportskih navijača i studenata koji su sazrevali u sukobima po barikadama, mitinzima, amfiteatrima, studentskim menzama, gradeći tako karijere po ugledu na svoje političke mentore. Uvežbali su do savršenstva kako postati uspešan politikant, lepo i smisleno pričati, a ništa konkretno ne reći, obećavati pa slagati uz šarm i osmeh, pretrčati u suparnički tabor jer tamo ima više kinte, cinkariti, špijunirati, izdati kuma… i ostale vrline balkanskih političkih elita – trajne osobine partokratije svih boja i ideologija. Kako nekada, tako i sada. Jedni su dodelili sebi uloge mladih buntovnika protiv tadašnjih vlasti, jer to je bilo tako cool. Drugi su bili u vlasti po ugledu na očeve, dede i ostalu bližu i dalju rodbinu, onako po nacionalnom ključu, još iz perioda bratstva, jedinstva i samoupravljanja. Kada su stasali, čim im se ukazala prilika – stupili su na političku scenu, onako u niskom startu, gladnih očiju, nervoznih prstiju, spremni da godine čekanja i šegrtovanja kod svojih političkih Donova ostvare kroz “svojih 5 minuta budžetske sreće” I dočekali su, neki pre, a neki sada.
Tako meni, političkom laiku koga politika nikada nije preterano zanimala do pojave DJB i Radulovića, izgleda sadašnja politička scena sa svojim establišmentom, svojim kodeksom, svojim (ne)moralom i svojom (ne)etikom. Licemerna, lažna i korumpirana.
A onda dođe Radulović, kao grom iz vedra neba. Poče da priča nešto što se do tada nije moglo čuti, bar ne tako jasno i konkretno. Uzdrma učmalu javnost tekstovima o predlozima rešavanja ekonomskih problema, poče da proziva partokratiju, posta zapažen analitičar, uđe u vladu kao ministar privrede. Krene da sprovodi delove ekspozea Vlade, da predlaže reformske zakone, traži popis imovine, lične karte preduzeća… Panika! “E, je l’ ovaj stvarno ovo hoće? Je l’ on normalan?” pitaše se unezvereno partijski direktori. “Ko stoji iza ovog? Čiji je ovaj” pitaše se drugi. Prvo je sledio šok, dok nisu došli sebi, a onda otpor. Podiglo se sve što postoji u sindikatima i stalo u zaštitu partijskih drugara. Da su tada prihvaćeni Radulovićevi predlozi, reforme bi već imale efekta i osetila bi se promena na bolje, ali otpor je bio ogroman, a opstrukcija totalna. Radulović je tada izašao iz vlade i krenuo sam protiv svih.
Kada se ovako posmatra politička scena Srbije nije za čuđenje otpor promenama i onima koji ih najavljuju. Sreća da se sve ovo odvija u vreme interneta, pa brojni video zapisi govore možda i rečitije o tom periodu.
Često sam u komentarima na društvenim mrežama isticala da će se u budućoj analizi politička scena deliti na period pre i posle Radulovića. Program, strategija razvoja, politika, geopolitika, termini, ekonomske analize… u svemu tome on je ne jedan, već deset koraka ispred svih ostalih. Otuda i učestala pojava kopiranja programa, prisvajanja trermina… ali džabe, sve to gubi smisao kada to izgovaraju lažljivci koji su to decenijama pričali, pa izgubili kredibilitet.
Kada na zamišljeni tas sa jedne strane stavim političare partokrate koji se na političkoj sceni nalaze od kad znam za sebe i upitam se: “Šta su radili decenijama, konkretno?” pa shvatim da se njihovi rezultati mogu jedino meriti kvadratima nekretnina ili brojnim računima po ofšor destinacijama, kao i jagnjećim i prasećim brigadama, aferama, starletama, skandalima, a na drugi tas Radulovića, DJB sa svojom programom, doslednošću, upornošću, bez političke prošlosti, sa karijerom ostvarenom u struci u svetu – ja nemam dilemu.
I zato, sve dok se Radulović zalaže za promenu ovog iskrivljenog sistema uz sve “mane” koje mu se spočitavaju, on je moj izbor. Ako se ikada pojavi još neki borac za isti cilj, što bih lično volela da se desi, tada ću da gledam nijanse i nalazim mane. Iz tog razloga pozivam sve žestoke kritičare koji bilo šta zameraju Raduloviću, a naročito bivše drugare, da zasuču rukave i pokažu kako bi ta borba protiv ovog sistema, po njima, trebalo da izgleda, a da bude demokratičnija, žešća, beskompromisnija.
Do tada ne otežavajte i ne postavljajte klipove u točkove. I ovako je teško, jer smo sami u toj borbi. Pustite nas koji imamo volje, snage i istrajnosti da se zalažemo i borimo za neku lepšu i uređeniju Srbiju koja bi bar malkice ličila na Dansku gde dok šetaš ulicama srećeš nasmejana lica i čuješ ono simpatično “Haj”. To je neko moje merilo uređenosti jednog društva, kada su građani zadovoljni i puni životne energije.
Vesna Mijatović
član OO DJB Zemun
Svaka čast Vesna, ima mnogo nas koji veruju u vas i Radulovića. Želim vam sreću zdravlje i uspeh u radu
I posle svega što se desilo trudim se da održim pozitivno mišljenje o DJB, ali činjenica da na svakih par dana na ovom sajtu objavljujete hvalospeve Saši Raduloviću mi u tome ne pomaže. Znate koja je stranka poznata po poltronima koji svakodnevno glorifikuju svog velikog vođu.
Dragi Borise, lepo ste primetili da mi nismo liderska stranka, te ni da ne naručujemo tekstove hvale. Međutim, kada vas konstantno lažno optužuju i napadaju, jedino gde možemo da se branimo je ovaj sajt jer su svi mediji za nas zatvoreni. Pozdrav.
Sviđa mi se pogled ove gospođe, ono u fazonu “Slušaj, da tebi kaže baba Milena”…
Bravo! Opet u centar.
Vesna,ponovo odlicna analiza, odlicni ste,samo tako nastavite 🙂
I ja nemam dilemu za koga cu ponovo glasati, a ubedicu i meni bliske osobe.
Da li ce biti u nekoj koaliciji ili sam,moj glas ce biti tamo gde je Djb.
Da li ce preci cenzus ili ne,apsolutno me ne zanima,opozicija ovakva kakva je tj.Savez+ ili – Jankovic, ne moze da pobedi Vucica,ali ni u ludilu,tako da kalkulacija te vrste nema nikakvog znacaja,jer ce sa ogromnom vecinom svakako ponovo pobediti i vladati Vucic i Vucicevci.
Veliki problem je medijska zastupljenost.Evo ovo kad su premlatili mucenog Borka(stvarno osudjujem i stvarno sramota),N1 objavljuje reagovanja opozicionih stranaka i pokreta i svi osudjuju,ukljucujuci i pokret Centra a nigde se ne pominje da je i Djb takodje osudio napad, procitala sam tvit.A na zalost, koliko medijske zastupljenosti, toliko glasova.Tako da ako mozete nekako da se svi zajedno izborite za bolje medijske uslove,maksimalno saradjujte i aktivno ucestvujte, i uvek pozovite i simpatizere da se ukljuce i podrze eventualne proteste i akcije.
Ne morate da ulazite u koaliciju ako je to isuvise trula kombinacija, ali morate da podrzavate zajednicke akcije opozicije i u njima ucestvujete.
Sindikalne i razne druge proteste isto uvek treba da propratite i podrzite
Ja bih na ovaj tekst dodao mogao dodati samo jednu ličnu poruku, za gore pominjanog “sveca”, što deli epohe na dva dela – Raduloviću, ne otežavaj!