У свакодневним издањима писаних медија преовладавају рубрике црне хронике. Бомбардовани смо натписима о насиљима у породицама, силовањима, мобингу на послу, убиствима мафијашких кланова, све чешћим несрећама на путевима… Увек је било тога, али чини нам се, никад више…
Ако се присетимо деведесетих, била је уметност живети и преживети, али смо имали наду. А заправо, била је то само увертира свега овога што нам се сада дешава.
Десио нам се вишепатријски систем, појавили су се нови ликови на нашој политичкој сцени, а ми смо им се препустили. Био је то почетак краја….
Допустили смо да нам кроје животе, судбине, једни су за такве гласали, а други били принуђени да се повинују вољи већине. Довели су нас на границу егзистенције, произвели несташице основних животних намирница, увели у рат…..
Али они су и даље ту, пресвучени у неке нове политичке дресове, и даље нам кроје судбину. Играју се нашим судбинама зарад својих личних интереса и вечно незаситих апетита, а ми, полако, на овај или онај начин, пунимо читуље и рубрике црних хроника.
Све преживљене страхоте протеклих безмало три деценије, резултирају сада у већ поменутим црним рубрикама… Сва неимаштина, страхови, депресије, болести, девастација и загађење природе, губитак најближих по ратиштима, губитак посла, формирали су слику менталног склопа популације која данас живи у Србији, а који нажалост утичу на распад породице, као основне ћелије здравог људског друштва. Ово опет производи нестабилне и несигурне младе људе, који сада стасавају и треба да преузму одговорност за себе и свој живот, друштво и државу у којој су рођени…. А не знају како…. Намећу се алтернативе: придружити се, из страха или интереса, негативцима који воде ову државу или напустити брод који тоне и отиснути се у неку нову причу, у некој другој, здравој држави, уз вечити жал за остављеним драгим им људима.
А они, виновници свих несрећних судбина овог народа, не хају. Фокусирани су на још брже, јаче, боље увећање свог личног иметка, газећи преко свих лешева и несрећа које су изазвали. Није им проблем да се пресвуку у неки нови политички дрес, само да остану над ћупом, док је држава суспендована.
Народе Србије пробуди се! Искључите телевизоре, не читајте новине и прекините њихово систематско програмирање ваших умова о томе како Србија иде у добром правцу. Укључите свој здрав разум и освестите чињеницу да Србија иде у суноврат.
Једини начин да се изборимо са немани која се надвила над нама је да својом вољом и гласом разума који нам је остао, дамо шансу неким новим људима неокаљане прошлости да нас избаве из овог црнила и мрака, а све већ виђене политичке фигуре, које су нас и довеле до тачке у којој се тренутно налазимо, пустимо да постану историја, јер одговорност нису показали.
Укажимо поверење и дајмо коначно шансу новим, чистим људима, који хоће да Србију поведу у заиста добром правцу!
Драгана Лукић, ДЈБ Нови Сад
U kontrolisanim medijima od strane vlasti se nalaze iskljucivo informacije koje im koriste direktno ili indirektno. Zasto je crna hronika toliko zastupljena? Time se postize nekoliko ciljeva. Prvi da se utera strah u kosti ljudima i dovedu do stanja kukavicke pasivnosti i ravnodusnosti na sve sto se desava. Drugi je da se drzavni aparat u svesti ljudi dozivi kao spas od te objektivno potencijalne opasnosti po svakog od nas.. I treci da se potpuno odagna iz nase svesti odgovornost vlasti za veci deo dogadjaja iz crne hronike.
Balaseviceva pesma kaze “ne pozeli nista tudje, svi smrtni gresi u tom su grehu”. Kada jedna privilegovana grupa unutar drustva “pozeli tudje” sve nevolje samo pocinju da se umnozavaju i idu do besmisla. Imamo sve materijalne uslove za srecu ali smo nesrecni. Imamo visak stanova a nikad vise podstanara i beskucnika. Imamo visak hrane a nikad vise gladnih…
Borimo se za drustvo gde oni koji rade ne mogu imati manju platu od one koja moze pokriti elementarne troskove troclane porodice. Tako ce se spreciti neopravdano raslojavanje drustva (i sve lose sto to donosi) i nemoc, ponizenost i beda stanovnistva koja je glavni uzrok punih crnih hronika.