Фармацеутском делатношћу којом се бавила јавна установа „Апотеке Зрењанин“ од сада ће се у Зрењанину бавити фирма „Апотека Јанковић“. Сви објекти, има их укупно 32, уговором о концесији биће предати на управљање новосадској фирми на период од 15 година. Апотека Јанковић победила је на тендеру који је расписан 16. новембра 2018.
Основни разлог због којег је донета одлука да се управљање и обављање фармацеутске делатности додели коцесионару је неликвидност и лоше пословање ове јавне установе.
Ако новом руководству пође за руком да уз све преузете обавезе послују са добитком, можемо закључити да је било потребно само увести ред. То смо већ имали. Најбољи пример је НИС који је био дугогодишњи губиташ све док је њиме управљала држава, а постао је веома профитабилан чим је продат руској компанији. Дакле у том случају радило би се само о нестручности, незнању и недомаћинском понашању претходног руководства.
Чињеница је да јавну установу „Апотеку Зрењанин“ никада нису водили најбољи. Као све јавне установе и јавна предузећа и ова установа је увек била партијски плен. Руководство је све до 2012. бирано из редова носилаца струке. Након доласка СНСа на власт, за директора је био постављен економиста а затим зубар. Због овог другог чак је морао да се мења оснивачки акти и статут.
Међутим, ако хоћемо да будемо крајње искрени постоје објективне околности које су знатно умањиле тржишну конкурентност Апотеке Зрењанин. Набавка лекова путем тендера била је обавеза само за градску апотеку, а не и за приватне које могу да се снабдевају дисконтно у велепродаји. Због пословне политике, градска апотека је радила и у селима, тамо где није економски исплативо. Истини за вољу обавезу да обавља делатносту у свих 32 објекта преузео је и концесионар али се није обавезао да ће тако бити до истека периода концесије. Концесионар се такође обавезао да понуди минимум једнаке услове свим запосленима, али се није обавезао да ће их задржати до краја истека уговора.
Преузимањем јавне установе „Апотеке Зрењанин“ Апотрека Јанковић је недвосмислено заузела монопол над обављањем фармацеутске делатности у целој општини. Корпоративни монопол је много гори од државног који је често неминовност, поготову у земљама где не постоје антимонополски закони као што је Закон о униформним ценама лекова у набавци, а затим и законски прописане марже.
Запослена стручна лица, фармацеути које је преузео концесионар, вероватно ће се налзити у незавидној позицији јер ће морати да балансирају између два често супротстављена захтева економског и етичког. Форсирања продајних резултата и лечења болесних људи. Фармацеутска делатност је осетљива и специфична, као и здравство и није добро да буде препуштена само законима тржишта.
Рад концесионара треба да надзире и контролише друштво за посебне намене. Нова здравствена установа која тек треба да буде формирана. Ова установа чак мора да одобри годишњи план концесионара за сваку годину током трајања концесије. Друштво би требало да буде уговорна страна која штити интересе нас грађана.
Са тим нажалост имамо лоша искуства и имамо разлог да будемо забринути јер имамо случај пречишћавања наше зрењанинске воде. И тамо уговором о пречишћавању воде интерес грађана треба да буде заштићен. Тамо треба да га штити ЈКП „Водовод и канализација“ Зрењанин. Знамо да је постројење пуштено у рад још децембра прошле година, а ми још увек нисмо успели да сазнамо чак ни ко су чланови мешовите комисије која треба да испрати сва уговором дефинисана мерења и параметре. Утисак је да је свима циљ да вода што пре почне да се продаје без обзира на све услове коју су тендером и уговорм дефинисани.
Александар Коровљев
Доста је било – Зрењанин
Коментариши