Na nedavno održanoj DJB tribini u Zaječaru, predsednik Programskog saveta Saša Radulović, prisutnima je objasnio kako funkcioniše bankarski globalizam na svetskom nivou i u Srbiji.
– Suverene zemlje, poput Kine, same štampaju svoj novac, i to svake godine više od prethodne kako bi rastao BDP. Dobra monetarna politika koju vodi Kina ogleda se u tome da se doštampa tačno onoliko novca za koliko je porasla ekonomija te zemlje. Ni manje, ni više. Za svaki most, autoput ili liniju metroa, novac se doštampava i to je onda investicija, rekao je Radulović.
Da li Srbija štampa svoj novac (dinar)?
– Ne. Srbija se, kao i većina zemalja sveta, zadužuje za onoliko koliko je potrebno da bi porastao BDP, da bi porasla ekonomija. Pa je taj most koji napravimo ustvari dug, a ne investicija. Tako da Narodna banka Srbije služi kao menjačnica – zaduži se u evrima ili dolarima, pa ih konvertuje u dinare, objašnjava Saša Radulović.
Kome onda dugujemo?
– Dugujemo tamo gde se novac štampa, a štampa se na tri mesta u svetu: Evropska centralna banka, Federalne rezerve (SAD) i Banka Japana. Ovo je čuvena trilaterala.
Ne duguje samo Srbija, već i Španija, Italija, pa čak i Sjedinjene Američke Države. Kome duguju?
– Dugujemo bankarskom kartelu, koji je u vlasništvu privatnih banaka, a koji ujedno kontroliše i vojnu, farmaceutsku, naftnu industriju…
Pogledajte deo govora predsednika Programskog saveta DJB Saše Radulovića na nedavno održanoj tribini u Zaječaru.
Gospodine Raduloviću,
Suštinski ste u pravu, pa nešto i ne volim da kritikujem (ispravljam), ali vam nedostaju neki bitni “detalji”, da bi priča bila zaokružena.
Ne možete ignorisati činjenicu da gro novca u opticaju (na Zapadu preko 95%) kreiraju komercijalne banke. U tom smislu nisu centralne banke samo menjačnice za stranu valutu, već i za konverziju žiralnog (bezgotovinskog) novca u papirni i kovani. Pošto zakon poznaje samo novčanice i kovanice, možemo slobodno reći da su centralne banke ustanove za pranje krivotvorenog novca (novca poslovnih banaka). To važi i za kobajage našu NBS.
Drugo, kada se kaže promet dobara i usluga, to nisu samo finalni proizvodi, tj. finalna potrošnja. Novac je isto tako potreban i za angažovanje proizvodnih inputa (materijal, oprema, radna snaga). Zato se novac plasira unapred. Kod proizvodnje za tržište kao kredit, a kod državnih (infrastrukturnih) projekata jednostavnim plaćanjem za izvršenu uslugu.
Krediti komercijalih banaka nemaju izvore. Novac se kreira “ex nihilo”, tj. iz vazduha za svaki, ali bukvalno svaki odobren kredit, bez obzira na namenu. Samim tim, pare se “štampaju” (tačnije elektronski kreiraju) u svim zemljama gde postoje postoje komerijalne banke, a ne samo u USA, EU i Japanu.
Da zlo bude veće, komercijalne banke kreiraju novac i kada otkupljuju devize i hartije od vrednosti. Praktično, vrše otkup krivotvorenim dinarima koji potom postaju deo dinarske mase u opticaju. A struka ćuti kao zalivena. Nije li to sjajno?
Ko brani NBS da stampanjem novca uskladjuje ravnotezu izmedju novcanih i robnih fondova ili kako vi to kazete dostampava novac za procenat rasta BDP
@Svedok,
Ni ovi dinari što se trenutno nalaze u opticaju, ne potiču od NBS, već od poslovnih banaka koje su monopolisti u tom poslu. Suština je da NBS nije državna ustanova, još manje je narodna, tako da nema nikakav interes da radi u korist društva.
Molim vas po 15 minuta ovako celu tribinu da stavite na sajt.Mnogo je dobra tribina bila, odgledala sam celu na youtube.Uzivam da vas slusam,stvarno, oboje