Почетком деценије Србија је била на првом месту у свету по производњи и извозу смрзнуте малине, а српска малина на западном тржишту била је тражена и веома скупа. Србија годишње извезе од осамдесет до преко сто хиљада тона смрзнуте малине. Тај извоз вредан је преко двеста милиона евра. Главни конкуренти су нам Чиле и Пољска. Од 2015. године налазимо се на петом месту. Друге земље повећале су своју производњу, док наша стагнира и назадује. Просечан принос по хектару је веома низак, а произвођачи су годинама незадовољни зато што губе новац.
До тога је дошло због неадекватног рада надлежних институција и небриге државе, недостатка функциналних задруга и саветодавне стручне помоћи и недовољног броја погона за прераду. Један од кључних проблема јесте и то што 13 фирми из Србије контролише извозно тржиште и диктира откупну цену. Само 13 фирми годишње извезе преко 55% смрзнуте малине из Србије. Тај извоз вредан је више од 100 милиона евра, док произвођач бива уцењен понижавајуће ниском ценом зато што нема могућност да производ адекватно складишти. На тај начин не зарађује ништа, а често производњу заврши са губитком. Из тог разлога није у могућности да адекватно одржава засад, купује ђубрива и пестициде, плаћа квалификовану радну снагу и прибавља сертификован садни материјал, па малињаци због болести пропадају или доносе минималне приносе, а плодови су лошијег квалитета. Откупна цена малине у Србији 2018. године кретала се од 40 до 120 динара, док је извозна цена била преко 2 евра за килограм. Просечна извозна цена у 2017. години била је 2.18 евра, а откупна цена до 145дин/кг.
Ове године приноси су подбацили, како у Србији тако и у свету, због лоших временских услова, раних пролећних мразева и много кишних дана, као и због болести која је довела до масовног сушења малињака. У земљама које су највећи произвођачи и извозници смрзнуте малине производња је ове године мања за 60-70%. У таквим условима малина ће на светском тржишту бити веома скупа, док је понуда произвођачима од стране повлашћених извозника у Србији понижавајућа.
Свежа малина тренутно се откупљује за 50 до 150 динара по килограму, док је стручна комисија коју је формирала Влада Србије ове године утврдила да производња малине по килограму у Србији избоси 139.3 динара. Од 65 до 70% укупне производње малине у Србији се извози, а од тога је 85% у замрзнутом стању, 10% свеже, а 5% конзервисано. 97% српске малине извози се у земље ЕУ. Малине су учествовале са 42% у укупној вредности извоза воћа 2016. године.
Проблеми постоје и због реизвоза сорти лошијег квалитета увезених из других земаља, углавном из Босне и Херцеговине и Албаније. Таква малина мешана је са традиционално квалитетним српским сортама и даље дистрибуирана по Европи под етикетом „Српска малина“. Читави контигенти из Европе враћени су у Србију, а репутација српске малине трајно је нарушена. Угрожен је бренд „Српска малина“ код крајњих купаца широм света, а интересовање на Западу је најниже за последњих 10 година.
Да би побољшали свој положај, српски пољопривредници и произвођачи малине треба да се изборе за функционалне задруге које поседују хладњаче, линије за смрзавање и сушење воћа и поврћа и друге видове прераде. Задруге треба да поседују и сву неопходну механизацију као што су и комбајни за бербу малине. Треба да пружају и стручну саветодавну помоћ, надгледају и контролишу засаде, упозоравају на појаву болести или штеточина и саветују произвођаче. Такође, могу да прибављају или производе квалитетан сертификован безвирусни садни материјал и организују продају свежих или прерађених производа.
Само у таквим условима пољопривредни произвођачи у Србији неће бити уцењени, а свој производ моћи ће да пласирају на тржиште када откупна цена буде адекватна. Неопходно је смањити трошкове пољопривредних газдинстава, смањити порезе, бирократију и намете и заштити произвођаче од дампинг увоза неквалитетне малине. Држава би морала и да спречи монополе у извозу и повећа надзор фирмама које се баве увозом и извозом малине и осталог воћа и поврћа.
Станко Малетић
Координатор београдског одбора ДЈБ
Коментариши