LOKAL Ауторски текст Војводина Некатегоризовано

Ненаменско расипање војвођанских усева

Крпећи буџетске рупе, партократија је у последњих пет година ненаменски потрошила 115 милиона евра од закупа пољопривредног земљишта. На седници Одбора за пољопривреду Скупштине АП Војводине, посланици власти одбили су предлог посланика „Доста је било“, иако је то против интереса војвођанских пољопривредника, који не могу да учествују на републичким конкурсима.

Законом о пољопривредном земљишту прописане су накнаде за закуп и за промену намене државног пољопривредног земљишта. Ове накнаде су у различитим процентима приходи буџета републике, покрајине, општина и градова. У периоду 2014-2018. г. укупни приходи од њих износили су око 32 милијарде динара (од 5 до 7,5 милијарди годишње). Истим Законом прописано је да су то наменска средства, која се морају трошити кроз Програме заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта.

И поред законске обавезе, на свим нивоима власти постоји пракса да се већи део ових прихода, без икаквих последица користи ненаменски, на потребе које немају везе са земљиштем. То је нарочито узело маха након измена Закона о буџетском систему из децембра 2015. године, када је укинут наменски карактер овим накнадама. Тиме су обесмишљене одредбе Закона о пољопривредном земљишту, а власт је себе ставила у удобан положај у којем може отворено и не кршећи закон, да настави са пренаменом и злоупотребом новца, у још већим износима.

У последњих 5 година, републички буџет приходовао је 10,5 милијарди динара од ових накнада. Од тога је скоро половина пренамењена још у фази планирања – за програме у вези земљишта планирано је укупно око 5,7 милијарди динара. Расходи су били још мањи, само око 2,9 милијарди. Све остало, а то је око 72 милиона евра, потрошено је ненаменски. У истом периоду су општине и градови ненаменски потрошили око 40 милиона евра, док у АП Војводини је ова разлика нешто виша од 2 милиона евра.

Тако смо остали без укупно око 115 милиона евра улагања у мере заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, као што су, наводњавање и одводњавање, уређење атарских путева, рад пољочуварске службе, одбрана од града, комасација, контрола квалитета земљишта, подизање ветрозаштитних појасева и друго.

Таквим стањем су посебно погођени пољопривредници из АП Војводине. У њиховом случају се још и не поштује принцип да се буџетски приходи превасходно користе на месту настанка. Средства која су приход републичког буџета прикупљена су и до 90% од закупаца земљишта из АП Војводине, али се користе искључиво у централној Србији. По Уредби Владе Србије, програм заштите уређења и коришћења земљишта спроводи се (цитат) „на територији Републике Србије, осим на територији аутономних покрајина“. Тако војвођански пољопривредници финансирају (мањим делом) уређење земљишта у централној Србији и (већим делом) друге потребе републичког буџета, које немају везе са пољопривредним земљиштем. Колики су то износи види се у табели:

  Приходи републичког буџета од накнада за закуп и за промену намене пољопривр. земљишта Проценат прихода републичког буџета пореклом са подручја АП Војводине Планирани расходи републичког програма заштите и уређења пољопривр. земљишта Извршени расходи републичког програма заштите и уређења пољопривр. земљишта
2014 2.275.612.000   2.045.443.000 749.998.663
2015 2.107.740.611 87,8% 1.417.536.000 777.938.447
2016 2.498.955.311 90,8% 865.300.000 534.692.688
2017 1.712.939.046 87,4% 861.300.000 517.454.518
2018 1.884.692.790 86% 532.076.000 346.371.039
Укупно 10.479.939.758   5.721.655.000 2.926.455.355

Све наведено указује да имамо погрешан и нерационалан систем финансирања заштите и уређења пољопривредног земљишта. Уместо да се у пољопривреду уложи, новац се из ње извлачи, нарочито из дела државе где је земљиште најважнији ресурс. Потребно је изменити овакав систем, увести ред и спровести неколико мера. Што пре треба изменама Закона о буџетском систему вратити наменски карактер приходима од закупа пољопривредног земљишта. Затим доследно применити мере финансијске дисциплине, обуставом трансферних средстава оним локалним самоуправама које на било који начин крше закон. Изменама Закона о пољопривредном земљишту треба другачије расподелити приходе, тако што би буџету АП Војводине припало 50%, а републичком 10% (уместо досадашњих по 30%), јер су потребе за мерама уређења земљишта у Војводини неупоредиво веће него што је то у централној Србији, или корисницима из АП Војводине омогућити да конкуришу за средства из републичког буџета.

На седници Одбора за пољопривреду Скупштине АП Војводине, која је одржана 16. септембра 2019. г, Дејан Максимовић, посланик покрета „Доста је било“, указао је на све описане проблеме и предложио да скупштински Одбор и Покрајински секретаријат за пољопривреду предложе Влади Србије измену Уредбе којом би се омогућило да и корисници из АП Војводине конкуришу за средства републичког буџета. Ово је најлакше изводљива мера, јер остале захтевају да Скупштина АП Војводине предложи Народној скупштини измене Закона о буџетском систему и Закона о пољопривредном земљишту, што је процедурално дуже и политички теже остварљиво.

Иако би се на овај начин јасно заштитили интереси војвођанских пољопривредника, иако је предлог разуман и утемељен, посланици владајуће већине нису гласали да се уврсти у дневни ред седнице Одбора, одбивши тако да се о њему чак и расправља.

Овај пример показује најгоре одлике партократије предвођене Српском напредном странком. Партијски и лични интереси увек ће се ставити изнад интереса грађана. У СНС-у, а затим и у друштву, постоје моћничко-поданички односи. Предлози опозиције, ма колико они били добри, увек се одбацују, без обзира на последице, јер опозиција не би требало ни да постоји. Цену партократије и „фискалне консолидације“, коју власт стално истиче, платили смо и плаћамо смањењем плата и пензија, повећањем пореза, али и слабијим уређењем и квалитетом земљишта, као и већим штетама од поплаве и града. Када нас следећи пут буде подавила поплава, или потукао град, уверени смо да ће војвођански земљорадници јасно видети шта је томе разлог. Не зла судба, нити нека белосветска завера, већ то што новац од закупа земљишта власт не инвестира у пољопривреду, већ њиме крпи рупе и одржава потрошњу у другим областима.

Покрајински одбор „Доста је било“

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар