Parlament Evropske Unije je krajem marta ove godine izglasao rezoluciju o „Suštinskim pravima ljudi afričkog porekla u Evropi“. Radi se o 28 zahteva upućenih EU komisiji, Savetu EU i svim državama članicama Unije ponaosob. Ovaj dokument, po brojnim stavkama kontroverznog sadržaja i donešen daleko od očiju medija i samim tim od evropske javnosti, je upadljivo u skladu sa skorašnjim izjavama predsednika SNS-a Aleksandra Vučića o naseljavanju migranata u Srbiju kao uslovu za opstanak nacije.
U pomenutom dokumentu se izražava potreba da evropske zemlje celim nizom mera, koje dotiču praktično sve sfere društva, isprave istorijsku nepravdu nanesenu ljudima afričkog porekla pre svega u periodu kolonijalizma, ali i posle njega.
Polazeći od paušalne konstatacije da praktično u celoj EU postoji strukturni rasizam protiv ljudi afričkog porekla, to uključuje osim sveobuhvatne zaštite od rasne diskriminacije između ostalog kako posebno tutorstvo na tržištu rada i stanovanja, u obrazovanju, zdravstvu, sudstvu i u administraciji uopšteno, tako i favorizovanje ljudi afričkog porekla u medijima ili njihovo izuzeće od pojedinih kriminalističkih praksi.
Posebno dalekosežnom se međutim čini tačka 23. pomenutog dokumenta u kojoj se od EU komisije i država članica traži da, „uzimajući u obzir postojeće pravne odredbe i procedure, obezbede da migranti, izbeglice i azilanti sigurnim i legalnim putem mogu da doputuju u EU.“ Nema ni dalje definicje niti eventualnih zadrški što se statusa ili broja ljudi tiče koji žele da se nastanje u Evropi.
Stiven Smit, autor i profesor za afričke studije na Djuk univerzitetu u SAD, u svojoj široko zapaženoj publikaciji La ruée vers l’Europe/The Scramble for Europe iz 2018. u kontekstu migracija iz Afrike tvrdi da će Evropa do 2050 morati da primi između 150 – 200 miliona ljudi sa tog kontinenta. Trenutno ih je u EU oko 15 miliona, dok ukupan broj stanovnika EU iznosi 513,5 miliona.
Čak i pod pretpostavkom da se pomenute mere EU sprovedu u maksimalnom obimu i da se prognoze Stivena Smita obistine, nas ovde u Srbiji sve to na prvi pogled ne bi moralo posebno da zaokupira. Nismo bivša kolonijalna sila, nismo članica EU, štaviše se i ne graničimo sa zemljama u koje se uputio najveći deo migranata.
Nedavne izjave Aleksandra Vučića u Skupštini Srbije međutim seju osnovanu sumnju da sve nije baš tako prosto. Prvi čovek SNSa se naime izričito zalaže za politiku koja bi omogućila migraciju ljudi kako iz Azije tako i decidno iz (subsaharske) Afrike u Srbiju sa krajnjim ciljem da se makar u centralnoj Srbiji održi nivo nataliteta neophodan za izbegavanje scenarija u kojem su nam „male šanse da govorimo o sopstvenom opstanku“.
Ti stavovi se nadovezuju na Vučićevu izjavu iz 2018. da će Srbija do 2028. postići “nulti migracioni saldo”, dakle da će se tada izjednačiti broj ljudi koji odlaze iz naše zemlje i onih koji kao migranti ostaju ovde, dok će od 2030. dolaziti više migranata nego što naših građana napušta svoju zemlju.
Neka od pitanja koja proizilaze iz svega navedenog bi trebalo da glase:
Za EU:
Da li zaista smatra da će se nepravde kolonijalizma i imperijalizma u Africi poništiti tako što će se svim zemljama EU, pa i onim koje nemaju nikakvu kolonijalnu prošlost, nametnuti kolektivna krivica, odgovornost i sociopolitičke obaveze u skladu sa time?
Zar ne bi bilo mnogo bolje da EU svojim kapacitetima doprinese rešavanju hroničnih sociopolitičkih problema na licu mesta u Africi, umesto da rešenjem predstavlja iseljavanje nepoznatog broja Afrikanaca u Evropu?
Ako se ljudima afričkog porekla selektivno priznaje da su u toku istorije “bitno doprineli izgradnji Evrope”, da li takva priznanja ne sleduju i Srbima i ostalim “gastarbajterskim” zajednicama?
Za vlast u Srbiji:
Zašto Srbija, koja nije članica EU, prati nemačku (ili austrijsku) migracionu politiku u stopu, iako to ne čine ni pojedine članice EU kao npr. Poljska, Češka, Mađarska ili Slovačka?
Zašto je bolje rešenje da otišle Srbe zamene i u perspektivi brojčano nadmaše migranti, umesto da se stvore uslovi da srpsko stanovništvo ostane u svojoj zemlji i da se oni što su je proteklih godina napustili vrate?
S kojim ciljem Srbija izdaje određene papire migrantima čime administrativno postaje “zemlja prvog ulaska” mimo Grčke, Severne Makedonije i Bugarske koje to ne rade?
Igor Gajić
član OO DJB Kraljevo
Komentariši