Juče, dok sam bio u gradu, zatekla me vest o uvođenju vanrednog stanja, te sam imao prilike da iz prve ruke vidim kako izgleda centar grada pod uzbunom. Namerno sam izvesno vreme sedeo na klupi ispred Andrićevog venca, jedini, eto da ne čekam da Vučić dođe po mene da me stavi u karantin, nego da ja dođem 100m od njega, ne bih li možda bolje čuo o čemu govori na konferenciji za novinare. U svakom slučaju, jedan utisak je opšti i potpuno jasan, Korona nije prva ili najvažnija vest u Beogradu.
Korona je postala jedina vest.
Narod je uspaničen i u to više nema nikakve sumnje. Samo dva dana ranije, na 1000 ljudi u gradu, mogli ste videti pet, šest sa maskom na licu. Sada su autobusi i grad poluprazni, a ljudi sa maskama postali su učestala pojava. Svi pričaju o Koroni, o merama vlade, o vanrednom, stanju, čak sam video jednu neuobičajenu pojavu, koja bi mi do skora bila nezamisliva. Devojka u dvadesetim godinama, lepog izgleda (ako je to uopšte za ovu temu bitno), hoda ulicom i preko mobilnog telefona naglas sluša obraćanje Vučića naciji.
Jasno je šta će predsednik reći ali ne mogu da slušam tu količinu dramatičnosti, dramskih pauza, dubokih uzdaha i na kraju patetike.
Zašto ne može jednostavno da kaže kako stvari stoje, koje su mere uvedene i šta nas čeka, jasno, brzo, u jednom tonalitetu. Pa mi smo narod koji je preživeo dve najezde Germana, zatim sifilis, a samo u poslednjoj generaciji desilo nam se rasparčavanje zemlje, sankcije, bombardovanje, revolucija, ubistvo premijera, a u poslednjih desetak godina, nažalost pogrom na Kosovu i poplave epskih razmera.
Da li stvarno neko misli da nam treba toliko dramatičnosti vezane za ovaj virus? Dramatičnosti ne, ali raznih mera svakako, a meni lično nije bilo teško da promenim funkcionisanje u vezi sa nekim pitanjima, verujem kao i većini među vama.
Nema tu preterane mudrosti, mere se uvode u skladu sa onim šta vrhunski doktori kažu, oni valjda i treba da znaju najbolje, na nama je da ih slušamo. Ovo nije ni državno, ni političko pitanje, već društveno. Mi postojimo jedino kao jedinstveno društvo koje mora na najbolji način da se izbori sa ovim problemom.
Iako imamo brojne državne probleme, lošu vlast, korupciju itd. u istoriji smo prilikom teških situacija uspevali da pokažemo neverovatnu sposobnost da kao društvo izađemo na kraj sa njima.
Sećam se onih poplava pre 5 godina, kada je zaista među mlađom generacijom bilo sramota ne dati nikakav doprinos tome, bukvalno je svako koga poznajem na ovaj ili onaj način, dao svoj doprinos. Šta će sada biti, ne znam. Uostalom, ovako mali narod sa ovakvom ekonomskom situacijom, ne bi ni smeo sebi da dozvoli da prođe kao naše mediteranske komšije.
Igor Ibrahimov, Član OO DJB Rakovica
Komentariši