О пандемији вируса COVID-19, спречавању верника СПЦ да учествују у прослави једног од два највећа Хришћанска празника- Васкрса, најавама мандаторне вакцинације и чиповања светске популације и односу Шведске према пандемији разговарамо са Проф. др Јованом Антовићем, једним од од најбољих стручњака у области хематологије у свету, професором на Институту „Каролинска“ у Стокхолму.
Поштовани професоре Антовићу, какав је ваш свеукупни поглед на пандемију ВИРУСА COVID-19?
Ја сам у почетку био склон да не верујем да је вирус нешто друго од обичног мало промењеног вируса грипа. Међутим оно што се дешава ми је донекле променило став. Вирус постоји и он је вероватно мало више заразан него вирус грипа али ни приближно како нам представљају. Исланд је тестирао 8% популације и пронашао вирус у само 0,6% (1). У Kаролинска универзитетској болници у којој ја радим је пре пар дана приказано тестирање свих трудница које су од проглашења пандемије дошле на порођај и показано је да око 7% има вирус, без присуства симптома (2). Без обзира која је од ових цифара тачна (вероватно је истина негде између) број инфицираних је далеко од „стравичног“ како нам се представља.
Са друге стране поставља се питање поузданости тестова. Са једне стране постоје лажно негативни у око 50% случајева али такође и лажно позитивни у преко 80% односно у пост-хок анализи у око скоро 50% (значи вероватноћа да резултат буде тачан је отприлике иста као да баците новчић). Интересантно да је та референца из 中华流行病学杂志中华流行病学杂志 (Chinese J of Еpidemiology) повучена (retracted) и није је могуће више наћи на Pubmed-u (3).
Што се тиче смртности, она је вероватно слична обичном грипу у некој мало „јачој“ сезони чак и по самом др Fauci-jу (4).
Код оних који се разболе (преко 80% заражених нема никакве симптоме, а преко 10% благе) у око 5% пацијената клиничка слика може да буде јако драматична и фатална. При томе најугроженији су старији пацијенти, мушкарци са драматичним основним болестима (ти пацијенти умиру СА вирусом, не ОД њега (5).
Оно што представља проблем, што збуњује и донекле плаши, је мали број пацијената наизглед здравих који имају хиперимуну реакцију и развијају тешке плућне поремећаје тзв. плућа попут „непрозирног млечног стакла“ (6). Она се виђа код таквих пацијената и у Шведској. Шта је разлог оваквој хиперреакцији можда је најбоље објаснио мoj проф. Каменов рекавши да они који се разбољевају или имају неку болест за коју нису знали или хиперреактивност имуног система (7).
Интересантно је да је урађен „секвенсинг“ вируса, односно да је испитана његова структура (8). Откривено је да се у њему налази тзв. furin like cleavage site који не постоји код других вируса из ове групе. Пошто су плућа богата фурином, он може да разоткрије и стабилизује вирус повећавајући му вируленцију а и ефекат у плућима. Е сад да ли је могуће да природа сама направи тако прецизну 12 nukleotida upstream мутацију је друго питање у које ја нећу да улазим.
Moje мишљење је да је проблем и један од разлога оваквог хаоса (медицинског, и овде нећу улазим у потенцијалне геополитичке разлоге) је пренапрегнутост здравственог система у западном свету због перманентних мера штедње и ризика да систем буде преоптерећен. Е па господо да видите како је нама (сам сам као млад лекар био у тој кожи) било када смо требали да одлучујемо да ли ћемо старијима од 65 година давати цитостатску терапију.
Са друге стране важно је (ово је моје мишљење, али мислим да су и моје шведске колеге све више на тој страни) не „прелечити“ пацијента. Сећам се речи како мојих учитеља, тако и мог оца који је био сјајан неурохирург али пре свега одличан доктор, не претеривати са лечењем да се не би нашкодило пацијенту (primum non nocere).
Оно што је мени интересантно у већини доступних студија (кључна студија објављена је у часопису Lancet (9) указују да пацијенти имају: повећан број неутрофила, смањење лимфоцита, повећан CRP што нису знаци (примарно) вирусне инфекције. Значи ради се или о бактеријској супраинфекцији или о непропорционално јаком имунолошком одговору. Поред тога, сви описују значајну активацију коагулације и као последицу тога оштећење плућа (9, 10). Oво је већ моја област и јако ми је драго што сам заједно са колегама клиничарима са Каролинске учествовао у препорукама за употребу антитромботске терапије код пацијената са овим вирусом (11).
Ја мислим да човек најбоље може да стоји иза својих речи личним примером. Ја могу да не будем у праву (много је тога непознатог око овог вируса) али оно што сам оставио супрузи (која је такође ванредни професор и при томе клиничар реуматолог) како би да она инсистира да ме лече ако без свести стигнем до интензивне неге:
- Хидроксиклорокин 400 мг дневно (кажу штетан је – па он се даје реуматолошким болесницима по 10-20 година;
узима се превентивно код људи који иду у маларична подручја); - Азитромицин 500 mcg дневно
- Ремдисевир (не бих волео антивирални лек, али ако баш мора – а потпуно је непознато да ли уопште делује – онда овај)
- Никако респиратор (осим ако су мишићи истрошени или ако је инхибиран центар у централном нервном систему).
Повећање дотура кисеоника није индикација за механичку вентилацију. Она само може да додатно оштети плућа ако се неселективно користи.
А да би предупредили вирус чувајте имунитет. Значи: без страха а нарочито без панике. Стрес је водећи фактор ризика за све болести. Поред тога:
- Ц-витамин 1 г дневно
- Д-витамин 20 мцг дневно
- Б-комплекс
- Цинк 15 мцг дневно.
На крају, укључите мозак, јер ако нешто није логично обично није истинито.
Сви подаци доступни на свим медијима широм света о броју заражених, оболелих и преминулих долазе са John Hopkins Institutet Baltimor који је био главни играч у симулацији (планирању) пандемије а британска влада је 19-ог марта 2020 скинула вирус са листе инфективних болести са високим последицама (12).
Мислите о томе.
И нека вас Господ чува.
Српска напредна странка је у свом саопштењу за јавност од 03.04.2020., истакла да је она „уз Комунистичку партију Кине и бројне странке широм света, потписница Заједничког отвореног писма политичких партија света о ближој међународној сарадњи у борби против вируса COVID-19. СНС је тим поводом истакла: „Сматрамо да је избијање вируса COVID-19 разоткрило потребу да све земље додатно подстакну изгледе за глобалну управу у остварењу заједничког раста кроз дискусију и сарадњу, те да подрже водећу улогу Уједињених нација и Светске здравствене организације у глобалној управи јавним здравством. Позивамо све стране да повећају координацију и сарадњу у оквиру групе Г-20 и других међународних механизама за ефикасну међународну превенцију и контролу док тежимо да изградимо глобалну заједницу са заједничком будућношћу за јавно здравље“.
Какво је ваше мишљење о устројству глобалног здравственог система под управом УН и СЗО коју финансирају приватне фондације у износу већем од 80% при чему је други највећи финансијер Бил Гејтс, човек без факултетске дипломе, највећи промотер пандемисјке апокалипсе и мандаторне вакцинације?
За разлику од претходног питања ово не спада у делокруг мог стручног знања и могу само да изнесем своје мишљење на основу информација које су ми доступне и које покушавам да укрстим и извршим логичну анализу а затим синтезу.
Мислим да је нама Србима доста комунизма. Откуд да једна тзв. народна партија потписује неки документ заједно са комунистичком партијом. Бојим се да чак и ако изузмемо причу да је Кина нова експериментална држава новог светског поретка већ ако је сама и аутентична, ја се бојим да ћемо ако дође до кинеске јако жалити за америчком хегемонијом.
Искуство ме учи, а и све оне које размишљају својом главом, да филантропија не постоји. Глобалне корпорације и установе чак и ако немају скривену агенду свакако ништа не раде ако то није у интересу њиховог профита. Сарадња да, али наддржавне организације никако.
Бил Гејтс је наравно само експонент. Да ли заиста неко ко га погледа може да верује да је он генијалац, па макар и зао. Он је само избачен да каже оно што други мисле и желе да уведу. Мислим да онај ко има уши да чује и очи да види нема потребе да тражи додатна образложења.
* Србија је у контексту пандемије ВИРУСА COVID-19, изложена увођењу ванредног стања уз кршење Устава Републике Србије, и у том контексту су и верници СПЦ онемогућени да учествују у прослави једног од два највећа Хришћанска празника- Васкрса? Какав је ваш став у вези са оправданошћу оваквих мера из угла ваше професије?
Ја сам релативно од скоро у покушају да се приближим правој вери. Од релативног традиционалисте тек сам у последњих пар година почео да редовно постим, исповедам се и причешћујем, па сам исувише грешан да бих некоме могао да дајем савете, или не дај Боже да судим. Како год, читајући не само Откровење већ и Свете Оце не смем да оћутим и кажем да је све што се дешава случајно. Сигурно није, али и даље вероватно од нас зависи. Господ ће помоћи ако има коме. На жалост и у Стокхолму су литургије за народ прекинуте (када је шведска црква то исто урадила). Слава Господу, у другим православним црквама у Шведској се литургије одржавају, придржавајући се заштитних и епидемиолошких мера.
Свесно преузимајући ризик да ми се замери на хипокризији, јер ја сам грешник тек у почетку упознавања вере и окретања једином и свемоћном Господу, ако у страним земљама промене у литургијском животу (донекле) могу да се разумеју, јер смо ми гости и морамо задржавати тзв. ниски профил, у Србији, која је како Господ налаже и предање нам говори- православна земља – оставити верујући народ без Васкршње литургије може се објаснити само безумљем. Ја неки свој мир покушавам да нађем гледајући литургију из Светог Јелисаветског манастира из Минска (Слава Господу, наша православна браћа Белоруси, Грузијци ће нас код Господа провести кроз ово и порадити и на нашем Спасењу) уз тешење да бих то радио и да живим и неком граду у иностранству, стотинама километара од православне цркве. Ипак смо благословени да имамо своју цркву у којој се можемо причестити. А да дозволим себи да нешто грешан додам: Ако послушамо председника прославићемо најсрећнији и најсветији Хришћански празник Васкрс уз богату трпезу и телевизијски програм, опрости ми Господе на саблажњењу, као да славимо највећи комунистички празник – Нову годину.
Што се тиче причешћа, ту не постоји медицинско образложење. То је питање једино и искључиво Вере. Они који верују да кроз Свето Причешће узимају Свето Тело Христово и Свету Крв Христову немају дилему да то спасење не може да носи никакву заразу, већ само и једино врхунски лек над лековима – лек Спасења. Они други, који попут католика и протестаната доживљавају то искључиво на симболичкој равни, вероватно имају другачији приступ.
Да на крају дам своје медицинско мишљење: Уз поштовање епидемиолошких мера удаљености приликом стајања у портама, не постоји ниједан разлог да народ буде у маркетима, а да не буде на Светој Литургији у овим данима Страсне седмице и Васкрса. О Светом Причешћу ја грешан не желим да говорим, али нас 2000 година Хришћанства учи да не постоји никакав смисао постављања таквог питања. Извор Вечног живота Бога јединога не може ни под каквим условима бити извор заразе.
* Шведска, земља у којој живите и радите, чврсто стоји на становишту одбране демократског, економског и медицинског суверенитета, показујући у пракси оправданост таквог пута. Какво је ваше мишљење о перспективама Шведске да се одупре притиску глобалиста и преузимања домена јавног здравља од стране глобалистичких мега институција?
Ја сам пре извесног времена рекао да после 20 година први пут осећам да сам срећан што живим у овој земљи. Мислим да Швеђани раде одличан посао. Прва опција је да вирус није толико опасан колико нам причају и да они то знају, па да се у складу са тим понашају. Друга је да он јесте доста заразан и да неће нестати. Значи, кад се државе отворе, долази до новог скока броја заражених. У међувремену је Шведска створила колективни имунитет, јер држава не може да буде затворена вечито. Мало људи ће умрети од или са вирусом, али ће много умрети од депресије, насиља у породици, дијабетеса, кардиоваскуларних обољења и коначно од глади, ако не буду имали посла и примања.
Упркос гласовима који покушавају да проведу агенду, изгледа да влада слуша стручњаке (не струку, шта год то значило) и да се резултати показују. У време док ово причамо (13 април) изгледа да долази до пада броја оболелих и заражених, иако ће због Ускршњих празника коначна ситуација моћи да се тачно процени за 1-2 дана.
Мислим да је најважније у Шведској то што народ верује својој влади и спреман је да је слуша, јер га углавном није превише разочарала. Управо због тога је народ спреман да слуша савете који су управо то – савети а не наредбе. Зрелој деци (народима) дају се савети. Наредбе се издају онима које потцењујеш.
Из ове перспективе ми је јасно како је земља успела да се развије и не ратује преко 200 година. Они раде оно што је добро за њих и њихову нацију за коју су свесни да је мала и да мора да покуша да нађе своје место без много показивања мишића. Зато сам оптимиста што се тиче изласка Шведске из ове кризе.
Са друге стране, што се тиче даље перспективе, оптимизам ми није толики. Ако се сећате наших разговора од раније ја сматрам да ова земља припада неолибералном социјалном експерименту. На жалост, чини ми се да је Србија још и већи (улажење у детаље и образложења би одузело превише времена) глобалистички експеримент и да је све ово што се дешава слика тога и да се ако успе у Србији након Кине онда може да се уводи у друге „демократије“ западног света без икаквог проблема.
Да се вратим на Шведску, волео бих да нисам у праву али се бојим шта ће нас у Шведској сачекати иза угла да ли ће то бити обавезна вакцинација, чип или нешто још горе, управо због чињенице да је поверење у владу још додатно увећано па се народу може „продати“ много тога. Људи кратко памте и заборавили су колико је деце добило нарколепсију после вакцине против „свињског грипа“.
* Какво је ваше мишљење о глобалној мандаторној вакцинацији светске популације, свеопштем чиповању као предуслову „живота“ и 5Г мрежи која се у току „ванредних стања“ успоставља у свету?
Да кренем од оне класичне реченице свих лекара. Ја нисам антивакцинаш. Ја сам као дете вакцинисан против свих дечијих болести и као трогодишњак против вариоле. Моја деца су такође вакцинисана против свих дечијих болести укључујући и туберкулозу (син у Србији, ћерка у Словенији, иако то у Шведској није обавезна вакцина).
Али:
Док смо боравили у Словенији, син је требао да прими вакцину против хепатитиса Б. Ја сам био спреман да идем на суд да је не прими. У то време имао сам срећу да се појавио рад о повећаној појави мултипле склерозе после вакцинације против хепатитиса Б и показао његовој докторки која није послала пријаву. Сасвим друга прича, чак и ако узмемо да подаци о компликацијама нису тачни и да треба да верујемо доброчинитељима из фармацеутске индустрије, поставља се питање зашто новорођено дете треба да добије вакцину против болести која се преноси крвљу или сексуалним путем. Зашто не добије ту вакцину у пубертету или још боље зашто се не ради на објашњењима ризика од сексуално преносивих болести, или не дај Боже интравенске наркоманије. При том, за много опаснији хепатитис Ц, који се преноси на исти начин, вакцина не постоји.
Друга прича је „свињски грип“. Притисак јавног мњења није био баш толики као сад, али је био велики. Супруга и ја смо и једном моменту помислили – а шта ако ми грешимо. И онда смо једно другом потписали документ у коме смо написали да ако смо погрешили и ако нам се деца разболе ми смо заједно донели одлуку. Испоставило се да није била погрешна.
Коначно ХПВ вакцина. Када ме питају за мишљење ја кажем да је наша ћерка није добила. Она и ако штити – штити само од пар субтипова инфекције, шта је са другима. Поново, много је боље научити своје дете шта су сексуално преносиве болести и како да се заштити (најрадије чувањем честитости пре брака али ако већ погреши) а не да прима вакцину.
Из наведеног се види да ја нисам априори против вакцина. Оних које су развијане годинама и са којима имамо искуства наравно. Ове развијене на брзину и које се дају у сумњивим индикацијама наравно не.
Ту се крије одговор и на питање вакцине за овај вирус. Ја сам јавно рекао мом префекту на институту и мом шефу на клиници да ја вакцину нећу примити по цену губитка посла, губитка свих грађанских права. Једноставно да би се развила сигурна и ефикасна вакцина треба између 5-10 година. Вакцина против овога што није ни приближно толико опасно ХВАЛА ЛЕПО а да учествујем у изградњи колективног имунитета мислим да нема потребе. Како ја болестан могу да заразим вакцинисаног!!!???
Ту долазимо и до приче о чипу. Да се разумемо, ја и сладолед деци плаћам картицом и немам неки проблем са тим јер немам шта да кријем. Значи могу да ме прате колико хоће. Не гасим мобилни. Прислушкујте слободно све што причам ја причам јавно -већину ствари из овог интервјуа можете наћи у мојој комуникацији са пријатељима и колегама. Такође, да ми шаљу рекламе, па шта. Ја користим Интернет на добро и да на страници имам 95% реклама ја их нећу приметити и бавићу се оним због чега сам отворио страницу, макар то било на само 5% странице. А сада, ако ме блокирају и узму ми све погодности, па шта – како дошло тако и отишло. Ако не будем имао од чега да живим – па добро. Свак је рођен за једаред мријети док част и брука живје довијека.
То вам је одговор и на тему чиповања. Па наравно да НЕ. Е сада, ако ме држе више њих и дају ми на силу, ту мало тога могу да урадим. Али добровољно наравно НИКАДА. Да ли то значи да ћемо патити. Вероватно. Да ли ће нам породица патити. Скоро сигурно. Да ли то значи да треба попустити. ЈАСНО И ГЛАСНО – НЕ.
Што се тиче 5Г ја о томе заиста немам никакве информације ни знања. Међутим ако знамо да је преко 60% нашег тела вода, можемо само претпоставити како високе фреквенције могу да утичу на молекуле воде. Тако да можемо само претпоставити шта високе фреквенце могу да ураде нашем телу. Са друге стране, чињеница да се против хистерије око пандемије може писати, али против 5Г –никако, мени је довољна да побуди сумњу. Ја сам исувише матор да верујем у случајности. Ипак мислим да и ту треба дозволити поштеним стручњацима да дају своје мишљење.
Да покушам да заокружим одговор на ово питање. Постоје само две ствари од којих се страх не може избећи. Једно је физичко и то је смрт. Кажу да се од смрти не плаше само апсолутни атеисти и апсолутни верници. Ја нисам атеиста, али, на жалост, грешан нисам, ни апсолутни верник, али све је у Божијим рукама. Зато се смрти не треба плашити а нас православне ово време Васкрса учи да се њој радујемо.
Други страх нас верујућих (иако је то плеоназам не постоје неверујући а заиста православни) православних је страх од чиповања. За то нам је опет дата слободна воља и сваком је дата слободна воља да донесе одлуку, али мора знати да након тога поправног нема.
Да на крају завршим онако како што сам пре пар месеци завршио интервју за часопис Благодарје – да сам ја песимистични оптимиста. Нисам очекивао да ће се ово овако брзо развијати. Надао сам се да ће нас ова чаша мимоићи за наших живота па чак и живота наше деце и унука. На жалост, више нисам сигуран. Бојим се да нас пуно тога чека у следећих десет година. Али само од нас све зависи, не можемо пребацити одговорност на никога другог. Свако може да ради само и искључиво на свом спасењу. Можемо рећи другима најпре најближима али спасити можемо само себе.
Ја рекох и покушах да спасим душу своју.
Како чинили тако нам Господ помогао. И нека Господ Исус Христ ради молитава пречисте Своје Матере и свих Светих помилује нас грешне.
Разговарала: др Биљана Ђоровић
Извор: Фејсбук репортер
Др Јован Антовић је дипломирао након само четири године и десет месеци, (1993. године) на Медицинском факултету у родном Нишу, због чега је проглашен најбољим свршеним студентом Универзитета у Нишу и најбољим студентом медицине до тада, по мишљењу Српског лекарског друштва. Магистрирао је 1997. на матичном факултету, а специјализирао наредне године на Клиници за хематологију Клиничког центра у Нишу. У периоду од октобра 1998. до јануара 1999. био је стипендиста Центра за хемофилију и тромбозу Универзитета Северне Каролине у Чепел Хилу (САД), да би 2003. одбранио докторат из области коагулације на Институту „Каролинска“ у Стокхолму, где и данас ради кao виши консултант на Клиничкој хемији Универзитетске болнице и као ванредни професор / виши предавач при Департману за молекуларну медицину и хирургију. Добитник је многобројних признања за свој рад и аутор или коаутор више од педесет чланака објављених у рецензираним међународним часописима који су цитирани више од 500 пута. Такође, коаутор је два издања књиге Essential Guide to Blood Coagulation.
Прочитајте још и:
Сјајне вести из Бона: Вирус не остаје у ваздуху, на хлебу, воћу, поврћу…
Др Лидија Гајски: Корона хистерија је превара! Лажирају ли се бројке и манипулише ли се подацима?
Одличан текст!
Треба објављивати више оваквих текстов и интервјуа.
Нема апсолутног атеисте, нити апсолутног верника. Нема човека под капом небеском а да не греши, “осим Папе”. Та “безгрешност” утрла је пут ломачама и Јасеновцу. Бог сигурно није рекао Хрватима, него им је шапнуо неко други. Бог и истина су апсолут, а безброј лажи с једне и друге стране бројне осе, са предзнаком плус или минус, са становишта Истине небитно. То Радуловић генијално примећује у политици, минус четири и ” плус” четири неће поништити једни друге, само прашина у очи. Лаж је све опаснија што је ближа истини, и надам се да је ДЈБ свесна тога. Примећују преваре у политици као што је ава Јустин Поповић највећи православни теолог двадесетог века детектовао Екуменизам као највећу јерес у историји Цркве, све јерес и религију Новог светског поретка. Вера је дубок бунар, не треба се пуно надносити, заманта се, држати основно али непоколебљиво и тврдо. Поготово деца рођена у безбожним комунизму хендикепирана су за предање и наслеђе, лако их савремени богослови извуку на отворено море, а онда…барка без весла. Зашто је данашње свештенство тако флексибилно а старо није било по цену прогона и зверстава комуниста? Октобарска револуција и СССР су први сурови покушај, а ЕУ и феномен Кина други покушај глобалиста.