Министарство просвете инсистира да се у основним и средњим школама од 1. септембра поштују потпуно неразумне мере заштите од корона вируса, услед чега трпе и деца и наставници. Паушалним прописивањем мера, без икаквог размишљања да ли су оне уопште потребне и могу ли се спровести у пракси уз постојеће људске ресурсе, Министарство просвете је комплетну одговорност са себе пребацило на наставнике и родитеље, препуштајући их да се довијају како знају и умеју да се заједно снађу у вештачки изазваној ванредној ситуацији.
Поделом одељења на мање групе са којима ће се радити, без истовременог ангажовања додатних наставника, Министарство просвете је довело просветне раднике у ситуацију да буквално раде од јутра до сутра, док се наставници који пуну норму остварују у две, три или четири школе довијају како да стигну на време на своје радно место. Израда распореда часова је постала немогућа мисија, нарочито ако га треба ускладити са распоредом друге, треће и четврте школе у којима раде наставници који немају пуну норму само у једној школи, а деца често имају паузе у распореду, јер је с постојећим ресурсима немогуће организовати наставу поштујући мере донете без икаквог интелигентног промишљања.
Прописане мере не штите ни децу ни наставнике. Само их беспотребно малтретирају. Ношење маски не представља никакву заштиту од преноса инфекције, нити је као таква прописана у већини земаља Европе. Прописана растојања током одвијања наставе су такође бесмислена, ако се узме у обзир да просветни радници и средњошколци на посао долазе махом јавним превозом, у коме такво растојање не постоји, и у коме свакодневно долазе у контакт са најризичнијом групом преносиоца инфекције – контролорима који промене на десетине аутобуса дневно и долазе у контакт са свим путницима у сваком аутобусу.
Министарство просвете третира школе као систем у вакуму који ни на који начин није повезан с остатком света, очекујући да ће стављање маске на лице пред улазак у школско двориште магично поништити ризик од инфекције покупљеног на неком другом месту. Једини мотив Министарства просвете за прописивање тих неразумних мера јесте покушај да се унапред опере било какве одговорности у тренутку у коме у школама дође до преноса коронавируса. Када до тога дође, а неизбежно ће доћи, Министарству просвете је важно једино да списком прописаних мера може да замахне пред камерама узвикујући: “Нисте поштовали мере!”, те да за то потпуно неоправдано оптужи наставнике и/или родитеље и децу.
Министарству просвете недостаје храброст да наставницима и родитељима каже истину: да је вирус међу нама и да ће се неизбежно ширити не хајући ни за какве “мере”, да је ризик за децу и млађе и здраве наставнике веома низак, а да је за болесну децу, старије и имунокомпромитоване наставнике, потребно осмислити добар систем заштите, при чему је онлајн школовање могући, али не и једини модел.
Школовање је право детета. Школовање је важно не само због образовања деце, већ и због њиховог психолошког сазревања и социјализације. Прописане мере Министарства здравља не могу и неће спречити ширење коронавируса у нашим школама, штавише – због тога што Министарство просвете на једнак начин третира и нискоризичне и високоризичне групе наставника и деце, ове паушално прописане мере могу имати и нежељене штетне последице.
ДЈБ апелује на Министарство просвете да укине неразумне мере, те да нормализује наставни процес за децу и наставнике који припадају нискоризичним групама, као и да истовремено осмисли интелигентне начине за заштиту имунокомпромитоване деце, као и имунокомпромитованих и старијих наставника.
Бранка Стаменковић
заменица председника ДЈБ
Коментариши