Koliko jedno visokoprofitabilno preduzeće treba da bude uključeno u razvoj i poboljšanje naše
životne sredine. I dalje ne znamo gde profit od, još uvek, državnih preduzeća ide i kako se
raspolaže dobitima, ekstradobitima i koliko toga ima. Volimo da kažemo kako se to drugačije
radi u razvijenim i uređenim državama a da li smo svesni da je uređenost promenljiva
kategorija i da se na istoj radi u kontinuitetu. Svaki prekid budnosti vodi u otuđenje nas samih
od onoga što nam pripada. Koliko nas populistička dnevna politika i uvlačenje u nebitno, odvaja
od bitnog i onog što je stvarno pitanje naše egzistencije kao pojedinca, porodice i celokupne
nacije.
Opšte je poznato da u centru Srbije, bivšoj prestonici, Kragujevcu postoji fabrika, Zastava
oružje a.d. stara preko 160 godina. Onu koju su nam, zašto to ne reći opet, ostavili naši preci sa
idejom da se proizvodi oružje ubojito, kojim ćemo odbraniti našu zemlju, naša ognjišta i naše
živote. Vremena su se promenila, više se zemlja ne brani puškama i to smo naučili, na teži način.
No ipak proizvodnja i dalje traje i dalje se proizvode puške, karabini, automati, pištolji,
revolveri i cela paleta vojnog i sportskog naoružanja koje se prodaje tamo negde i zarađuje
novac. Da, puška nas brani i danas ali ne od metka koji se ispali iz nje već od novca koji
dobijamo prodajom istih. Ili bi barem to tako trebalo da bude. Neko će se pitati šta to danas
branimo. Branimo ono što je naše, a to je pored zemlje i kompletne državne infrastrukture i
našu kulturu, naš način života, kao i budućnost u kojoj će naša deca moći da rade isto što bi mi
danas trebali da radimo.
A kako drugačije to raditi nego između ostalog voditi računa i o državnim resursima i prilivu
novca koji je neosporan. Tako što ćemo ulagati u domaću infrastrukturu, puteve, bolnice,
parkove, igrališta, obdaništa… Tako što ćemo ulagati u kulturu i očuvanje onoga što nas
karakteriše i opisuje kao zajednicu. Očuvanjem kulture, jasnije nam je šta to branimo.
Vratimo se na Zastavu oružje. Ona je visoko profitabilna organizacija i kao mnoga uspešna
preduzeća deo svog profita ulaže u zajednicu i okruženje u kojem se nalazi i iz kojeg većina
zaposlenih dolazi. Da li je tako???? Možda bi trebali dragi sugrađani, Kragujevčani, da se
zapitate zašto nema ni jedna tabla ili natpis na kome piše “Ovo je poklon gradu Kragujevcu od
Zastave oružje” ili nešto slično. Naravno da ih nema, zato što se profit tog preduzeća ne deli
građanima Srbije u celosti(ta fabrika je i dalje državna), već recimo izabranim pojedincima koji
su duboko zavukli svoje ruke u džep fabrike i uzimaju ogroman deo profita. Odmah na ovakvu
izjavu, svaki pripadnik vladajuće koalicije u Srbiji izreći će lažne demante i uvredljive
komentare, koji služe samo da se istina odvuče na drugu šinu i zaboravi ono što je glavna poenta
svake afere u ovoj zemlji. Ali činjenice su uvek tu i jako su vidljive.
Analizirajmo samo sledeće.
Da li poslovna strategija jednog preduzeća, kao što je Zastava oružje a.d., može da dozvoli da
maloprodajni objekat postoji ali je kao skriven, daleko od gradskog jezgra. Kome je u interesu da
maloprodaja Zastava oružje bude sklonjena, dok se lovačko i sportsko naoružanje može kupiti i
kupuje u partnerskim firmama po gradu Kragujevcu i ostatku Srbije. Koji demanti mogu da
postoje i opovrgnu ovu jednostavnu činjenicu. Koliko novca pokreće jednu ovakvu pojavu.
Pitanje svih pitanja je kako opstaju partnerske firme i prodaju zastavino naoružanje u bilo kojoj
postavci fabričkog rukovodstva. Da li je to šablon prilikom izbora rukovodećeg kadra ili se uvek koristi drugačiji pristup shodno profilu top menadžmenta fabrike. Složićemo se svi, to je
apsolutno nebitno. Bitno je to da se takva praksa prekine, na svim nivoima. Ovo je jedan primer,
ima ih na hiljade. Srbija je duboko obolela kao država i već se neki delovi žele amputirati ne bi li
smo nekako preživeli, na kolenima naravno. Moramo se probuditi i započeti lečenje našeg
obolelog ali takođe i jedinstvenog društvenog bića. Nas u Srbiji prepoznaju mnogi kao divan,
radan, pametan, duhom bogat, iskren narod. Te atribute treba da prepoznamo i mi sami među
nama, i kao takve da ih gajimo, unapređujemo.
Dragi Kragujevčani, građani cele Srbije da li možemo da smognemo snage i prekinemo
decenijsko otimanje od nas samih? Da li smo spremni da se otrgnemo od sebe samih i
prestanemo da verujemo u tupave demante političara, direktora, ljudi na vodećim pozicijama na
afere kojih je svaki dan na svakom koraku i koje su tako očigledne, a opravdanja tako glupa i
neukusna? Možda baš tako treba, da najgori sa sumnjivim diploma, bez radnog iskustva vode
ovu državu i kreiraju budućnost nama i generacijama koje dolaze. Verovatno smo svi za to da
gledamo najgore sadržaje na televiziji, novinama i ostalim sredstvima javnog informisanja.
Možda baš tako treba da nekada kulturno umetnički program televizija sa nacionalnom
frekvencijom bude davna istorija, a nama nametnuto da kultura više i ne postoji. Možda nama u
Srbiji baš to treba, da već urušen obrazovni sistem padne još više i da budemo totalno
neobrazovani, neupućeni i pretvoreni u još jeftiniju radnu snagu.
Zastava oružje u našem Kragujevcu, samo je jedan primer u moru afera, prodaja državne
imovine, srozavanja svakog pojedinca u ovoj zemlji samo sa jednim ciljem, da se mala grupa
bogati i bahati. Da li ćemo dozvoliti da prodamo sve pa čak i same sebe da bi pojedini uživali?
Komentariši