Прошло је готово годину дана од када је Нови Сад запљуснут новим таласом какистократије.
Интересна група, под плаштом партијске заставе и живим штитом страначке пешадије, контролише сваку активност у Граду. Властодржци раде шта, кад и како желе, за то троше јавни новац кад, како и колико желе. Никакве контрола, а самим тим ни задршка, не постоји.
Општи интерес је одавно престао да им буде битан, као и грађани који су доведени у позицију скоро потпуне немоћи. На сваки покушај исказивања неслагања, односно другачијег мишљења о неком питању, одговара се силом, агресијом, отвореним вређањем.
Резултате оваквог стања немогуће је побројати а да се нешто не прескочи, јер нам се на дневном нивоу дешавају ситуације које би, у сваком нормалном друштву, изазвале озбиљну реакцију. Издвојићемо оно што, без обзира на све, не би смели да заборавимо:
- Убиства, пуцњаве, отмице, брутални физички обрачуни, блискост носилаца власти са лицима оптуженим за најтежа кривична дела…
- По градску касу ризична, урбанистички и еколошки проблематична, потпуно нетранспарентна „инвестиција“ четвртог, кинеског, моста.
- Бахат и некултуран однос према суграђанима који имају примедбе на начин решавања урбанистичких проблема (протест због гаража на Новом насељу)
- Спречавање грађана да остварују законом гарантовано право учешћа на јавним расправама које организују градске службе и јавна предузећа.
- „Заборављена“ прича са јапанском компанијом NIDEK
- Реконструкција Гимназије „Исидора Секулић“ (вишегодишња) и платоа испред СНП-а (вишемесечна)
- Назовиреконструкција базена на СПЕНС-у
- Свесно и умишљајно подизање тензија приликом избора за савете месних заједница
- Рестрикције у водоснабдевању у XXI веку
- Отровна испарења са сметлишта
- Фарбање фасада и шетња на Лиману
Наде да ће биланс наредне године бити бољи од овогодишњег, нажалост, нема. Напротив, свако разуман може очекивати исто и више…
У древна времена, постојала је легенда о „везивању у ништа“:
Када неко нешто велико и крупно згреши, отварала се плетена врећа, у коју је свако гласно говорио апсолутно све што зна и што је од некога чуо а да се односило на кривца. Ко је, ко му је породица, ко су му пријатељи, шта је радио, куда је ишао…
Када би се све приче и информације о кривцу скупиле у врећу, врећа би се везала и, тако везана, бацала у ватру.
Након тог чина, о кривцу више нико никада није изговарао ни реч, нити га је примећивао… Иако жив, препуштан је забораву и престајао је да постоји.
Веровало се да је заборав гори од физичке смрти…
Покрет „Доста је било“
Градски одбор Нови Сад
Коментариши