Prošlo je gotovo godinu dana od kada je Novi Sad zapljusnut novim talasom kakistokratije.
Interesna grupa, pod plaštom partijske zastave i živim štitom stranačke pešadije, kontroliše svaku aktivnost u Gradu. Vlastodržci rade šta, kad i kako žele, za to troše javni novac kad, kako i koliko žele. Nikakve kontrola, a samim tim ni zadrška, ne postoji.
Opšti interes je odavno prestao da im bude bitan, kao i građani koji su dovedeni u poziciju skoro potpune nemoći. Na svaki pokušaj iskazivanja neslaganja, odnosno drugačijeg mišljenja o nekom pitanju, odgovara se silom, agresijom, otvorenim vređanjem.
Rezultate ovakvog stanja nemoguće je pobrojati a da se nešto ne preskoči, jer nam se na dnevnom nivou dešavaju situacije koje bi, u svakom normalnom društvu, izazvale ozbiljnu reakciju. Izdvojićemo ono što, bez obzira na sve, ne bi smeli da zaboravimo:
- Ubistva, pucnjave, otmice, brutalni fizički obračuni, bliskost nosilaca vlasti sa licima optuženim za najteža krivična dela…
- Po gradsku kasu rizična, urbanistički i ekološki problematična, potpuno netransparentna „investicija“ četvrtog, kineskog, mosta.
- Bahat i nekulturan odnos prema sugrađanima koji imaju primedbe na način rešavanja urbanističkih problema (protest zbog garaža na Novom naselju)
- Sprečavanje građana da ostvaruju zakonom garantovano pravo učešća na javnim raspravama koje organizuju gradske službe i javna preduzeća.
- „Zaboravljena“ priča sa japanskom kompanijom NIDEK
- Rekonstrukcija Gimnazije „Isidora Sekulić“ (višegodišnja) i platoa ispred SNP-a (višemesečna)
- Nazovirekonstrukcija bazena na SPENS-u
- Svesno i umišljajno podizanje tenzija prilikom izbora za savete mesnih zajednica
- Restrikcije u vodosnabdevanju u XXI veku
- Otrovna isparenja sa smetlišta
- Farbanje fasada i šetnja na Limanu
Nade da će bilans naredne godine biti bolji od ovogodišnjeg, nažalost, nema. Naprotiv, svako razuman može očekivati isto i više…
U drevna vremena, postojala je legenda o „vezivanju u ništa“:
Kada neko nešto veliko i krupno zgreši, otvarala se pletena vreća, u koju je svako glasno govorio apsolutno sve što zna i što je od nekoga čuo a da se odnosilo na krivca. Ko je, ko mu je porodica, ko su mu prijatelji, šta je radio, kuda je išao…
Kada bi se sve priče i informacije o krivcu skupile u vreću, vreća bi se vezala i, tako vezana, bacala u vatru.
Nakon tog čina, o krivcu više niko nikada nije izgovarao ni reč, niti ga je primećivao… Iako živ, prepuštan je zaboravu i prestajao je da postoji.
Verovalo se da je zaborav gori od fizičke smrti…
Pokret „Dosta je bilo“
Gradski odbor Novi Sad
Komentariši