Пандемија из угла камионџије

Велика “игранка” око Цовид-19, или ти Короне. То је први закључак који ми се намеће гледајући свет око себе.
Од почетка Пандемије, возим камион по Европи, релација Србија – Европа – Србија. Неки пут прођем 2-5 земље па се тек вратим у Србију. У протекле 2 године једино нисам био у Швајцарској, Финској и Русији. Пољска ми је нај Источнија земља коју сам посетио.
И свуда потпуно исти сценарио, негде мало пре, негде мало касније. Свуда су медији баш ти који громогласно причају о опакој болести, и увек први су политичари који је описују и дају препоруке. Увек је ту неки кризни штаб који се састоји од пола доктора, подобних систему власти и пола политичара на власти. Некако на јавним сервисима се не може чути дебата у којој је заступљена струка односно лекари, мислим пре свега на оне који промишљају у складу са својим знањем и здравом логиком. Ако се и чују онда су то они који слепо слушају препоруке СЗО и власти. Једино где се може чути друга страна је Француска, за њом следи Италија и донекле Немачка. Код нас пак где год се окренеш само се прети мерама, говори се о бројкама, бројкама, бројкама. Све је у служби ширења панике. Питам се шта ће Политичар у штабу за борбу против болести. А народ навикнут да слуша и верује медијима, бар добра већина, збуњен, уплашен.
Један мој пријатељ тренутно је у изолацији и његова жена и син, средњошколац сво троје позитивни са температуром 37-37,5 и кијавицом. Ћерка негативна са истим симптомима. Сва срећа па су запослени у државном сектору па ће боловање бити 100%. А шта са породицама које раде у приватном сектору где углавном један део зараде је на црно, у најгорем случају или се исплаћују дневнице, или неки други вид зараде. Ја конкретно имам динарски део и део који добијам само кад возим. Значи ја као изолован бих примио знатно мању плату.
Знам случај жене која је била позитивна, стављена у изолацију и која је чекала две ноћи да јој се погорша стање и да почне да се гуши. Замислите коју количину страха је она претрпела јер наравно то је основна порука из Медија. То је оно ширење панике. Она са температуром од 37 да се није јавила доктору, вероватно би за неколико дана спонтано оздравила, као што смо већина нас током свог живота искусили. Али она је претрпела душевну бол јер су јој Медији сервирали смртоносну болест. Случајева обичног грипа и нема или бронхитиса, као и обичнее Бактеријске упале плућа коју сам неколико пута прележао за живота. Када сам давне 1988. био у војсци војник из моје спаваоне је умро од упале плућа. Па зар се није и раније умирало? Сада се у медијима представља да кад неко умре у шесдесет или седамдесет или осамдесет година као да је то нешто ненормално. Па отприлике сваки организам умире кад истроши своју животну енергију, ни пре, ни касније и то нема везе са годинама у којима је.
Да се вратим свом послу. Ми возачи живимо и радимо у не баш нормалним хигијенским условима. То значи да не можемо свако вече да се окупамо, хранимо се углавном брзом храном из ресторана, конзервама, кад се добије времена неко и спреми неки ручак. О стресу у саобраћају да не говорим, гужвама на путу, посебно око великих градова, на границама… Дневно се вози до 9-10 часова. Кретање, односно пешачење, нам је јако ограничено. Живот везан за кабину камиона, неких два квадрата. На паркинзима кад се стане после вожње, викендима, ми се дружимо без дистанце. Чак се дружимо и на релацији Срби, Хрвати и Муслимани, некако не приметих до сада у мом послу ту боју национализма.
Али иако живимо у таквим условима ја не чујем нити видим да се нешто разбољевамо. Посебно не од Цовид-19. Пример када су Немци увели обавезна тестирања за камионе зимус. Ми, возачи смо били принуђени да стојимо у реду чекајући тестирање по 7-8 сати на минус температури. Конкретно гранични прелаз Wаидхаус на путу број 6 између Немачке и Чешке. А за то време колеге које су прелазиле на Граничном прелазу Усти над Лабем број пута у Чешкој 55 или ти у Немачкој 8 су пролазили без икакве контроле.
Е сад оно што је занимљиво. Рецимо само у Немачкој дневно се креће око Милион Камиона. Па сад замислите да је то смртоносна болест како је Медији представљају колико би онда ми возачи били преносиоци. Колико Камиона из Турске недељно крене пут Западне Европе и назад. Ја сам за ову недељу прешао 4500км. Био до Холандије и назад. Али Капитализму треба проток робе да би Капитализам живео и ту болест стаје. Ја могу без икаквих тестова проћи целу Европу али обичан Човек не. Наши људи из Беча морају урадити разно разне тестове и платити то али ми Возачи не. Сведок сам на границама где колоне Аутомобила чекају прегледе а ми са камионима само пролазимо.
Радницима по Европи је на име пандемије смањивана плата, што је препородило капиталисте. Овде мислим на крупан капитал онај глобалистички што се простире у више земаља Европе. Тај глобалистички капитал је по финансијској моћи превазишао већину земаља.
Код нас су цене у малопродаји отишле горе за 30-50% од марта ове године. Зашто, да ли неко зна тачан одговор.
И некако ми се намеће утисак да је циљ свега овог што нам сервирају медији само губитак слободе обичног човека и добитак за глобалистички капитал уз помоћ медија и брижљиво сервиране приче о смртоносној болести која коси све пред собом.
А ја обичан човек само желим ту слободу па нека са њом умрем одмах. Јер кавез је кавез па макар био и од Злата. Некако ми се намеће утисак да се иде на то да се све забрани осим рада. Јер мени је дозвољено да возим, возим, возим а кретање ми је ускраћено јер се брине о мени. А и ако се мање крећем могу више возити. И коначно треба све зауставити осим рада за крупан капитал. Живимо у свету где је све подређено новцу па чак и ова пандемија.
Драгољуб Цветковић, Доста је било Пожаревац