Ауторски текст Саобраћај

Београђани и расходован градски превоз

Уз информацију која је стигла из Градског саобраћајног предузећа Београд, да је све линије на тзв. “потезу 500” за Сремчицу, Умку, Рушањ, преузео приватни превозник, неопажено се провукла вест да је чак 423 возила у таквом стању да су једино спремна за – расход. С обзиром да је по тренутном, летњем реду вожње, у оптицају на градским улицама oko 1000 возила, ово значи да је трећина њих неисправно. Застрашујућа вест, зар не?

Градски превоз је свуда у свету веома важна и исто толико осетљива ставка. Она није привилегија и искључиво комерцијална делатност. Она је животна потреба, важна скоро као здравствена заштита и образовање, нарочито у великим градовима. Слободан и приступачан превоз је први корак ка неопходној вертикалној мобилности у било ком друштву.

Власти Београда својим тајним уговорима и корупцијом сакривеним иза термина “јавно-приватно  партнерство”, доводе у питање развој читавог града. Почело је са Бус Плусом пре 2012. године који су садашње власти тада критиковале, а онда оберучке прихватиле када су дошли на власт. Настављено са Београдом на води који је такође подведен под “јавно-приватно партнерство”, а који је навећа пљачка грађевинског земљишта у Београду, већа од свих пљачкашких приватизација осим можда Луке Београд. Велике светске метрополе стављањем у функцију вредног грађевинског земљишта приходују толико да изграде метро. Наша партократија поклања.

Немарним односом према градском превозу градске власти директно утичу на неравномеран развој града, раст аутомобилског саобраћаја и загађеност главног града. Власт овим показује и свој ниподаштавајући однос према становницима многобројних насеља у ширем центру града и по његовом ободу, посебно младих људи.

Као што нека насеља деценијама чекају канализацију, тротоаре и фискултурне сале, тако и превоз који је лош, ретко иде и врло рано се завршава, одређује квалитет живота великог дела наших суграђана. Како мислите да се млади из Сремчице, Борче, Калуђерице или Пиносаве укључе активно у живот свог града ако им ни први услов није омогућен, а то је да до тог града уопште стигну?

Зашто су све ове одлуке о тзв. “јавно-приватном партнерству” које градске власти Београда, услед неспособности и корупције, форсирају већ неколико година проблематичне на више нивоа? Зато што су тајне. Зато што су необразложене. Зато што нема никаве анализе ефеката. На пример, пројекат јавно-приватног партнерства у обављању приградског и локалног превоза из 2016. године врло је штуро документован на седници 18. јула 2016. Речено је да је вредност пројекта 144 милиона евра, на десет година.

Такође, прошло је већ пар седмица од како је Скупштина града усвојила Мастер план саобраћајне инфраструктуре Београда – смарт план 2021/2027/2033. Тај план је наводно требало да буде постављен постављен на сајт скупштине града. Али, када на сајт Скупштине града укуцате мастер план, добијете само вест са конференције за штампу. Или, још једно мазање очију и “макету”, лажни план.

Дотле, Београђанима остаје да се при сваком уласку у неки од аутобуса ГСП-а помоле да то није једно од оних возила у којима не би смели да се возе. ДЈБ ће на предстојећим београдским изборима понудити Београђанима решења за градски превоз. Ти избори ће и бити прилика Београђанима да судбину свог града из руку неспособне партократије врати у своје руке.

Татјана Чанак
чланица покрета Доста је било

Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

1 Коментар на "Београђани и расходован градски превоз"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Valter
Гост
Valter

Vasi su tekstovi Tatjana ubedljivo najbolji na sajtu,odmah sam primetio,odprilike pre 2 meseca.Morate dobiti sav moguci prostor i podrsku stranke,tj funkciju.Cestitam,kupili ste me.

wpDiscuz