Beograđani i rashodovan gradski prevoz

Uz informaciju koja je stigla iz Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd, da je sve linije na tzv. “potezu 500” za Sremčicu, Umku, Rušanj, preuzeo privatni prevoznik, neopaženo se provukla vest da je čak 423 vozila u takvom stanju da su jedino spremna za – rashod. S obzirom da je po trenutnom, letnjem redu vožnje, u opticaju na gradskim ulicama oko 1000 vozila, ovo znači da je trećina njih neispravno. Zastrašujuća vest, zar ne?

Gradski prevoz je svuda u svetu veoma važna i isto toliko osetljiva stavka. Ona nije privilegija i isključivo komercijalna delatnost. Ona je životna potreba, važna skoro kao zdravstvena zaštita i obrazovanje, naročito u velikim gradovima. Slobodan i pristupačan prevoz je prvi korak ka neophodnoj vertikalnoj mobilnosti u bilo kom društvu.

Vlasti Beograda svojim tajnim ugovorima i korupcijom sakrivenim iza termina “javno-privatno  partnerstvo”, dovode u pitanje razvoj čitavog grada. Počelo je sa Bus Plusom pre 2012. godine koji su sadašnje vlasti tada kritikovale, a onda oberučke prihvatile kada su došli na vlast. Nastavljeno sa Beogradom na vodi koji je takođe podveden pod “javno-privatno partnerstvo”, a koji je naveća pljačka građevinskog zemljišta u Beogradu, veća od svih pljačkaških privatizacija osim možda Luke Beograd. Velike svetske metropole stavljanjem u funkciju vrednog građevinskog zemljišta prihoduju toliko da izgrade metro. Naša partokratija poklanja.

Nemarnim odnosom prema gradskom prevozu gradske vlasti direktno utiču na neravnomeran razvoj grada, rast automobilskog saobraćaja i zagađenost glavnog grada. Vlast ovim pokazuje i svoj nipodaštavajući odnos prema stanovnicima mnogobrojnih naselja u širem centru grada i po njegovom obodu, posebno mladih ljudi.

Kao što neka naselja decenijama čekaju kanalizaciju, trotoare i fiskulturne sale, tako i prevoz koji je loš, retko ide i vrlo rano se završava, određuje kvalitet života velikog dela naših sugrađana. Kako mislite da se mladi iz Sremčice, Borče, Kaluđerice ili Pinosave uključe aktivno u život svog grada ako im ni prvi uslov nije omogućen, a to je da do tog grada uopšte stignu?

Zašto su sve ove odluke o tzv. “javno-privatnom partnerstvu” koje gradske vlasti Beograda, usled nesposobnosti i korupcije, forsiraju već nekoliko godina problematične na više nivoa? Zato što su tajne. Zato što su neobrazložene. Zato što nema nikave analize efekata. Na primer, projekat javno-privatnog partnerstva u obavljanju prigradskog i lokalnog prevoza iz 2016. godine vrlo je šturo dokumentovan na sednici 18. jula 2016. Rečeno je da je vrednost projekta 144 miliona evra, na deset godina.

Takođe, prošlo je već par sedmica od kako je Skupština grada usvojila Master plan saobraćajne infrastrukture Beograda – smart plan 2021/2027/2033. Taj plan je navodno trebalo da bude postavljen postavljen na sajt skupštine grada. Ali, kada na sajt Skupštine grada ukucate master plan, dobijete samo vest sa konferencije za štampu. Ili, još jedno mazanje očiju i “maketu”, lažni plan.

Dotle, Beograđanima ostaje da se pri svakom ulasku u neki od autobusa GSP-a pomole da to nije jedno od onih vozila u kojima ne bi smeli da se voze. DJB će na predstojećim beogradskim izborima ponuditi Beograđanima rešenja za gradski prevoz. Ti izbori će i biti prilika Beograđanima da sudbinu svog grada iz ruku nesposobne partokratije vrati u svoje ruke.

Tatjana Čanak
članica pokreta Dosta je bilo