Бранка Стаменковић за Београдски глас: Време ДЈБ тек долази

Разговарао: Милан Бечејић

Покрет „Доста је било“ није у Скупштини, традиционално га нема у медијима. Где је тренутно: на улицама градова, у илегали, на друштвеним мрежама…?

Сви медији у Србији, без обзира на то да ли се ради о медијима којима управља власт или медијима за које грађани мисле да су независни од власти, промовишу глобалистичку политику „ЕУ нема алтернативу“. ДЈБ је оштар, аргументован противник ЕУ, отворено говори о томе да ЕУ подржава зло на Балкану. Због тога за ДЈБ нема места у медијима, што ствара привид да нас нема.

ДЈБ има одборе у целој Србији. Будући да су за ДЈБ сви мејнстрим медији затворени, наша комуникација са грађанима доминантно се одвија на терену у директном контакту са њима и на друштвеним мрежама. Када смо, искључиво захваљујући томе, 2016. године ушли у Народну скупштину, мејнстрим медији су се делимично отворили за ДЈБ, али искључиво за извештавање о нашем скупштинском деловању у негативном контексту. С обзиром на то да ДЈБ сада бојкотује рад Скупштине, нема ни потребе да се у медијима негативно коментаришемо. Уместо тога, креира се лажна слика да ДЈБ не постоји.

Ми смо подједнако активни на друштвеним мрежама. Редовно објављујемо снимке претходних скупштинских обраћања у којима објашњавамо како ДЈБ види реформе у Србији, и ти снимци на „Фејсбуку“ имају милионске прегледе. Поједини локални ДЈБ одбори су од 2016. године изградили репутацију бескомпромисних бораца за реформе у својим локалним срединама, где су изузетно активни, као на пример у Нишу, Новом Саду, Зрењанину, Зајечару, Шапцу, Вршцу, Панчеву… ДЈБ је активан, само се због медијског мрака то недовољно види у медијима с националном фреквенцијом и у штампаним медијима.

Где је Саша Радуловић?

Саша Радуловић се повукао са чела ДЈБ у априлу прошле године и велики број гласача је помислио да је то крај ДЈБ. Лично сматрам да је то била велика грешка и да је за даљи напредак ДЈБ неопходно да се он врати на чело организације. Непрестано му то понављам. Он је оснивач ДЈБ који је визионарски осмислио читаву нашу републичку политику и нераскидиво је везан за сâм идентитет организације. Такође, управо под његовим лидерством ДЈБ је и ушао у Народну скупштину и постао парламентарна странка пре три године. Људи олако схватају лидерство у Србији и мисле да је то нешто што може свако. Знате ли ви колико је то захтеван и изазован посао? Тек кад се нађете у тој улози, схватате коју количину одговорности и посвећености, али и природног талента, захтева лидерска позиција. Неподношљива је лакоћа с којом многи људи код нас себе замишљају на важним државним функцијама, несвесни своје неадекватности. Водити државу је ужасно одговоран и захтеван посао. Управо зато што су нам државу досад водили недовољно добри политичари и јесмо овде где смо данас. Уверена сам да ми у Србији немамо бољег лидера који је спреман, решен и способан да спроведе неопходне реформе и покрене напредак у Србији него што је то Саша Радуловић.

Да ли вам бар помаже?

Комплетну политику ДЈБ и даље осмишљава и води управо Радуловић, али не учествује у оперативном вођењу странке и сам је одлучио да се склони из фокуса јавности како би отворио простор другима. Унутар организације је изузетно активан и много ми помаже јер, право да вам кажем, без њега и његове подршке и помоћи ја то сама не бих умела. Откад сам у политику ушла, много сам од њега научила и још увек учим. Сама политику ДЈБ не бих умела ни приближно тако добро да осмислим као што то он чини. Веома је активан у писању аналитичких текстова о стању у ЕУ, о банкарском глобализму, о Косову и Метохији и трасирању политике странке.

Препознатљивост Саше Радуловића у бирачком телу је велика. Свидело се то неком или не, гласачи траже јаког и препознатљивог лидера. Моја препознатљивост међу грађанима порасла је као последица мојих наступа у Скупштини, али је још увек далеко од онога што је потребно ДЈБ. Откако сам дошла на чело ДЈБ у новембру прошле године, нисам имала ниједно самостално гостовање на било којој телевизији у Србији. Ниједан позив. Мислим да то говори довољно. То нам наноси велику штету јер ствара код људи привид да нас нема. Надам се да ћу заједно са свим члановима успети да га наговорим Сашу да се врати на чело ДЈБ.

Напади таблоида – комплимент

Ко вас најмање жели на политичкој сцени: власт, опозиција, медији или бивши функционери ДЈБ одбегли с посланичким мандатима?

ДЈБ је трн у оку свима јер доследно стојимо на становишту да они који су злоупотребљавали јавне ресурсе у прошлости више никад не би смели да примиришу власт у Србији, као и да сви они треба да буду процесуирани. По том питању смо бескомпромисни, и тај и такав став угрожава многе. Што се тиче прелетача, како време пролази, њихови прави мотиви за нечасно отимање мандата од ДЈБ све су очигледнији. Док су одлазили, уста су им била пуна лажних оптужби о аутократији и финансијама ДЈБ, а данас видимо да су у свом прелетању или атерирали у политичке опције блиске власти, или своју политику уподобили политици власти. Има и оних који су годинама причали да је бивша власт радила исто што и садашња, а сада су у редовима те бивше власти. За све њих – мејнстрим медији су се отворили. Јасно је као дан и шта им је био циљ и какви су им били мотиви за прелетање.

Изабрали сте трећу опцију као политички пут у земљи која је располућена и поларизована, и која не види даље од онога што јој се намеће или не жели да види. Да ли је тај трећи пут реалан у овом тренутку?

Тај трећи пут је једино решење. Све остало је само продужавање агоније коју живимо већ деценијама. Прича о мањем и већем злу је излизана и грађани је више не купују. Грађани су заинтересовани за добро, а не за мерење количине зла. Велики је изазов пак повратити грађанима веру у то да у Србији икад може бити другачије него што је то данас јер људи су разочарани, изгубили су поверење у политичке процесе и политичку „елиту“, пошто се већ деценијама на власти смењују исти људи који раде исте ствари, имајући на уму искључиво лични и партијски интерес, и не марећи за интерес грађана. Међутим, време ради за ДЈБ. Ми не одустајемо и како време пролази, све већи број грађана увиђа да смо стварно решени да суштински променимо све што је потребно како би Србија кренула напред.

Да не бисте скроз пали у заборав, ту су таблоиди с натегнутим покушајима да исфабрикују неку аферу у ДЈБ (ви против Русије у СЕ, финансијски извештај странке, срамно тумачење фотографије на којој сте ви, Хана и Саша…). Како објашњавате ту повремену „пажњу“ и како реагујете?

Пошто сваки пут кад ме посао одведе у иностранство ради учешћа у активностима Скупштине Савета Европе по правилу осванем у неком таблоиду у негативном контексту, јасно је да та моја активност актуелној власти прави штету, па морају некако да покушају да ме дискредитују. Након мојих обраћања у пленуму Скупштине СЕ у априлу, о којима ниједан домаћи мејнстрим медиј није ништа известио, али која су била веома праћена на друштвеним мрежама, у једном таблоиду „почастили“ су ме текстом који је тврдио да снимам порнић. Дан након што сам у Лондону, на састанку Одбора за мониторинг СЕ (на коме се сат и по времена причало о стању демократије у Србији), активно учествовала у расправи и одговарала на многобројна питања, опет сам осванула у негативном контексту у истом таблоиду. Проричем да ћу следећи пут у таблоиду у негативном контексту осванути у јуну 2019. године, током летњег заседања Скупштине СЕ јер – то је већ правило. Иначе, не узбуђујем се превише око тих лажних и смешних напада. У ствари, гледам на њих као на својеврстан комплимент мом политичком деловању.

Пут у овакву ЕУ, пут у ропство

Откуд оптужбе да је ДЈБ скренуо удесно, како их објашњавате и како бисте дефинисали идеолошко-политичку позицију ваше странке?

Широм Европе постоји тренд да се политички противници банкарског глобализма етикетирају као „десничари“, „фашисти“, „неонацисти“, „популисти“, не би ли се дискредитовали. А кад сам у марту, током заседања Одбора за мониторинг СЕ у Паризу, разговарала с једним послаником Бундестага који ме је запиткивао какав је програм моје странке, његова реакција на моје одговоре гласила је: „Па ви сте левичари.“

Ми, наравно, нисмо ни левичари ни десничари, већ партија центра. Наша идеолошка позиција има јаку социјалну компоненту, што се често везује за левицу, а истовремено се боримо против партократије, партијске државе, за јаку и слободну економију и предузетништво, за домаћу привреду и снажно смо патриотски орјентисани, што се често везује за десницу. А у ствари ДЈБ идеологија је, једноставно речено, идеологија здравог разума.

Такође, стижу оптужбе да се ДЈБ одрекао европског пута Србије. У којој мери ту тезу гура власт, а колико део опозиције?

ЕУ фанатици никако да прихвате очигледну чињеницу да нешто није у реду са ЕУ. ЕУ подржава Вучића у свему што ради у Србији. ЕУ подржава контролу медија у Србији, крађу избора, целу СНС-ову партијску државу, све док послушно испуњавају захтеве делом Брисела, али највише Берлина.
Србија је део Европе. ДЈБ само сматра да је ЕУ пројекат отишао у погрешном правцу и ЕУ интеграције нису у интересу Србије, те да су нама, као и остатку Европе, потребне неке сасвим другачије европске интеграције. Европа и ЕУ нису једно те исто. ЕУ је пројекат банкарско-корпоративног глобализма који кроз тежњу за федерализацијом економски поробљава и колонизује европске земље. Европи су потребне интеграције базиране на економској, културној и свакој другој сарадњи суверених држава.

Визија такве Европе, базиране на интеграцији суверених држава, све је присутнија широм континента. Суверенистички покрети добијају све већу подршку у ЕУ државама. Нажалост, Балкан поново касни у препознавању овог тренда и ДЈБ је практично једина политичка опција која о овоме гласно прича у Србији. ДЈБ је и чланица најјаче групације европских суверенистичких странка која окупља ЕУ скептике. Ми сматрамо да треба ухватити тај талас раста подршке суверенистичким покретима и да Србија треба да се одрекне тежње да приступи ЕУ јер то је најкраћи пут у економско ропство и потпуно одрицање од економског и монетарног суверенитета.

Како објашњавате свеприсутно лицемерје ЕУ кад је Србија у питању – овдашњој очигледној диктатури не супротстављају прокламоване европске вредности на којима инсистирају у приступним поглављима?

ЕУ је глобалистичка творевина направљена да штити интересе банака и великих мултинационалних корпорација. Глобалисте једино занима профит и економско поробљавање, а на путу остварења таквог циља стоје суверене државе, демократски принципи и вредности. Стога није ни чудо што су спремни да затворе очи на урушавање демократије, јер управо урушавање демократије олакшава колонизацију и економско поробљавање.

Добар део опозиционих странака лагано је присвојио неке од програмских принципа и идеја ДЈБ. Има ли начина да их вратите у „власништво“?

ДЈБ има најбољи програм за Србију, те није чудо да многи покушавају да га присвоје. Кажем „покушавају“, јер они га не преписују у потпуности, већ по жељи. Препишу већи део, а онда изоставе кључну ствар: да реформе не могу спровести они који су у прошлости злоупотребљавали јавне ресурсе.

За Србију је добро да се ДЈБ програм препознаје као најбољи, али није добро што се занемаривањем ове кључне црвене линије он практично скрнави. ДЈБ не верује да ће они који су у прошлости злоупотребљавали јавне ресурсе, уколико поново дођу на власт, добровољно одустати од таквог понашања. Ту и видимо кључну улогу ДЈБ: улогу контролора који ће се постарати да се буџетски новац грађана троши искључиво у јавном, а не у партијском и личном интересу.

Европа је традиционално осетљива на фашизам. Да ли и како, макар интерно, у окриљу Скупштине СЕ реагују на председниково и напредњачко прангијање о фашизму у Србији?

До јануара 2019. године, кад сам акредитована за посланика у Скупштини СЕ, наша делегација није имала опозиционог члана спремног да у том форуму јасно и гласно прича о урушавању демократских процеса и владавине права у Србији. Високи ЕУ званичници, свакако, знају све то, али док неко јасно и гласно о томе не проговори, лакше им је да – зарад неких својих политичких интереса – то игноришу. Ако сте спремни да јавно изнесете право стање ствари, то игнорисање је много, много теже.

Међу колегама у Скупштини СЕ из других земаља има и оних који су искрено изненађени јер никад раније ни од кога нису чули какво је право стање ствари. Србија се, иначе, од 2003. године, кад је приступила Савету Европе, налази у процесу мониторинга. СЕ периодично припрема извештаје о стању демократије, владавине права и људских права у Србији, анализирајући у којој мери је Србија испунила стандарде на које се обавезала приликом приступања Савету Европе. Тренутно је у изради један такав извештај. Актуелна власт већ годинама тражи да Србија изађе из процеса мониторинга, али шансе за то су изузетно мале јер оцене независних међународних организација за праћење медијских слобода и слобода уопште јасно говоре о назадовању. На светској листи медијских слобода Србија је за последње три године пала за 31 место, а „Фридом хаус“ нас је пребацио из категорије „слободних“ у категорију „делимично слободних“ земаља. Све то даје додатни кредибилитет сваком мом говору о стварном стању у Србији, унутар различитих форума СЕ, али и у интерним разговорима с колегама из других европских земаља.

Пре неколико месеци раскринкали сте напредњачку ујдурму с вама на Скупштини СЕ. Шта се тим поводом даље догађало и постоје ли неке административне санкције за такве ствари?

У јануару 2019. остатак српске делегације отишао је у Стразбур без мене јер је шефица делегације Александра Томић тако одлучила. Надали су се, ваљда, да ћу се ја против тога бунити унутар наше Народне скупштине, где су у стању да бахато одбију сваку моју жалбу. Нису рачунали на то да ћу се обратити директно Савету Европе, где су били оштро критиковани због таквог понашања. Од тада се понашају у складу са правилима СЕ и не покушавају више да ме онемогуће да присуствујем заседањима пленума и одбора, јер знају да би и на најмању назнаку сличног понашања уследила санкција СЕ – довођење у питање акредитације целе делегације.

Ово је 50. број „Београдског гласа“, јединог опозиционог гласила у фактичком власништву једне политичке партије. Иако се овај медиј показао отвореним према свим политичким опцијама, опозиција га не препознаје као свој. Како то објашњавате?

Одговор на ваше питање је једноставан: опозиција састављена од припадника бивше власти има сопствене медије. Они су малобројнији од медија који су под контролом садашње власти, али постоје и – нажалост – такође нису објективни и отворени за све политичке опције, већ служе искључиво за њихово промовисање и дискредитацију опозиционе конкуренције.
Истински објективан медиј отворен за све политичке опције, који се придржава новинарског кодекса и тежи да објективно, правовремено, потпуно и истинито информише јавност, као што је то „Београдски глас“, напросто угрожава одржање старог поретка у коме се узима здраво за готово да свако има свој медиј који ће га промовисати.

„Београдски глас“ је доказ да новинарство у Србији може бити објективно, без обзира на то ко га финансира, уколико постоји неопходна политичка воља да се објективно новинарство уопште дозволи у Србији. ДЈБ има ту неопходну политичку вољу јер је уверен да на отвореном тржишту политичких идеја и решења – наше идеје и решења немају премца. Ми смо самоуверени, за разлику од осталих опозиционих опција. У корену контроле било ког медија увек стоји недостатак самопоуздања у сопствену политичку вредност, па се тај страх „лечи“ том контролом. То је веома краткорочно размишљање јер није одрживо на дуге стазе.

Време ће то показати и доказати. Време ради за „Београдски глас“ исто као и за ДЈБ. Честитам вам 50. број и радујем се стотом.