Branka Stamenković za Beogradski glas: Vreme DJB tek dolazi

Razgovarao: Milan Bečejić

Pokret „Dosta je bilo“ nije u Skupštini, tradicionalno ga nema u medijima. Gde je trenutno: na ulicama gradova, u ilegali, na društvenim mrežama…?

Svi mediji u Srbiji, bez obzira na to da li se radi o medijima kojima upravlja vlast ili medijima za koje građani misle da su nezavisni od vlasti, promovišu globalističku politiku „EU nema alternativu“. DJB je oštar, argumentovan protivnik EU, otvoreno govori o tome da EU podržava zlo na Balkanu. Zbog toga za DJB nema mesta u medijima, što stvara privid da nas nema.

DJB ima odbore u celoj Srbiji. Budući da su za DJB svi mejnstrim mediji zatvoreni, naša komunikacija sa građanima dominantno se odvija na terenu u direktnom kontaktu sa njima i na društvenim mrežama. Kada smo, isključivo zahvaljujući tome, 2016. godine ušli u Narodnu skupštinu, mejnstrim mediji su se delimično otvorili za DJB, ali isključivo za izveštavanje o našem skupštinskom delovanju u negativnom kontekstu. S obzirom na to da DJB sada bojkotuje rad Skupštine, nema ni potrebe da se u medijima negativno komentarišemo. Umesto toga, kreira se lažna slika da DJB ne postoji.

Mi smo podjednako aktivni na društvenim mrežama. Redovno objavljujemo snimke prethodnih skupštinskih obraćanja u kojima objašnjavamo kako DJB vidi reforme u Srbiji, i ti snimci na „Fejsbuku“ imaju milionske preglede. Pojedini lokalni DJB odbori su od 2016. godine izgradili reputaciju beskompromisnih boraca za reforme u svojim lokalnim sredinama, gde su izuzetno aktivni, kao na primer u Nišu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Zaječaru, Šapcu, Vršcu, Pančevu… DJB je aktivan, samo se zbog medijskog mraka to nedovoljno vidi u medijima s nacionalnom frekvencijom i u štampanim medijima.

Gde je Saša Radulović?

Saša Radulović se povukao sa čela DJB u aprilu prošle godine i veliki broj glasača je pomislio da je to kraj DJB. Lično smatram da je to bila velika greška i da je za dalji napredak DJB neophodno da se on vrati na čelo organizacije. Neprestano mu to ponavljam. On je osnivač DJB koji je vizionarski osmislio čitavu našu republičku politiku i neraskidivo je vezan za sâm identitet organizacije. Takođe, upravo pod njegovim liderstvom DJB je i ušao u Narodnu skupštinu i postao parlamentarna stranka pre tri godine. Ljudi olako shvataju liderstvo u Srbiji i misle da je to nešto što može svako. Znate li vi koliko je to zahtevan i izazovan posao? Tek kad se nađete u toj ulozi, shvatate koju količinu odgovornosti i posvećenosti, ali i prirodnog talenta, zahteva liderska pozicija. Nepodnošljiva je lakoća s kojom mnogi ljudi kod nas sebe zamišljaju na važnim državnim funkcijama, nesvesni svoje neadekvatnosti. Voditi državu je užasno odgovoran i zahtevan posao. Upravo zato što su nam državu dosad vodili nedovoljno dobri političari i jesmo ovde gde smo danas. Uverena sam da mi u Srbiji nemamo boljeg lidera koji je spreman, rešen i sposoban da sprovede neophodne reforme i pokrene napredak u Srbiji nego što je to Saša Radulović.

Da li vam bar pomaže?

Kompletnu politiku DJB i dalje osmišljava i vodi upravo Radulović, ali ne učestvuje u operativnom vođenju stranke i sam je odlučio da se skloni iz fokusa javnosti kako bi otvorio prostor drugima. Unutar organizacije je izuzetno aktivan i mnogo mi pomaže jer, pravo da vam kažem, bez njega i njegove podrške i pomoći ja to sama ne bih umela. Otkad sam u politiku ušla, mnogo sam od njega naučila i još uvek učim. Sama politiku DJB ne bih umela ni približno tako dobro da osmislim kao što to on čini. Veoma je aktivan u pisanju analitičkih tekstova o stanju u EU, o bankarskom globalizmu, o Kosovu i Metohiji i trasiranju politike stranke.

Prepoznatljivost Saše Radulovića u biračkom telu je velika. Svidelo se to nekom ili ne, glasači traže jakog i prepoznatljivog lidera. Moja prepoznatljivost među građanima porasla je kao posledica mojih nastupa u Skupštini, ali je još uvek daleko od onoga što je potrebno DJB. Otkako sam došla na čelo DJB u novembru prošle godine, nisam imala nijedno samostalno gostovanje na bilo kojoj televiziji u Srbiji. Nijedan poziv. Mislim da to govori dovoljno. To nam nanosi veliku štetu jer stvara kod ljudi privid da nas nema. Nadam se da ću zajedno sa svim članovima uspeti da ga nagovorim Sašu da se vrati na čelo DJB.

Napadi tabloida – kompliment

Ko vas najmanje želi na političkoj sceni: vlast, opozicija, mediji ili bivši funkcioneri DJB odbegli s poslaničkim mandatima?

DJB je trn u oku svima jer dosledno stojimo na stanovištu da oni koji su zloupotrebljavali javne resurse u prošlosti više nikad ne bi smeli da primirišu vlast u Srbiji, kao i da svi oni treba da budu procesuirani. Po tom pitanju smo beskompromisni, i taj i takav stav ugrožava mnoge. Što se tiče preletača, kako vreme prolazi, njihovi pravi motivi za nečasno otimanje mandata od DJB sve su očigledniji. Dok su odlazili, usta su im bila puna lažnih optužbi o autokratiji i finansijama DJB, a danas vidimo da su u svom preletanju ili aterirali u političke opcije bliske vlasti, ili svoju politiku upodobili politici vlasti. Ima i onih koji su godinama pričali da je bivša vlast radila isto što i sadašnja, a sada su u redovima te bivše vlasti. Za sve njih – mejnstrim mediji su se otvorili. Jasno je kao dan i šta im je bio cilj i kakvi su im bili motivi za preletanje.

Izabrali ste treću opciju kao politički put u zemlji koja je raspolućena i polarizovana, i koja ne vidi dalje od onoga što joj se nameće ili ne želi da vidi. Da li je taj treći put realan u ovom trenutku?

Taj treći put je jedino rešenje. Sve ostalo je samo produžavanje agonije koju živimo već decenijama. Priča o manjem i većem zlu je izlizana i građani je više ne kupuju. Građani su zainteresovani za dobro, a ne za merenje količine zla. Veliki je izazov pak povratiti građanima veru u to da u Srbiji ikad može biti drugačije nego što je to danas jer ljudi su razočarani, izgubili su poverenje u političke procese i političku „elitu“, pošto se već decenijama na vlasti smenjuju isti ljudi koji rade iste stvari, imajući na umu isključivo lični i partijski interes, i ne mareći za interes građana. Međutim, vreme radi za DJB. Mi ne odustajemo i kako vreme prolazi, sve veći broj građana uviđa da smo stvarno rešeni da suštinski promenimo sve što je potrebno kako bi Srbija krenula napred.

Da ne biste skroz pali u zaborav, tu su tabloidi s nategnutim pokušajima da isfabrikuju neku aferu u DJB (vi protiv Rusije u SE, finansijski izveštaj stranke, sramno tumačenje fotografije na kojoj ste vi, Hana i Saša…). Kako objašnjavate tu povremenu „pažnju“ i kako reagujete?

Pošto svaki put kad me posao odvede u inostranstvo radi učešća u aktivnostima Skupštine Saveta Evrope po pravilu osvanem u nekom tabloidu u negativnom kontekstu, jasno je da ta moja aktivnost aktuelnoj vlasti pravi štetu, pa moraju nekako da pokušaju da me diskredituju. Nakon mojih obraćanja u plenumu Skupštine SE u aprilu, o kojima nijedan domaći mejnstrim medij nije ništa izvestio, ali koja su bila veoma praćena na društvenim mrežama, u jednom tabloidu „počastili“ su me tekstom koji je tvrdio da snimam pornić. Dan nakon što sam u Londonu, na sastanku Odbora za monitoring SE (na kome se sat i po vremena pričalo o stanju demokratije u Srbiji), aktivno učestvovala u raspravi i odgovarala na mnogobrojna pitanja, opet sam osvanula u negativnom kontekstu u istom tabloidu. Proričem da ću sledeći put u tabloidu u negativnom kontekstu osvanuti u junu 2019. godine, tokom letnjeg zasedanja Skupštine SE jer – to je već pravilo. Inače, ne uzbuđujem se previše oko tih lažnih i smešnih napada. U stvari, gledam na njih kao na svojevrstan kompliment mom političkom delovanju.

Put u ovakvu EU, put u ropstvo

Otkud optužbe da je DJB skrenuo udesno, kako ih objašnjavate i kako biste definisali ideološko-političku poziciju vaše stranke?

Širom Evrope postoji trend da se politički protivnici bankarskog globalizma etiketiraju kao „desničari“, „fašisti“, „neonacisti“, „populisti“, ne bi li se diskreditovali. A kad sam u martu, tokom zasedanja Odbora za monitoring SE u Parizu, razgovarala s jednim poslanikom Bundestaga koji me je zapitkivao kakav je program moje stranke, njegova reakcija na moje odgovore glasila je: „Pa vi ste levičari.“

Mi, naravno, nismo ni levičari ni desničari, već partija centra. Naša ideološka pozicija ima jaku socijalnu komponentu, što se često vezuje za levicu, a istovremeno se borimo protiv partokratije, partijske države, za jaku i slobodnu ekonomiju i preduzetništvo, za domaću privredu i snažno smo patriotski orjentisani, što se često vezuje za desnicu. A u stvari DJB ideologija je, jednostavno rečeno, ideologija zdravog razuma.

Takođe, stižu optužbe da se DJB odrekao evropskog puta Srbije. U kojoj meri tu tezu gura vlast, a koliko deo opozicije?

EU fanatici nikako da prihvate očiglednu činjenicu da nešto nije u redu sa EU. EU podržava Vučića u svemu što radi u Srbiji. EU podržava kontrolu medija u Srbiji, krađu izbora, celu SNS-ovu partijsku državu, sve dok poslušno ispunjavaju zahteve delom Brisela, ali najviše Berlina.
Srbija je deo Evrope. DJB samo smatra da je EU projekat otišao u pogrešnom pravcu i EU integracije nisu u interesu Srbije, te da su nama, kao i ostatku Evrope, potrebne neke sasvim drugačije evropske integracije. Evropa i EU nisu jedno te isto. EU je projekat bankarsko-korporativnog globalizma koji kroz težnju za federalizacijom ekonomski porobljava i kolonizuje evropske zemlje. Evropi su potrebne integracije bazirane na ekonomskoj, kulturnoj i svakoj drugoj saradnji suverenih država.

Vizija takve Evrope, bazirane na integraciji suverenih država, sve je prisutnija širom kontinenta. Suverenistički pokreti dobijaju sve veću podršku u EU državama. Nažalost, Balkan ponovo kasni u prepoznavanju ovog trenda i DJB je praktično jedina politička opcija koja o ovome glasno priča u Srbiji. DJB je i članica najjače grupacije evropskih suverenističkih stranka koja okuplja EU skeptike. Mi smatramo da treba uhvatiti taj talas rasta podrške suverenističkim pokretima i da Srbija treba da se odrekne težnje da pristupi EU jer to je najkraći put u ekonomsko ropstvo i potpuno odricanje od ekonomskog i monetarnog suvereniteta.

Kako objašnjavate sveprisutno licemerje EU kad je Srbija u pitanju – ovdašnjoj očiglednoj diktaturi ne suprotstavljaju proklamovane evropske vrednosti na kojima insistiraju u pristupnim poglavljima?

EU je globalistička tvorevina napravljena da štiti interese banaka i velikih multinacionalnih korporacija. Globaliste jedino zanima profit i ekonomsko porobljavanje, a na putu ostvarenja takvog cilja stoje suverene države, demokratski principi i vrednosti. Stoga nije ni čudo što su spremni da zatvore oči na urušavanje demokratije, jer upravo urušavanje demokratije olakšava kolonizaciju i ekonomsko porobljavanje.

Dobar deo opozicionih stranaka lagano je prisvojio neke od programskih principa i ideja DJB. Ima li načina da ih vratite u „vlasništvo“?

DJB ima najbolji program za Srbiju, te nije čudo da mnogi pokušavaju da ga prisvoje. Kažem „pokušavaju“, jer oni ga ne prepisuju u potpunosti, već po želji. Prepišu veći deo, a onda izostave ključnu stvar: da reforme ne mogu sprovesti oni koji su u prošlosti zloupotrebljavali javne resurse.

Za Srbiju je dobro da se DJB program prepoznaje kao najbolji, ali nije dobro što se zanemarivanjem ove ključne crvene linije on praktično skrnavi. DJB ne veruje da će oni koji su u prošlosti zloupotrebljavali javne resurse, ukoliko ponovo dođu na vlast, dobrovoljno odustati od takvog ponašanja. Tu i vidimo ključnu ulogu DJB: ulogu kontrolora koji će se postarati da se budžetski novac građana troši isključivo u javnom, a ne u partijskom i ličnom interesu.

Evropa je tradicionalno osetljiva na fašizam. Da li i kako, makar interno, u okrilju Skupštine SE reaguju na predsednikovo i naprednjačko prangijanje o fašizmu u Srbiji?

Do januara 2019. godine, kad sam akreditovana za poslanika u Skupštini SE, naša delegacija nije imala opozicionog člana spremnog da u tom forumu jasno i glasno priča o urušavanju demokratskih procesa i vladavine prava u Srbiji. Visoki EU zvaničnici, svakako, znaju sve to, ali dok neko jasno i glasno o tome ne progovori, lakše im je da – zarad nekih svojih političkih interesa – to ignorišu. Ako ste spremni da javno iznesete pravo stanje stvari, to ignorisanje je mnogo, mnogo teže.

Među kolegama u Skupštini SE iz drugih zemalja ima i onih koji su iskreno iznenađeni jer nikad ranije ni od koga nisu čuli kakvo je pravo stanje stvari. Srbija se, inače, od 2003. godine, kad je pristupila Savetu Evrope, nalazi u procesu monitoringa. SE periodično priprema izveštaje o stanju demokratije, vladavine prava i ljudskih prava u Srbiji, analizirajući u kojoj meri je Srbija ispunila standarde na koje se obavezala prilikom pristupanja Savetu Evrope. Trenutno je u izradi jedan takav izveštaj. Aktuelna vlast već godinama traži da Srbija izađe iz procesa monitoringa, ali šanse za to su izuzetno male jer ocene nezavisnih međunarodnih organizacija za praćenje medijskih sloboda i sloboda uopšte jasno govore o nazadovanju. Na svetskoj listi medijskih sloboda Srbija je za poslednje tri godine pala za 31 mesto, a „Fridom haus“ nas je prebacio iz kategorije „slobodnih“ u kategoriju „delimično slobodnih“ zemalja. Sve to daje dodatni kredibilitet svakom mom govoru o stvarnom stanju u Srbiji, unutar različitih foruma SE, ali i u internim razgovorima s kolegama iz drugih evropskih zemalja.

Pre nekoliko meseci raskrinkali ste naprednjačku ujdurmu s vama na Skupštini SE. Šta se tim povodom dalje događalo i postoje li neke administrativne sankcije za takve stvari?

U januaru 2019. ostatak srpske delegacije otišao je u Strazbur bez mene jer je šefica delegacije Aleksandra Tomić tako odlučila. Nadali su se, valjda, da ću se ja protiv toga buniti unutar naše Narodne skupštine, gde su u stanju da bahato odbiju svaku moju žalbu. Nisu računali na to da ću se obratiti direktno Savetu Evrope, gde su bili oštro kritikovani zbog takvog ponašanja. Od tada se ponašaju u skladu sa pravilima SE i ne pokušavaju više da me onemoguće da prisustvujem zasedanjima plenuma i odbora, jer znaju da bi i na najmanju naznaku sličnog ponašanja usledila sankcija SE – dovođenje u pitanje akreditacije cele delegacije.

Ovo je 50. broj „Beogradskog glasa“, jedinog opozicionog glasila u faktičkom vlasništvu jedne političke partije. Iako se ovaj medij pokazao otvorenim prema svim političkim opcijama, opozicija ga ne prepoznaje kao svoj. Kako to objašnjavate?

Odgovor na vaše pitanje je jednostavan: opozicija sastavljena od pripadnika bivše vlasti ima sopstvene medije. Oni su malobrojniji od medija koji su pod kontrolom sadašnje vlasti, ali postoje i – nažalost – takođe nisu objektivni i otvoreni za sve političke opcije, već služe isključivo za njihovo promovisanje i diskreditaciju opozicione konkurencije.
Istinski objektivan medij otvoren za sve političke opcije, koji se pridržava novinarskog kodeksa i teži da objektivno, pravovremeno, potpuno i istinito informiše javnost, kao što je to „Beogradski glas“, naprosto ugrožava održanje starog poretka u kome se uzima zdravo za gotovo da svako ima svoj medij koji će ga promovisati.

„Beogradski glas“ je dokaz da novinarstvo u Srbiji može biti objektivno, bez obzira na to ko ga finansira, ukoliko postoji neophodna politička volja da se objektivno novinarstvo uopšte dozvoli u Srbiji. DJB ima tu neophodnu političku volju jer je uveren da na otvorenom tržištu političkih ideja i rešenja – naše ideje i rešenja nemaju premca. Mi smo samouvereni, za razliku od ostalih opozicionih opcija. U korenu kontrole bilo kog medija uvek stoji nedostatak samopouzdanja u sopstvenu političku vrednost, pa se taj strah „leči“ tom kontrolom. To je veoma kratkoročno razmišljanje jer nije održivo na duge staze.

Vreme će to pokazati i dokazati. Vreme radi za „Beogradski glas“ isto kao i za DJB. Čestitam vam 50. broj i radujem se stotom.