Чишћење медијске каљуге

Саша Радуловић „лопов, краљ стечаја, неопевани кримос, шеф стечајне мафије, преварант и лажљивац који је уништио силна предузећа”, Саша Радуловић „заложио таштин стан због власти да би се још накрао“, Саша Радуловић „ставио хипотеку на оно што је покрао – мораће у прдекану”, Саша Радуловић „зависник од коцкарске игре барбут, а ритуал му је да дува у коцкице како би добио’’, „љути се, афектира, псује, свађа се и еуфорично се радује када добије”, Саша Радуловић је „несрећан и полуписмен, женомрзац, претукао дете’, малтретира возаче, аутистичан, аутократа’, Саша Радуловић „због кривичних радњи које је чинио сада гребе у политичким водама не би ли нашао сигурно уточиште и заштиту”…

Ово је само малецки део новинских наслова и текстова због којих је покрет „Доста је било” покренуо 16 тужби против такозваних медија који чине мандатаров пропагандни тим, пре свега Пинк,  Информер и Студио Б. Кад бисмо издвојили све овакве клевете, које су медији објавили откако је лидер покрета Доста је било почео да раскринкава пљачкашку власт Александра Вучића, цитата би било за бар стотинак страна, куцаних, не оних мандатарских у рукопису.

Реална моћ Александра Вучића је после избора 24. априла кренула низбрдо и зато је количина блата којом засипа покрет Доста је било кренула узбрдо. Што слабији мандатар то му требају веће лажи и већи хаос у медијима. Уплашен од све већих уцена својих партнера, цепања странке на најмање две главне фракције, немоћан пред спољним притисцима и уценама, Вучић  преко блаћења Саше Радуловића покушава да макар одржи привид моћи. На располагању му је само пропагандни тим и он га је убацио у пету брзину.

Затрпавање клеветама, увредама, лажима, потпуно фантастичним или наизглед вероватнијим измишљотинама једини је начин на који Александар Вучић може да се одржи на власти. Без икаквих аргумената које би могао да супротстави Саши Радуловићу или неком од истраживачких новинара који су раскринкали његове пљачке, Вучић се ослонио на стари, опробани метод обрачуна лажима и блатом. Користиле су га разне владајуће гарнитуре деценијама уназад. Сетите се само хумореске “Војко и Савле”. Проблем са Вучићем је што он у обрачуну иде до лудачког краја, са намером да уништи оног ко му се испречи испред плена. А плен је цела Србија и демократски систем.

Количина блата и ђубрета којима покрет и Сашу Радуловића затрпавају Вучићеви медији служи да се прикрије Вучићев страх од јачања покрета и представља бедан кризни менаџмент. Оркестрирано медијско бацање огромних количина блата, креира једну загађену политичку сцену јер је Вучићева жеља да се не види колико је слаб и колико је празна његова политика. Тај блатоидни хаос који Вучић ствара идеалан је за пљачку и корупцију која се непрестано одвија испод површине.

Од 2012. године до данас, када је медијска ситуација гора него у време кад је Александар Вучић био министар информисања у Милошевићевом режиму, институције и медијска удружења нису пронашла ефикасан начин да се томе супротставе. Судови одуговлаче са пресудама или их доносе у корист таблоидних силоватеља под изговором “слободе мишљења”, тужилаштво се прави мртво осим кад треба да опосли нешто за Вучића, браћу и кумове, а професионална удружења новинара и регулаторна и саморегулаторна тела своје немуште покушаје да одбране професију свела су на повремене текстове на веб порталима које мало ко чита.

Подсетимо, за медијску културу, јавни говор и информисање одговорни су Министарство за културу и информисање Републике Србије, Савет за штампу, Регулаторно тело за електронске медије, као и бројна новинарска удружења. Део ових професионалних институција и организација у директној су служби блатоизације медијске сцене. Један мањи део који се немушто труди да одбрани информисање од блата и спаси новинарску професију такође је на удару Вучићевих таблоида и мета медијске харанге.

Тешко је поверовати да отварање поглавља 23 и 24 у преговорима са ЕУ, од којих независна новинарска удружења очекују “чуда да се десе”, могу да врате професионалност на сцену јер је и досадашња подршка оних који се заклињу у демократију и слободу говора и изражавања остала у сенци њиховог удварања аутократи који влада уништавањем медија и креирањем блата.

Покрет је поднео 12 тужби за најдрастичније блаћење и клеветање у медијима и још четири против Вучића, Вулина и Мире Басте, представнице Вулиновог лажног синдиката. Зашто? Између осталог и зато што морамо да подстичемо инстутицује да раде свој посао. Пресуде које је Саша Радуловић добио против Курира дају основу за уверење да је то ефикасан начин. Крајем децембра 2013. године Курир је признао да је био изманипулисан и да је објавио лажне информације, те је упутио јавно извињење Саши Радуловићу и његовој породици.  По пресуди су избрисани и бројни клеветнички текстови о “стечајном управнику Србије”.

Да је мандатар заиста моћан колико би желео да јесте, не би контролисао и злоупотребљавао медије како би одржао привид популарности у јавности. Подсетимо се да је он највећи губитник априлских избора, а да апетити његових коалиционих партнера расту због чега и касни формирање Владе. Или пак, не стиже да је формира због силног времена које троши на уређивање медија и стварање жељене слике о себи.

Улога медија у демократском друштву је кључна и зато Покрет сматра да је наша дужност да стално апелујемо на одговорно, часно и професионално поступање медија у складу с законима, као и етичким стандардима.  Не постоји други начин да се у медијску сферу коначно уведе ред, а да медији буду оно због чега су и основани – истински контролори сваке власти, а не њен понизни слуга. Док се то не догоди, покрет ће, уз подношење тужби за сваку увреду и лаж, одбијати и комуникацију са онима који нису медији, који злоупотребљавају националне фреквенције и лажно се представљају као јавна гласила а одрађују најпрљавију кампању за Александра Вучића.

др Ана Стевановић
народна посланица покрета „Доста је било”