Komentar Ljudska prava

Kako sam zaradila „magareću klupu“ u Skupštini Srbije

ljupka-mihajlovskaSedamdesetih godina dvadesetog veka nastala je čuvena parola “NIŠTA O NAMA BEZ NAS”, čiji je cilj bio da donosioce odluka upozori da se nijedna politika ne sme i ne treba donositi bez prethodne konsultacije sa osobama na koje se odnosi. Ovaj odavno poznati princip podrazumeva da je cilj te politike neka dobrobit ljudi, na primer, dobrobit osoba sa invaliditetom. Vladajuća većina u Skupštini možda i zna za taj princip, ali joj politika svakako nema te ciljeve.

Krećem se uz pomoć invalidskih kolica i nikada me niko nije konsultovao. Niko me nije pitao zašto sam se zaglavila u liftu ili šta mislim o tome da mi ulazak u Skupštinu ili učešće u radu plenarnih sednica nije podjednako dostupan kao i svim ostalim poslanicima. Naprotiv, imala sam utisak da se svako moje podsećanje da Skupština treba da dube dostupna svima podjednako doživljava kao preterano zanovetanje i politikanstvo.

A onda su mi namenili „magareću klupu“. U poslednji red skupštinske sale, iza leđa svih poslanika montirana je elektronska jedinica za glasanje kojoj mogu da priđem kolicima. „Magareća klupa“ nazvana je „arhitekstonskim rešenjem“. Niko me nije konsultovao da li mi odgovara to „arhitekstonsko rešenje“. A ono je licemerno, bezobrazno i politikantsko i što je još i ponajgore, stavlja me u ponižavajuću poziciju da molim za svoja prava. Mojim kolegama iz kluba Dosta je bilo vezuju se ruke za moju „magareću klupu“ u poslednjem redu jednog skupštinskog ćoška.

Svaki pokušaj poslanika Dosta je bilo, koji se već tri meseca bore za ravnopravno mesto za mene, bio je meta prilično primitivnih uvreda. Optuženi su da „koriste“ moj invaliditet da bi došli do onoga što im pripada – do prvih klupa koje su, gle čuda, dostupne i meni, kao što bi mi bila dostupna i stolica, inače mnogo udobnija od mojih invalidskih kolica. Pokretu Dosta je bilo kao četvrtoj po snazi političkoj grupi u Skupštini pripadaju upravo ta mesta.

Zašto nismo u poslaničkim klupama koje nam pripadaju i gde za mene ne bi bila potrebna dodatna „arhitektonska rešenja“? Zašto je lakše da se cela poslanička grupa diskriminiše, a da se meni sa Odbora za ljudska i manjinska prava poručuje da su moji prethodnici sa invaliditetom u Skupštini bili zadovoljni nečim što ja nisam? Zato što vladajuća većina brutalno krši sva pravila parlamentarnog ponašanja i zato što se plaši. Valjda očekuju da će nas ućutkati ako nas stave u poslednje redove.

Na sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova moglo se videti kako vladajuća većina Srpske napredne stranke i njihovi koalicioni partneri igraju svoju omiljenu igru nalik dečijoj igri “šugice”, u kojoj je suština prebaciti odgovornost na nekog drugog i pobeći. To je dugoročna strategija na kojoj počiva njihova kompletna politika u svim oblastima, kao i način njihovog upravljanja. Situacija nije drugačija ni kada je reč o poštovanju ljudskih prava, o kojima svi rado govore, a niko ne zna čemu to služi, a uz to i ne radi.

Ni nakon više od tri meseca od konstituisanja Skupštine ne postoji rešenje, a očigledno ni volja da se uklone prepreke koje mi onemogućavaju da na kvalitetan način i pod ravnopravnim uslovima obavljam poslove za koje sam dobila poverenje građana i za koje primam platu. Verovatno na osnovu sopstvenog iskustva, vladajuća većina i ne očekuje da se mešam u svoj posao.

Koliko je cela situacija dovedena do apsurda najbolje govori činjenica da je tokom prethodnog saziva Skupštine osnovana Radna grupa za osnaživanje osoba sa invaliditetom u politici, koja je deo projekta “Jačanje političkog učešća osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji”, a koji je finansijski podržala Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Jedan od ciljeva projekta je da se veći broj osoba sa invaliditetom aktivno bavi politikom, a pritom, Skupština, kao najviše zakonodavno telo, koje na sopstvenom primeru treba da pokaže kako je to moguće, nije preduzela odgovarajuće mere. Pa između ostalog, imamo situaciju da:

– Ne postoji mesto sa kog se mogu obratiti osobe koje su korisnici kolica, a da to bude pod ravnopravnim uslovima koje imaju ostali poslanici;

Zgrada Skupštine u ulici Kralja Milana nema adekvatan toalet za korisnike kolica;

Ne postoji obeleženo parking mesto za vozače sa invaliditetom.

Poslanička grupa Dosta je bilo zbog toga se najpre obratila Administrativnom odboru, čiji je predsednik Aleksandar Martinović. Niko nadležan u Odboru se nije udostojio da me pozove i pita na koji način bi se prepreke mogle prevazići, niti je ovo pitanje stavljeno na dnevni red.

Zbog toga je članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Tatjana Macura, ispred poslaničke grupe Dosta je bilo, zahtevala da se taj Odbor izjasni o ovom pitanju i donese preporuku da se o tome raspravlja na Administrativnom odboru. Na to je predsednik odbora Meho Omerović rekao da pokret Dosta je bilo treba da bude zahvalan što je on pristao da se ova tačka uvrsti u dnevni red, kao i na tome što je poslanici Tatjani Macuri omogućio da o tome govori. Zatim je dodao da to nije u nadležnosti ovog Odbora, svalivši na kraju odgovornost na mene. Predložio je da to pitanje pokrenem u Odboru čija sam članica. Reč je o Odboru za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva. Pitam se, da li bi, da sam spletom okolnosti članica Odbor za poljoprivredu, čekala da rešenje nađe Marijan Rističević, predsednik tog Odbora?

Pokret Dosta je bilo neće odustati, niti čekati da jedan čovek nadljudskih sposobnosti rešava pitanje diskriminacije. Ovde se radi o sistemskoj diskriminaciji, protiv koje ćemo se boriti svim pravnim mehanizmima.

Ljupka Mihajlovska
narodna poslanica
članica pokreta „Dosta je bilo“

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas od 14. septembra.

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Ostavite komentar

12 Komentara na "Kako sam zaradila „magareću klupu“ u Skupštini Srbije"

avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
Milan
Gost
Milan

Ovaj primer predstavlja tipičan način marginalizovanja neistomišljenika ili onih koji nisu poltroni ili onih koji nisu u dilu sa vladajućom grupom u vlasti na bilo kom nivou i na bilo kom radnom mestu.
Naši ljudi nisu naučili da kada ti je data vlast, onda treba da služiš drugima, a ne da izvlačiš korist.
Pokret „Dosta je bilo“ će pokazati da su drugačiji od SNS, SPS i njihovih kompanjona, ali da su drugačiji i od mnogih bivših iz DS, pa i mnogih sadašnjih iz DS koji su indirektno doveli do toga da SNS pobedi 2012. na izborima.
Dakle, mora da postoji i moralni kapacitet i kvalitet ljudi koji su na svim nivoima vlasti.

.Vilogorski
Gost
.Vilogorski

@ – Ljupka Mihajlovska
Poštovana Ljupka,
meni je izuzetno žao što moram da se osvrnam na ovaj vaš prilog.
Znam da je bilo kom komentatoru teško bilo šta reći povodom Vašeg slučaja.
Ja sličan problem imami i u svojoj užoj familiji i stvarno razumem osobe sa invaliditetom.
Međutim ovde se radi o stvarno užasnom cinizmu koji DJB provodi prema osobama koje tu poziciju koju Vi imate i žive.
Naš pokret ni jednog trenutka nije izrazio kolektivnu brigu prema drugim osobama koje su u sličnoj ili još goroj situaciji.
Iz mog ugla gledano pokret vaše stanje zloupotrebljava zbog politočkog ćara.
Evo ovaj prilog na sajtu izlazi već četvrti put, a da niko ama baš niko nije naveo sličan primer u svetu kako je bolje rašan.
U redu verujem da su nake države takve slučajeve bolje rešile, ali ovde to niko ne potvrđuje primerom.
Ja duboko sažaljevam sve ljude ali istina se mora reći. I kada je gorka ona je istina.
Vidim da kvlitetnih kometara je sve manje.
Nism hteo da se javim ali nism ni mogao da se predam i kažem – DOSTA JE BILO !
Pozdrav

Averell
Gost
Averell

Ako vi gdine Vilogorski podrzavate Pokret DJB -u sta licno ne verujem- Vi ste se ovim tekstom potpuno i ponovo diskvalifikovali. Vi ste sramota za bilo koji Pokret pristojnih ljudi.

Ana
Gost
Ana

Vilogorski, žao mi je što moram da vam odgovorim, ali u suprotnom mi savest ne bi bila mirna. Prestrašno je i duboko netačno to što ste napisali. Ako smatrate da DJB ne zanima dobrobit građana i da kada reši (ako reši) ovaj problem na koji uporno ukazuje neće dati sve od sebe da poboljša položaj i „drugih osoba koje su u sličnoj ili još goroj situaciji (citiram vas), onda je prava enigma zašto vi podržavate Pokret. Zašto ga podržavate ako mislite da su isti kao drugi, bezobzirni, samo željni vlasti i privilegija, spremni da zloupotrebljavaju ovu situaciju zbog, kako kažete, „političkog ćara“? Nešto ste se izgleda zbunili. I da, u pravu ste, ima manje pljuvačkih komentara. Verujem da vam to nedostaje.

Piroška Sabo
Gost
Piroška Sabo

Molim Vas nas ne trebate sažaljevati, jer smo od mnogih puno „više“ i „bolji“ ljudi. Bolje bi bilo da nas podržavate u nastojanjima da ostvarimo naša prava, a ne da sa svojim sažaljevanjem OSI podstičete diskriminaciju. I mi bi voleli da živimo u humanijem i kulturnijem društvu. Ali kažite kada će se to desiti na širem polju, ako se čak ni u našoj skupštini ne može obezbediti adekvatno okruženje za Osobu sa invaliditetom.
P.s. Ne pripadam ni jednoj stranci niti kojoj navijam, prosto me pogađa to što se prepucavate oko stanja i potreba OSI.

Vladimir Đurić
Gost
Vladimir

„Međutim ovde se radi o stvarno užasnom cinizmu koji DJB provodi prema osobama koje tu poziciju koju Vi imate i žive.
Naš pokret ni jednog trenutka nije izrazio kolektivnu brigu prema drugim osobama koje su u sličnoj ili još goroj situaciji.“

Na osnovu gore iznetog nalazim veoma interesantim da pokret nazivate „našim“, dakle i Vašim. Odakle ideja da pokret nije izrazio „kolektivnu brigu prema drugim osobama koje su u sličnoj ili još goroj situaciji“? Nije li sve ono što pokret radi na konkretnom slučaju zapravo primer kolektivne brige? Nije li to pokazna vežba?

„Ja duboko sažaljevam…“

Sažaljenje je nepotrebno. Jednaka prava su imperativ. Manite se sažaljevanja, ono nikome nije donelo koristi i ponižavajuće je.

Jelena
Gost
Jelena

Vlast je opaka zavisnost. Uživajući je pojedini ljudi zaborave da postoji mogućnost da jednog dana ostanu bez nje. Isti ti ljudi hodajući po toj skupštini nisu svesni činjenice da može da se desi neko od njih jednog dana vise neće moći da hoda nego da će morati da koristi invalidska kolica. Kada se radi o borbi za prava bilo kojih osoba koje su u manjini, mora da se ima u vidu da je za opšte dobro jer se nikada ne zna kada će neko od nas postati manjina. Nedostatak empatije poslanika vladajuće većine je očekivan jer je deo psihopatologije koju oponašaju i koja je odavno mainstream SNS-a.

i.j.kv
Gost
i.j.kv

Vama draga narodna poslanice to je verujem veliki proboblem,ali vise od problema je to sto je ta klupa poslednja i vi je zovete“magareca“!Svaki red ima poslednju klupu i u tim klupamo neko sedi…ne vidim da je nama nesto bolje..nama obicnim gradjanima,bez partije,bez funkcije,bez drzavne plate…a vi ste draga poslanice mogli biti podpresednik skupstine i sedeti do predsednice na najlepsoj poziciji!Od tog mesta ste odustali iz principa….sada se borite sa kolegama iz pozicije za bolje mesto gde cete sedeti..ali glas naroda dat vama nije znacio samo borbu za vas…pored vas borite se i za mesto ovog naroda…ne gde ce da sedne,nego kako ce da prezivi!

Relja
Gost
Relja

Samo hrabro! Nema predaje do konačne pobede!

Fürst
Gost
Fürst

Nisam baš razumeo koji delovi skupštinske sale jesu a koji nisu dostupni (dostupan je prvi i poslednji red?), odnosno u čemu je tačno problem. Možda zato, jer ne znam kako funkcioniše određivanje mesta gde koji poslanici (grupe) sede… Da li bi mogli pojasniti?

Vladimir Đurić
Gost
Vladimir

Veoma prosto. Prema broju osvojenih glasova i mandata, nama pripadaju prvi redovi sektora 2, gde trenutno sede poslanici koalicije „Čeda Boris Čanak“ koji su od nas osvojili manje glasova i mandata. Mesto u tom sektoru je i jedino pristupačno za Ljupku. Ali, vladajuća većina je najverovatnije zaključila da bi sa tih mesta mi bili suviše u fokusu i teže bi nas marginalizovali, pa su rešili da postupe protiv pravila i smeste nas gore u ugao. Tamo se Ljupki mogla omogućiti samo improvizovana magareća klupa iza nas, a ne sa nama, kako već svi poslanici sede, dakle zajedno. Zaključak je: Ljupka trpi zbog njihovog poigravanja sa nama, a da njih to uopšte ne zanima. Pozivanje na tehnička ograničenja i arhitekturu objekta su neistiniti izgovori. Simple as that. I sada pokušavaju na sve načine da spreče vraćanje stvari u normalu. I u funkciju toga su stavili i pisarnicu koja odbija da primi zahtev da se ova tema uvrsti u dnevni red pa i to mora na „mišiće“.

Dzambo
Gost
Dzambo

Ja ne razumem, zasto su prvi redovi sektora 2 jedini pristupacni za Ljupku? Nigde vise ne moze da pridje? Nigde vise ne moze da sedne u postojecu stolicu?