Обмане министра Гашића

Преносимо са web sajta “Peščanika”:

Налази две комисије Војске Србије о одговорности за трагични пад хеликоптера сада су изложени суду јавности и већ су проузроковали бурне реакције. Несумњиво је да је њихов најконтроверзнији закључак тај да примарну одговорност за пад хеликоптера сноси његова посада, тј. да је непосредни узрок несреће људска грешка, уз садејство алкохола. Чак и да је овај налаз тачан (о чему ја нисам компетентан да судим), и чак под претпоставком да су чланови ове две комисије свој посао извршили професионално и да су у свом раду били независни и без политичког уплива (што су, наравно, две поприлично велике претпоставке), пажљивим читањем оба извештаја можемо закључити да је самом удесу претходило више озбиљних пропуста за које одговорност сносе надређени посаде хеликоптера, укључујући и министра одбране.

Од оваквих техничких комисија, које су чинили искључиво војници, не можемо очекивати храбре налазе. А сигурно не можемо очекивати налазе о политичкој или моралној одговорности њима надређеног министра Гашића. Министрова одговорност можда и не постоји за непосредан узрок пада хеликоптера. Али, чини се јасним да она итекако постоји: (1) за одлуку да се спасилачка операција уопште спроведе у за то крајње неповољним временским условима, те (2) за одлуку да хеликоптер не слети на хелиодром Војномедицинске академије, већ на аеродром Никола Тесла, где се несрећа и догодила. Политичка одговорност министра евидентна је чим се упореде изјаве које је он давао непосредно после несреће са комисијским извештајима.

Узмимо као пример наступ министра Гашића у Јутарњем програму ТВ Пинк 15. марта. Сажету вест са изјавама министра из емисије можете наћи овде, док снимак емисије можете наћи овде. Три изјаве министра током те емисије посебно су упечатљиве.

Прво, г. Гашић на снимку у 4:35 говори следеће: „Наравно, Војска Србије је један уређен систем где се тачно знају процедуре.“

Извештаји комисија јасно показују да те процедуре нису поштоване: види izveštaj od 18.3.2015. (даље: први извештај), стр. 10, по коме је „дошло до одређених пропуста у реализацији прописаних процедура… постоје елементи одговорности војне организације у припреми и извршењу задатака“ спасилачке екипе, мада они нису <ем>непосредно проузроковали несрећу (што не значи да на њу нису имали посредног утицаја). Такође, по извештају од 31.3.2015. (даље: други извештај), стр. 4:

„Другостепени узрок удеса је низ пропуста у планирању, организацији и руковођењу летом јер оспособљеност и тренажа посаде, метео ситуација, могућности ваздухоплова у датим условима и обезбеђење слетишта нису били у складу са одлуком за овако сложен задатак, као и правилима, прописима, упутствима и наређењима која регулишу летење и употребу снага за хитно реаговање.“

Кључно је приметити да је министар Гашић био потпуно свестан да релевантне процедуре нису поштоване, упркос својој изјави након несреће. Управо је министар сам прескочио регуларни ланац командовања у Војсци, директно позвавши команданта јединице за трагање и спасавање, коме је наредио да се спасавање бебе спроведе. На стр. 2 другог извештаја децидно стоји како: „Генерал Бандић позива министра одбране у 19:56 часова и саопштава му да постоје технички услови за извршење задатка и упознаје га да на овај начин није испоштована стандардна оперативна процедура (СОП) за употребу снага ТиС за задатке треће мисије. Министар одбране на то одговара да је ургентно и да се крене на задатак.“ (курзив мој)

Друго, у погледу метеоролошких услова за безбедан лет хеликоптера, министар је у емисији ТВ Пинк на снимку у 6:30 изјавио следеће: „Наравно, метео услови, по ономе што ја имам информације, су у том тренутку били апсолутно повољни.“

Насупрот томе, комисијски извештаји показују не само да метео услови нису били апсолутно повољни у тренутку отпочињања операције, већ да они нису задовољавали ни минимум за безбедан лет – види први извештај, стр. 10: „Метеоролошки услови … у време ангажовања ТиС и предвиђено време слетања били су испод метеоролошког минимума за облачност, а у 22:30 часова испод метеоролошког минимума и за видљивост“. Штавише, комисија је објаснила (на стр. 5) како не постоје нормативни документи којима је прописана могућност извршавања задатака при вредностима мањим од минимума. Спасилачку мисију је неко упркос томе одобрио.

Коначно, у погледу аеродрома Никола Тесла као места одређеног за слетање хеликоптера уместо расположивих алтернатива, министар је у емисији ТВ Пинк прво изјавио како су пилоти „изабрали најсигурнији аеродром у том тренутку“ (8:05 на снимку), да би потом рекао да је слетање на аеродром Никола Тесла било „избор контроле лета и пилота самог“ (11:00 на снимку), да је пилот могао да слети на друга места да је то желео, али да је три пута покушао да слети на аеродром Никола Тесла, мада је имао алтернативе (11:30 на снимку). На крају, да не буде недоумице, министар за пилоте поново каже: „избор су имали“ (11:55 на снимку).

Други извештај комисије, на стр. 2-3, пружа битно другачију слику:

„Вођа посаде јавља АКЛ Лађевци да је полетео и наставља лет према ВМА на 1800м по QНХ притиску. По инструкцији АКЛ Лађевци посада прелази на рад са Прилазном Београд. Након јављања Прилазној Београд посада добија информацију од контроле да очекују слетање на а. „Никола Тесла“, након чега посада саопштава да им је дестинација ВМА. Добија одговор да је место слетања аеродром „Никола Тесла“, али посада и даље инсистира за слетање на ВМА и тражи податке о метео ситуацији. Након добијања информација посада саопштава да ће због видљивости имати проблема да слети на Бањички вис (ВМА) и да би ишао на слетање по ИЛС-у на аеродром Батајница, након чега би прелетео на Бањички вис. Контрола му саопштава да настави према Београду. Посада поново саопштава да наставља директно према Бањичком вису и да ће уколико буде имао услове извршити визуелно слетање, а ако нема услова да иде по ИЛС аеродрома Батајница, а после тога визуелно на Бањички вис. Контролор лета посади саопштава да је комплетан прихват бебе организован на аеродрому „Никола Тесла“. Посада потврђује и тражи инструкцију за слетање на аеродром „Никола Тесла“.“

Никакав ту избор пилоти нису имали – њима је наређено да слете на аеродром Никола Тесла. Из првог извештаја, стр. 8-9, јасно је да одлуку о слетању на аеродром није донео контролор лета по свом нахођењу, већ: „У време лета ваздухоплова за Београд, руководилац ОДТ РВиПВО извршио је процену развоја метеоролошке ситуације и уз консултацију са бг Предрагом Бандићем закључено је да се слетање хеликоптера изврши на аеродром Никола Тесла уместо на хелиодром ВМА“. Да ли је генерал Бандић у том погледу био и на вези с министром, не знамо. Али знамо коначни закључак другог извештаја комисије (стр. 4): „Такође, током читавог процеса доношења одлуке и извршења лета сви учесници у процесу реализације задатка изложени су притиску и очекивањима хитности медицинског збрињавања детета, што се посебно одразило на одабир коначне дестинације слетања.“ (курзив мој).

Укратко, комисијски извештаји противрече изјавама министра Гашича поводом несреће у најмање три аспекта: (1) поштовања прописаних процедура; (2) доношења одлуке о спровођењу акције спасавања упркос неповољним временским условима; (3) доношења одлуке о слетању на аеродром Никола Тесла, коју сасвим сигурно нису донели пилоти. Постоје само пар могућих објашњења за ове противречности: или је министар Гашић свесно обмануо јавност да би сакрио сопствену одговорност за трагедију, или су самог министра свесно и систематски у заблуду довели његови потчињени, или је министар толико неспособан да не зна шта говори. У сваком случају његово понашање је такво да би у свакој нормалној земљи министар оставку већ понудио, или би она од њега била затражена. Али Србија, наравно, одавно није нормална земља.

Марко Милановић

Аутор је ванредни професор Правног факултета Универзитета у Нотингему.

Peščanik.net, 04.04.2015.