Западна Србија Саопштењe

Рестартовање градоначелника

На конститутивној седници Скупштине града Ужица, одржаној 22. јуна, за градоначелника Ужица, по трећи пут, изабран је Тихомир Петковић. Нови – стари градоначелник изложио је пред градском скупштином свој експозе кроз платформу од 10 тачака којом ћемо се бавити у овом тексту. Пре тога, застанимо и урадимо једну кратку аналогију о претходна два мандата актуелног градоначелника.

uzice

Тихомир Петковић је први пут изабран за, тада председника општине, јула 2006. године, након ванредних локалних избора у име коалиције ДСС-НС-Г17 као кандидат ДСС-а. Остаје упамћен по изјави да ће један од приоритета нове градске власти бити “осветљавање појаса од зграде општине до гимназије”. За неупућене, то је неких двадесетак метара парка у самом центру града. У време његовог мандата, 2007. године, Влада Србије увела је привремене мере у Ужицу јер локална скупштина, оптерећена страначким сукобима око формирања одборничке већине, није заседала у законом предвиђеном року. На функцији је остао до локалних избора 2008. године. У јуну 2013. године, Петковић прелази у Српску напредну странку, у име које поново бива изабран за градоначелника Ужица у јулу 2014. године и остаје на тој функцији до редовних локалних избора 2016. године. Овај мандат обележила је протраћена шанса да Ужице добије модерно постројење за пречишћавање отпадних вода које је Влада Србије донирала са 15,2 милиона евра (градоначелник Петковић је одмах збацио одговорност са себе и својих сарадника и за овај фијаско оптужио претходну власт), одлука Скупштине града о адаптирању ИИ спрата Градског културног центра у луксузне општинске апартмане, као и најављени долазак “Лидла” који је био једини понуђач на тендеру за куповину парцеле од 70 ари у комплексу некадашње касарне. Парцела је плаћена 600.000 евра, а иако је отварање објекта било најављено за пролеће ове године, он до данас није ни почео да се гради. Тендерска документација никада није објављена, као ни уговор.

Али, вратимо се на експозе. Први задатак који је градоначелник поставио пред себе је “здраво Ужице”. Ово подразумева темељну санацију акумулације Врутци која је потпуно упропашћена немаром претходних градских власти. Наравно да је ово неопходно урадити и то што пре, али, како нико до сада није одговарао за катастрофално стање у којем се језеро налази, ми не можемо са сигурношћу знати да ли је и градска управа, на чијем челу је био и господин Петковић у два наврата, такође одговорна за ово. И зашто је господину Петковићу требало скоро две године да почне да се бави овим горућим проблемом? Друга ставка у овом делу је загађење ваздуха. Наиме, Ужице је зими један од најзагађенијих градова у Европи. Градоначелник је истакао да овај проблем никада није систематски решаван и да се не може решити за трајање једног мандата, као и да планира да идентификује кључне факторе загађења. Тачно је да се овај проблем не може решити за један мандат, али не знам да ли господин Петковић зна да је он један цео мандат већ потрошио и притом није учинио ништа да овај, највећи проблем који Ужице има, макар почне да решава. Такође, кључни фактори загађења су одавно идентификовани и то су четири градске котларнице. Оне су морале прећи на гас пре много година и уопште није јасно зашто то до сада није урађено. Поменуо је градоначелник и да већина ужичана “није задовољна нивоом хигијене у граду”. То је делом због тога што је град изгубио битку са малолетницима који викендом скидају канте са бандера и бацају их у реку или ко зна где. Једноставно, ЈКП “Биоктош” нове канте годинама не поставља. Комуналне службе не функционишу, што се дало видети и за претходне две Нове године када снег за празнике уопште није чишћен са улица?! На крају овог дела, градоначелник се осврнуо и на, горе поменуто, постројење за пречишћавање отпадних вода и рекао: “Не бих овом приликом трошио време причајући о узроцима неуспеха” и поручио да “без обзира на све, Ужице од овог пројекта не одустаје”, поново скидајући одговорност са себе и обмањујући грађане Ужица да се пројекат може реактивирати.

Други задатак је да Ужице буде “лидер регије” (вероватно је мислио на Златиборски округ, пошто је Република Србија територијалном организацијом подељена на 29 округа). Оно што градоначелник жели је да Ужице буде “центар правосудних институција“ и затим наставља: „отварањем нових објеката Прекршајног и Привредног суда, а чија је изградња већ почела, ствари ће у тој области доћи на своје место“. Значи ако имате проблем са неефикасношћу судова, прегломазном судском администрацијом, корумпираним судијама и уопште, урушеним судством, само изградите нове зграде за те судове и сви ти проблеми ће нестати као руком однешени. Потом је господин Петковић поменуо и изградњу Коридора 11 и рекао како ће „аутопут до Пожеге, са краком ка Вишеграду, бити нова плућа овом граду“. Деценијска је тежња људи из овог краја да доведу аутопут, не до Пожеге, него до Ужица и Златибора. Не може градња сваког пута бити економски оправдана. Нема никакве логике да аутопут заобиђе Златибор као највеће туристичко место овог дела земље (а можда и целе Србије), а самим тим ни Ужице. Сви претходни градоначелници су се морали борити свакодневно за то, а морају се борити и будући ако заиста желе да заступају интересе Ужичана. На крају овог дела, градоначелник је истакао да је охрабрен реконструкцијом пруге Београд – Бар. “Ми Ужичани смо комфорно путовали возом за Београд за мање од три сата. Надамо се да ће се то време поново вратити”, рекао је. Реално гледано, локална самоуправа не може да уради готово ништа да би утицала на то колико ће возови брзо ићи. Али, ово само показује на који начин господин Петковић размишља. За њега је прећи деоницу од 180 километара возом за мање од три сата идеал. У 21. веку.

Трећи задатак који је постављен јесте “запослено Ужице”. Развој ће, како каже, бити базиран на “задржавању постојећих и отварању нових радних места у реалном сектору” као и привлачењу инвеститора. Подсећамо, у периоду 2000 – 2010. година, у Златиборски округ су стигле само три директне стране инвестиције и то у општине Пожега, Пријепоље и Косјерић. У задњих 25 година Ужице није имало ниједну “греенфиелд” инвестицију. На ужичкој филијали Службе за национално запошљавање (НЗС) пријављено је око 12000 незапослених. Ни у једном делу експозеа није наведено колико се људи запослило за претходне две године или колико их је “скинуто” са евиденције НЗС-а. Тако да не знамо о каквом запошљавању и радним местима градоначелник уопште говори. Једино ако мисли на страначко запошљавање, пошто је јавна тајна да се у граду, у јавном сектору, не можете запослити без партијске књижице. Некада се чак партијски послушници запошљавају без конкурса, као у Народној банци, када се једно јутро око 15-ак људи само појавило на послу.

Четврто на листи је “ефикасно Ужице”. Најављено је укидање фантомске Градске стамбене агенције која, подсећамо, има само једног запосленог – директора и три члана Надзорног одбора који га контролишу. Сви ови људи примају по 90 хиљада динара а притом уопште није јасно чему ова агенција служи и чиме се бави. Градоначелник је такође најавио увођење система вредновања и мерења резултата и припретио онима који буду стајали на путу стварања ефикасније управе “санкцијама”. Поново се поставља питање шта је спречавало господина Петковића да ово уради у четири године колико је био градоначелник? Ни реч нисмо чули о систематизацији радних места, а из ове изјаве јасно се назире да нико неће бити отпуштен, иако вишкови постоје.

Пета група приоритета је “урбано Ужице”. Ту су најваљене разне ствари: од освежавања фасада, реновирања Трга, преко решавања локације “срушене Поште” (која тако стоји већ 17 година и на чијем месту треба изградити паркинг на више нивоа и тако решити проблем паркирања у самом центру града) до уређења тротоара и пешачких површина. За ову задњу ставку градоначелник је рекао да ће “бити изазов”. Ово није и не сме бити изазов ни за једну градску власт већ редовна делатност градских служби чији је посао да тротоаре и улице одржавају а који оне очигледно, не да не раде како треба, него не раде уопште.
Оно што посебно упада у очи је најава градоначелника да град, заједно са Српском православном црквом (СПЦ) започне изградњу новог православног храма у Ужицу. Не знамо да ли је градоначелник Петковић чуо за појам “секуларизација” који означава одвојеност црквених и државних ингеренција и не мешање једних са другима. СПЦ је прошле године, незванично, приходовала невероватних 140 милиона евра! Из овога је јасно да СПЦ може сама да финансира изградњу новог храма без проблема, па позивамо градоначелника да се не упушта у овај подухват.

У експозеу је још било речи о “Ужицу младости”, “отвореном Ужицу”, “Слободном времену И одмору” и другим темама које нису од веће важности за Ужичане па се њима нећемо бавити.

Уместо тога, позивамо градоначелника да предузме конкретне мере како би се створили предуслови да град Ужице крене напред а које обухватају:

  1. Увођење реда и потпуне транспарентности у рад градских служби.
  2. Систематизацију радних места, отпуштање партијског вишка, мерила радног учинка и објављивање плата за сва радна места и политичке функције у граду.
  3. Објављивање свих уговора које су град, ЈП и установе чији је оснивач, склопила са правним и физичким лицима (на месечном нивоу).
  4. Предлог Скупштини града да се разреше дужности сви директори ЈП и установа чији је град оснивач и да се изаберу нови на јавном, стручном и поштеном конкурсу по јасно утврђеним критеријумима.
  5. Попис и процену све градске имовине и њено објављивање на сајту града.
    Објављивање тендерске документације и уговора са ЛИДЛ-ом.
  6. Градоначелниче, време је да притисните “рестарт” јер “доста је било”.

Локални одбор покрета “Доста је било”, Ужице

Ознаке