Предложене измене закона о пољопривредном земљишту су само једна шарена лажа СНС-а и оне не решавају проблем да странци могу да обрађују пољопривредно земљиште, и то најважније од свега – домаће државно земљиште. Постоји члан у закону који је донео СНС и који каже да 30 посто државних ораница министар може да додељује страним инвеститорима да га обрађују. Тиме се практично највреднији ресурс отима нашим пољопривредницима. То што су условили физичка лица која су се појавила у Србији и основала пољопривредно домаћинство да ће тек за десет година моћи да купе земљиште, ништа не мења чињеницу да је поклањање државне земље увелико у току. То је само једна мала шарена лажа која би требало да сакрије овај кључни део закона којим се наше земљиште даје странцима и уништавају домаћи пољопривредници.
Доста је било има програм за пољопривреду који каже да државну земљу треба дати/продати домаћим пољопривредним газдинствима, ограничити посед државне земље које једно приватно газдинство може да добије, постоје позитивни примери Холандије и Данске, где су развили и модел задругарства који би и Србија требало да примени.
To sto se desava sa malinarima, u Vojvodini se desava sa zitaricama, Otkupljivaci-tajkuni u dosluhu sa vladom diktiraju minimalne cene za poljoprivrednike koji vec godinama rade sa gubicima. Primer: prosle godine zabranjen – otezan izvoz suncokreta samo da bi Viktorija, MK, Dijamant… po niskim bagatelnim cenama mogli da otkupe od paora suncokret, to se desava i ove godine.