Саша Радуловић био је министар привреде од септембра 2013. године до јануара 2014. Одмах по ступању на дужност му је постало јасна погубност политике субвенција коју води Влада и против ње је почео да се бори.
Преносимо Радуловићев интервју Фонету из 2014. године.
Министар привреде Саша Радуловић рекао је да многима очигледно смета политика укидања субвенција, али је напоменуо да Министарсво од те политике неће одустати.
– Отпори овоме што радимо су многобројни на разним нивоима, сви имају нека мишљења о томе, рекао је Радуловић. Углавном се све окреће око субвенција које су биле кључна и једина економска политика државе”, оценио је Радуловић и констатовао “да смо делили новац на разне стране, док смо економски пропадали”.
Очигледно да укидање субвенција смета многима. Министарство, међутим, неће одустати од политике укидања субвенција, нагласио је Радуловић, реагујући на изјаву председника Скупштине Небојше Стефановића да он “кочи реформе”.
Радуловић је подсетио да је изгласан нови Буџет који укида све субвенције, како државним предузећима, тако и страним инвеститорима. Објаснио је да субвенције нису здрав начин да се развија било која економија, да су потпуно непотребне и да су нас јако много коштале.
– Резултате те политике грађани јако добро виде кроз низак животни стандард и лоше услове пословања, оценио је Радуловић.
Према његовим речима, отпори укидању субвенција неће зауставити Министарство, јер је та политика одређена. “То је политика Владе, не мишљење Министарства. То се неће променити”, нагласио је Радуловић.
Упитан шта ће се догодити уколико буде политичких притисака да се иде на ребаланс Буџета и поновно увођење субвенција, Радуловић је одговорио: “Свашта је могуће, али не са овим министром”.
Поводом изјаве председника Томислава Николића да су код њега дошли инвеститори из Мишлена који хоће де уложе 215 милиона евра, а да је министар привреде рекао “заборавите”, Радуловић је нагласио да Србија не треба да поклања 30 милиона евра мултинационалној компанији, док су разне субвенције одлика банана држава.
– Нама то није потребно. Они то свакако раде, већ су инвестирали у Србији, направили велики профит. Држава треба да помогне свим тим компанијама, али на други начин, да створи добро регулаторно окружење, промени законе, промени пореску политику и смањи намете за рад, објаснио је Радуловић.
Напоменуо је да се Министарство привреде неће бавити пресецањем врпци и сликањем политичара на отварању фабрика.
– Министар нити отвара радна места, нити их ствара, нити отвара фабрике. Посао Министарства је да створи добре услове пословања за све привреднике, било да су страни или домаћи инвеститори, рекао је Радуловић.
Извор: РТС
Повезани чланци:
Шта је Саша Радуловић 2013. одговорио Фиату
Душан Павловић: Нa субвенције годинaмa одлaзио огромaн новaц
Радуловић за Истиномер: Субвенције су штетне
План ДЈБ у 20 тачака за Београд
Pozdrav svima.
Mislim da bi bilo korisno objaviti autorski clanak u “sadasnjem vremenu”.
Ponoviti po n-ti put popis imovone, dugovanja i potrazivanja, povezivanje staza, biznis plan, akcije, izlazak na berzu. Napravitiracunicu, koliko to kosta, za broj zaposlenih (Gose npr) i raccunica da se Gosi nadje “strateski partner” – kupac koga placamo po zaposlenima.
Pozdrav iz sve snage od jednog Zike
gosa je strana kompanija ziko niko ti to jos nije rekao steta
Pozdrav Vama Slavko.
Rekli su mi da je Gosa strana Firma ali mi nisu objasnili kako je postala strana. Ko ju je i kako prodao strancima, i u cije ime?
Gosa jeste strana firma (izgleda bila strana, mozda sada nije nicija).
Ali kako je postala strana Firma? Da li sam je ja ili Vi prodali i pod kojim uslovima,? Tj da li je nakaradni sistem “vukao za rukav” neproverenog investitora da dodje u Gosu, i da ne brine posto cemo i Vi i ja placati nerad Gosinoh radnika ovakvom kupovinom, a Gosa bi verovatno mogla biti svetska Firma da je izvrsena privatizacija na zdravim osnovama.
Pozdrav Vama i svim ostalim od jednog Zike
Goša je primer aljkavog i zlonamernog rada niza ljudi. Počelo je privatizacijom u periodu DS, a koju je vodio dobrim delom URS-G17plus. Goša je funkcionisala korektno do 2013te kada su krenuli prvi problemi. Pune četiri godine niko nije prstom mrdnuo sve dok se čovek nije obesio! Današnja vlast je imala četiri godine da uvidi problem, poradi na njegovom rešavanju i možda spreči današnju situaciju. Šta su uradili? Jedno veliko ništa! Razloga je verovatno mnogo, ali aljkavost i zlonamernost padaju prvi na pamet. I sada država ignoriše jako veliki problem i idalje ne upire prstom u investitora. Velika je mogućnost da se u bivšeg investitora ne upire prstom jer ga na neki način i štiti ugovor koji je imao sa državom jer naravno taj ugovor ne znamo niti smo ga videli. Čim vlast ne želi da ga objavi jasno je da ima upletenih ljudi za koje nije pogodno upirati prstom. Da je ovo čisto maslo DS odavno bi mi videli sve papire u medijima, ali kako je verovatno dobrim delom upleten Dinkić trenutno blizak vođi nećemo videti te papire.
Vreme je da na Skupstini Srbije postavite pitanje tarnsfernih cena Fiata/uvecanih faktura kod carinjenja delova iz Italije i Poljske/sto se moze videti iz analize:www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/fiat-paradigma-korporativne-ekonomije/.Ne sumnjam da je sema ista i kod ostalih subvencionisanih firmi.pa ce se ,nadam se brzo videti “korist” od subvencija.
Ko i pod kakvim uslovima otvara rudnik kod Loznice oćemo li i tu plaćati radnike. Možda ćemo im plaćati i rudnu rentu /mi njima/. Zna li neko nešto da napiše. Jel opet tajni ugovori i sl.
Neznam da li su subvencije toliko lose. Mislim da jesu lose za projekte vezane za velike gutace para tj. subvecije u milionskim iznosima .
Mislim da je sve ok ako se pametno kanalise. Npr. SIEP-a je imala jedan program da ako nadjes inostranog investitora za projekat drzava dotira jos toliko u projekat. To je bilo dobro jer je bila dobra karta za male preduzetnika da privole investicije. Ja sam licno konkurisao za ovo za 25K + 25K i trebalo je da dobijem bas kad je Radulovic dosao na mesto ministra privrede te je isti predmet i odbacio po automatizmu. Nemog da pricam u globalu alo sto se tice mog pogleda na celu stvar:
– radim 12+ h dnevno
– imam par radnika. Da sam tad dobio to sad bi ih imao bar 25 (plate velike)
– iskljucivo radim za instranstvo (za to vreme mogao sam da ubrizgam dosta vise para u nas sistem)
– tada sam i posta clan DJB. Svidjaju mi se mnoge ideje i nacela DJB-a ali ne i ovo po pitanju subvencija
– tajkuni se ne igraju malim svotama, a malom preduzetniku treba dosta truda da privoli investitora na ovo
Milsim da je ovaj potez (gasenje SIEP-e) bio u stilu bokserske rukavice krajnje ne-tehnokratski
Potpuno je jasno da subvencije znače onome ko dobija pare. Ako si ti trebao da dobiješ pare, a nisi, jasno je da budeš nezadovoljan. Međutim, ovde ne treba gledati na subvencije kao ličnu korist nego na korist po društvo i ekonomiju u celini. Jer ako ti dobiješ subvenciju a tvoj konkurent ne, onda tebi država daje prednost u odnosu na njega i tako se narušava tržišna ravnoteža. I posle se desi da ti nastaviš da posluješ jer si dobio novac a on propadne, a zapravo je on bio bolji u biznisu od tebe. Kod subvencija je upravo problem ta selektivnost i koruptivnost, gde se one dodeljuju preko sumnjivih kriterijuma, najčešće burazerskim firmama. Pomoć države privredi je neophodna, samo ne preko subvencija nego preko nižih poreza. Tako je svima lakše da posluju a ne samo nekima koji su bliski vlasti.
Po tvojoj logici: neko ko ima nasledjenu nekretninu i moze da uzme kredit po osnovu hipoteke bolji je u biznisu od mene. Po mom misljenju taj program je bio super. Davao je mogucnost nekom ko nema uslova za kredit da na osnovu objektivnih parametra dobije sredstva. A parametri su bili obrazovanje, sama sposobnost da nadjes stranog investitora i da imas ozbiljan projekat. Ubi me ali da mogu ja bih to momentalno vratio. Na Nemackim fakultetima odredjeni broj studenata moze da uzme 100000 EUR po zavrsetku studija za startup projekat. Avaj Nemacka je to. Posle toga jedino se trazi da ti studenti urade ono sto je specificirano u planu projekta. Ako oni tako “dele” to mozemo i mi koji smo 1/1000 od njih na nivou cele drzave da imamo takav program koji je usto dosta strozi.
Koliko znam tako nesto je bila i deviza SIEP-e za opravdanje postojanja. Ovom programimu bilo je namenjeno 1 000 000 EUR u zbiru. Kad sam ja konkurisao bilo je upotrebljeno nesto vise od polovine. Jednom prilikom konsultant koji je radio pri SIEP-a rekao nam je da moze da se desi da ce ministar (ne Sasa, onaj pre njega) uzeti i te pare i udeliti nekom “vecem” – tj. gutacu para. Tako da da, definitvno je neko mogao da deli kako je stigo onome ko mu je bio “simpatican” iz ovog ili onog razloga. To je definitivno ludo i dobro je sto je ukinuto ali ne i ovaj manji program.
Moramo da vidimo o čemu pričamo. Ti pričaš o subvancijama i kako one funkcionišu u razvijenom svetu i to sve stoji na mestu. Subvencije ako se pametno koriste, mogu da imaju veliku korist. Međutim, mi smo u Srbiji, moramo da gledamo da ono što ovde uvodimo bude nama od koristi. Konkretno, subvencije su ovde vrlo koruptivan posao i zato ih treba ukinuti. Mi smo još daleko od modela uređene države koja može da izvlači koristi od subvencija. Ono što prvi treba uraditi jeste: ukinuti sve subvencije. Razlog: 98% njih je koruptivno, možda je 2% korisno. Onda napraviti sistem gde se privredi pomaže nižim porezima, efikasnijom administracijom, efikasnijim sudstvom, boljom insfrastrukturom… Za otpočinjanje biznisa su dovoljni jeftini krediti i poreske olakšice i videćeš kako će se biznis razvijati. I na kraju svega, kad se to sve uradi i privreda počne zdravo da funkcioniše, onda uvesti dodatne subvencije za ono što treba.
Žao mi je što čujem da niste uspeli u svojoj nameri. Kao i Vi i ja verujem u koncept subvencija, ali ne ovaj koncept koji imamo danas. Vi ste žrtva opšte seče koja je morala da se desi i koja nije potrajala makar ne za velike igrače, a to Vam opet govori o nebrizi države. Nakon gašenja programa isti nije pokrenut ponovo, ali zato nije zafalilo za velike subvencije što navodi da taj program vlast nije ni interesovao iako su kukali kako je Radulović svojim potezima gurao privredu u ponor. Tu se vidi dvoličnost SNS.
Smatram da pravim planom za čiju izradu treba vreme postoji mogućnost uspostaviti transparentan sistem koji će dati mogućnost svima da imaju državu za partnera gde će građani znati zašto, koliko i kako je država uložila u projekte i šta je projektovana dobit od toga. U Vašem slučaju bi bio veći kapacitet firme, veći broj zaposlenih gde bi verovatno po projektu u određenom vremenskom periodu celokupan iznos koji ste dobili od države bio vraćen kroz poreze i dažbine.
U nekim država postoji način subvencionisanja tako što država prepozna kritične tačke privrede koje želi da podigne i onda objavi konkurs na koji se javljaju svi zainteresovani. Najbolji ili više njih dobijaju sredstva za koje država zna da će u određenom vremenu biti vraćena putem poreza, a sve nakon toga je čist plus za državu. Ovakav sistem se pokazao odličnim jer budi zdravu konkurenciju, ukrupni tržište često jer se manji igrači ujedine kako bi zajedno sproveli projekat što dovodi do toga da se stvaraju ozbiljnija i jača preduzeća.
Suština je da država radi u korist građana i da bude strpljiva, a ne da se novac razbacuje kako bi za izbore pričali o hiljada zaposlenih gde znate da nećete ništa povratiti od uloženog jer će se firme povući nakon isteka subvencije ili će tražiti novu.
Subvencije nisu dobro rešenje. Jer ti čim daješ nekome, a nekome ne daješ, to u samom startu predstavlja potencijalno koruptivan posao. Bolje je da država “subvencioniše” privredu nižim porezima, efikasnijom administracijom, efikasnijim sudstvom, boljom infrastrukturom…. Tako se razvija privreda a ne subvencijama.