(ВИДЕО) Закон о подршци породица са децом дискриминише родитеље деце са сметњама у развоју  

Једна од тачака дневног реда на седници која је заказана за среду, 6. децембра је и Закон о финансијској подршци породици са децом. На дневном реду ће се наћи 31 тачка, међу којима су бројни закони и готово је извесно да времена за расправу и образлагање амандмана на овај закон неће бити, јер се он налази под тачком 21. Међутим, посланици свакако могу поднети амандмане у писаном облику, који најчешће не буду усвојени ако их подноси опозиција.

Као одговорни народни посланици, ми у Доста је било, трудимо са да прочитамо све предлоге закона чак и када то делује као немогућа мисија због кратког временског рока који нам намеће владајућа коалиција. Као чланица скупштинског Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањене сиромаштва најпре сам анализирала законе из ове области заједно са посланицом Татјаном Мацуром која је моја заменица у том одбору.

У Закону о финансијској подpшци породици са децом у члановима 12. и 17. наишле смо на дискриминаторне одредбе према родитељима деце с тешкоћама у развоју. Одредбе искључују могућност да родитељи деце са сметњама у развоју и инвалидитетом остваре права која су другим родитељима омогућена.

Оне гласе: Члан 12. став 7. „Право на накнаду зараде, односно накнаду плате за време одсуства са рада ради посебне неге детета не може се остварити за дете за које је остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица.“ и члан 17. став 9. „Право на остале накнаде по основу посебне неге детета не може се остварити за дете за које је остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица.

Како ово може да изгледа у пракси?

Пре свега да разјаснимо шта је и чему служи остварено право на додатак за помоћ и неку другог лица. То је материјална подршка која се остварује према Закону о социјалној заштити и корисници туђе неге и помоћи могу бити деца и одрасле особе са инвалидитетом. Највећа забуна настаје око назива ове материјалне подршке јер тај новац не може и не сме бити намењен томе да нека особа буде плаћена за бригу о некоме јер би то практично значило да је то рад на црно.

Дакле, туђа нега и помоћ није новац којим би особа са инвалидитетом требало некоме да даје плату, јер физичко лице не може да упосли друго физичко лице и да му плаћа порезе и доприносе. У уређеним земљама ово се зове „инклузивни додатак“ или „додатак за превазилажење баријера“  и намена тог новца је да особа плати додатне трошкове које има због инвалидитета. На пример, скупљи превоз, уџбенике за слепе и слично. Трошкови живота особа са инвалидитетом су по правилу већи и овај додатак никако се не везује за радни статус. Тако на пример одрасла особа са инвалидитетом прима „туђу негу и помоћ“ било да је запослена или не.

Када је реч о деци, пракса би требало да буде слична. Дете са инвалидитетом може бити болесно или здраво исто као и дете без инвалидитета. Због тога је нејасно зашто се родитељима деце са сметњама у развоју ускраћује право на накнаду по основу посебне неге детета. На пример, дете са трајним инвалидитетом које иде у школу и које није на болничком лечењу прима „туђу негу и помоћ“ од момента када је одобрен захтев па, најчешће, до краја живота. Ако су његови родитељи запослени и у неком тренутку се деси да дете мора на операцију и на дужи опоравак нема разлога да родитељ не добије накнаду за време одсуства са рада ради посебне неге детета.

Увидевши овe дискриминаторне одредбе покушали смо да на седници Одбора за рад отворимо ово питање. Седници је присуствала колегиница Татјана Мацура и поставила је то питање представницима Министарства рада. На снимку седнице јасно се види да је помоћик министра био затечен, а невешто му је притекла у помоћ председница Одбора Весна Ракоњац.

Када дете има потешкоће у развоју то се одражава и утиче на целу породицу. Родитељи деце са тешкоћама улажу огромне напоре да породица остане комплентна и да се изборе са свим системским препрекама са којима се свакодневно суочвају. Уместо да се породицама помогне и да се ризик од сиромаштва сведе на минимум, оваквим и сличним одредбама породице се доводе у још неповољнији положај.

Доста је било је поднео амандмане којим се бришу срамне одредбе Предлога закона и очекујемо да владајућа већина покаже минимум одговорности и усвоји наше амандмане.

Љупка Михајловска

Народна посланица Доста је било

Председница Форума особа са инвалидитетом и чланица ГО Доста је било