Јуче је у Народној скупштини Србије након само 7 сати расправе 207 од присутних 213, а постојећих 250 посланика изгласало измене Устава Републике Србије које је предложила Влада. Лакоћа с којом је овај 12. сазив збрзао прописану скупштинску процедуру расправе и усвајања измене највишег правног акта Србије је забрињавајућа. Да ли је порука власти свим грађанима да Устав и није тако важан и да се може игнорисати или мењати по потреби?
ДЈБ је пред изборе у јуну прошле године упозоравао јавност да је пасиван бојкот без контроле јако лош за Србију и упозоравао да је власт без борбе, након фалсификованих избора, себи прибавила три четвртине посланика у Народној Скупштини и да може да мења Устав кад јој се прохте.
Исти овај сазив скупштине без опозиције припрема и измене Закона о референдуму, како би на јесен потврду за измене Устава Србије привидно добили и од грађана који више неће морати да се на гласање одазову у довољно великом броју да би референдум имао легитимитет. Сходно планираним и најављеним изменама практично ће и само 100 изашлих гласача у име свих осталих грађана моћи да “потврди” измене Устава.
Промене Устава морају бити јако ретке и са добрим разлогом. Разлог да ЕУ то тражи од нас није добар разлог. Резлог би рецимо био да се број народних посланика смањи са 150 на 50, или да се Устав не може мењати без референдума на који мора да изађе најмање 50% уписаних бирача. Код сваке промене Устава, посао власти је да постигне консензус на политичкој сцени и међу грађанима. Такав консензус у друштву власт на жалост и не покушава да направи и то је за жаљење. Такво поступање власти дели и слаби Србију.
ДЈБ сматра да је журба да се усвоје ове измене Устава крајње непотребна и штетна. Наредни парламентарни избори су већ најављени за пролеће 2022. Године и власт као да жури да отаља измену Устава пре правих избора. Јучерашњим усвајањем прелога за измену Устава у парламенту састављеном искључиво од посланика власти који немају легитимитет након фалсификованих избора вештачки се ствара привид у јавности да је постигнут некакав консензус у друштву, и шаље се јако штетна порука свим грађанима да се Устав може овако багателно мењати.
Устав Републике Србије је највиши правни акт у држави и као такав не сме се мењати с неподношљивом лакоћом и ноншалантношћу с којом је то власт јуче у Народној скупштини учинила.
Коментариши