Саопштењe

Текст закључка дијалога и предлози ДЈБ који нису прихваћени

З А К Љ У Ч А К

МЕЂУСТРАНАЧКОГ ДИЈАЛОГА 

О УНАПРЕЂЕЊУ УСЛОВА ЗА ОДРЖАВАЊЕ ИЗБОРА

КОЈИ СЕ ВОДИ ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ ПРЕДСЕДНИКА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

  • 1. – ОПШТИ ОКВИР ЗАКЉУЧКА О УНАПРЕЂЕЊУ УСЛОВА ЗА ОДРЖАВАЊЕ ИЗБОРА

Члан 1.

(1) Међустраначки дијалог о унапређењу услова за одржавање избора који се води под покровитељством председника Народне скупштине одредио је Радно тело за припрему Закључка о унапређењу услова за одржавање избора који чине представници следећих политичких партија и политичких покрета: Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије, Доста је било, Српски покрет Двери, Демократска странка Србије, Покрет обнове Краљевине Србије, Српска радикална странка, Здрава Србија и Српска странка Заветници (у даљем тексту: Радно тело).

(2) Чланице Радног тела у доброј вери су водиле разговоре о унапређењу услова за одржавање избора у Републици Србији који су обухватили сва значајна питања изборног процеса, груписана у оквиру следеће четири целине: 1̊ Општа правила изборног поступка и поступак кандидовања, 2̊ Гласање на бирачком месту, утврђивање резултата избора и заштита бирачког права, 3̊ Финансирање политичких активности и спречавање злоупотребе јавних ресурса у изборној кампањи и 4̊ Улога медија у изборном процесу.

Члан 2.

(1) Полазећи од тога да се редовни избори за председника Републике и Скупштину града Београда одржавају у првој половини 2022. године и да треба што пре да се почне са применом ових закључака, констатује се да нема довољно времена да се приступи структуралним реформама изборног система, као ни коренитим променама постојећег изборног система, јер такве реформе није могуће спровести до одржавања редовних председничких избора.

(2) У овој фази дијалога разматра се унапређење постојећег пропорционалног изборног система, у којем је Република Србија једна изборна јединица.

(3) Након окончања избора 2022. године наставиће се дијалог у којем ће се расправљати и о могућностима за структуралним променама изборног система, односно ширим реформама постојећег изборног система.

  • 2. – ОПШТА ПРАВИЛА ИЗБОРНОГ ПОСТУПКА  И ПОСТУПАК КАНДИДОВАЊА

А. – Истовремено одржавање избора

Члан 3.

(1) Истог дана, и то 3. априла 2022. године одржаће се редовни избори за председника Републике, редовни избори за одборнике у Скупштини града Београда и ванредни избори за народне посланике.

(2) Изборе за председника Републике расписује председник Народне скупштине 2. марта 2022. године.

(3) Изборе за народјне посланике расписује председник Републике 15. фебруара 2022. године.

(4) Изборе за одборнике Скупштине града Београда расписује председник Народне скупштине 15. фебруара 2022. године.

Б. – Гласање на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија

Члан 4.

(1) Грађанима Републике Србије који живе на територији Аутономне покрајине Косово и Метохијa мора бити омогућено да остваре своје Уставом загарантовано бирачко право и да гласају на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.

(2) С обзиром на то да се гласање на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија због специфичне безбедносне и политичке ситуације не може  спровести на исти начин као и у другим деловима Републике Србије, у Закону о избору народних посланика треба предвидети правни основ да се избори на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија спроводе по посебној процедури, уз сарадњу са ОЕБС-ом.

(3) У Закону о избору народних посланика биће предвиђен правни основ да најмање један члан сваког бирачког одбора на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија буде изабран на предлог опозиционе изборне листе, тј. изборне листе чији предлагач није парламентарна странка, односно изборне листе чији је предлагач парламентарна странка која не чини део владајуће коалиције.

В. – Органи за спровођење избора

а) Привремена измена сталног састава Републичке изборне комисије

Члан 5.

(1) У Закону о избору народних посланика биће предвиђено да прве наредне изборе за председника Републике и изборе за народне посланике спроведе измењени стални састав Републичке изборне комисије који ће бројати 23 члана и 23 заменика члана.

(2) Седамнаест чланова и заменика чланова бирају се у складу са важећим прописима, док преосталих шест чланова и заменика чланова бира Народна скупштина на предлог председника Народне скупштине, који тај предлог упућује након консултација са опозиционим странкама које учествују у међустраначким дијалозима, и то тако да се три члана и три заменика члана бирају на предлог странака које учествују у међустраначком дијалогу под покровитељством представника Европског парламента, а преостала три члана и три заменика члана се бирају на предлог странака које учествују у међустраначком дијалогу који се под покровитељством председника Народне скупштине.

б) Локалне изборне комисије

Члан 6.

(1) У Закону о избору народних посланика биће предвиђено да градске и општинске изборне комисије (у даљем тексту: локалне изборне комисије) буду трећи орган за спровођење избора за народне посланике и избора за председника Републике (у даљем тексту: избори на републичком нивоу), поред Републичке изборне комисије и бирачких одбора.

(2) Локална изборна комисија треба да има стални и проширени састав.

(3) Када локална изборна комисија спроводи изборе на републичком нивоу, њен проширени састав чине представници свих подносилаца изборних листа на републичком нивоу.  

(4) Локална изборна комисија треба да има конкретне надлежности у изборном поступку, као што су примопредаја изборног материјала, формирање бирачких одбора, решавање по правним лековима у првом степену на неправилности у раду бирачких одбора.

в) Привремено решење за стални састав локалне изборне комисије

Члан 7.

(1) У Закону о избору народних посланика биће предвиђено да прве наредне изборе за председника Републике и изборе за народне посланике спроводе локалне изборне комисије које ће имати измењен стални састав.

(2) Поред чланова и заменика чланова локалне изборне комисије који се именују по општим правилима у стални састав локалне изборне комисије именује се један члан и заменик члана на предлог председника Народне скупштине, који тај предлог упућује након консултација са опозиционим странкама које учествују у међустраначком дијалогу и другим опозиционим странкама које за то покажу интерес.

г) Промена критеријума за избор сталног састава органа за спровођење избора

Члан 8.

(1) Треба променити критеријуме за именовање чланова органа за спровођење избора у сталном саставу, јер по важећим критеријумима изборне листе које нису освојиле довољно мандата да образују посланичку, односно одборничку групу не могу предлагати чланове органа за спровођење избора у сталном саставу.

(2) Изменама Закона о избору народних посланика предвидети да се у смислу предлагања чланова Републичке изборне комисије у сталном саставу, односно да се у смислу предлагања чланова бирачких одбора у сталном саставу, посланичком групом може сматрати посланик појединац или група посланика која броји мање од пет народних посланика ако су испуњени следећи услови: 1̊ да су сви ти народни посланици изабрани са исте изборне листе, 2̊ да изборна листа на којој су изабрани није освојила онолико мандата колико је потребно за формирање посланичке групе, 3̊ да нико од њих није приступио другој посланичкој групи и 4̊ да су сви потписали предлог да се одређени број чланова и заменика чланова именује у стални састав Републичке изборне комисије, односно бирачких одбора.

(3) Изменама Закона о локалним изборима предвидети да се у смислу предлагања чланова локалних изборних комисија у сталном саставу, односно да се у смислу предлагања чланова бирачких одбора у сталном саставу одборничком групом може сматрати одборник појединац или група која броји мање од оног броја одборника који је потребан за образовање одборничке групе ако су испуњени следећи услови: 1̊ да су сви ти одборници изабрани са исте изборне листе, 2̊ да изборна листа на којој су изабрани није освојила онолико мандата колико је потребно за образовање одборничке групе, 3̊ да нико од њих није приступио другој одборничкој групи и 4̊ да су сви потписали предлог да се одређени број чланова и заменика чланова именује у стални састав локалне изборне комисије, односно бирачких одбора.

д) Привремена измена сталног састава бирачких одбора

Члан 9.

(1) У Закону о избору народних посланика биће предвиђено да прве наредне изборе за председника Републике и изборе за народне посланике спроведе измењени стални састав бирачког одбора који ће бројати 4 члана и 4 заменика члана.

(2) Три члана и заменика чланова бирају се у складу са важећим прописима, док једног члана и једног заменика члана бира Републичка изборна комисија на предлог председника Народне скупштине, који тај предлог упућује након консултација са опозиционим странкама које учествују у међустраначком дијалогу и другим опозиционим странкама које за то покажу интерес.

(3) Исто правило примениће се на референдум и прве наредне локалне изборе. 

ђ) Повећање накнада за рад у бирачком одбору

Члан 10.

Променом подзаконског акта Републичке изборне комисије биће предвиђено да се накнада за рад у бирачком одбору повећа са 1500 динара на 2000 динара.

е) Повећање транспарентности рада органа за спровођење избора

Члан 11.

У Закону о избору народних посланика биће предвиђене следеће обавезе органа за спровођење избора које ће повећати транспарентност њиховог рада:

1̊ Седнице Републичке изборне комисије преносе се уживо на њеној веб-страници;

2̊ Записници са седница Републичке изборне комисије објављују се на њеној веб-страници;

3̊ Унос података о резултатима гласања са бирачких места од почетка до краја преноси се на веб-страници Републичке изборне комисије;

4̊ Сви записници о раду бирачких одбора скенирају се и у најбржем року објављују на веб-страници Републичке изборне комисије, а ако су исправљане грешке у попуњавању записника о раду бирачког одбора објављују се и акт о исправљању записника;

5̊ Сваки бирач има право да од органа за спровођење избора који је надлежан за чување изборног материјала захтева информацију о томе да ли је у изводу из бирачког списка евидентирано да је гласао.

ж) Одређивање бирачких одбора за поновљено гласање

Члан 12.

Подзаконским актима Републичке изборне комисије треба јасно предвидети да у случају понављања гласања на неком бирачком месту сваки подносилац изборне листе има право да промени своје представнике у бирачком одбору, а ако на том бирачком месту није именовао своје представнике у бирачком одбору да може да их предложи ради спровођења поновљеног гласања.

Г. – Кандидовање на изборима

а) Смањење потребног броја потписа

Члан 13.

(1) Законом о  избору народних посланика број потписа бирача који је потребан за подношење изборне листе странке националне мањине на изборима за народне посланике треба смањити на 5.000.

(2) Законом о локалним изборима треба предвидети принцип по којем број потписа који је потребан за подношење изборне листе не зависи од броја одборника у скупштини јединице локалне самоуправе, већ од броја бирача на дан расписивања избора, тако да се изборна листа може поднети ако је подржи најмање:

– 200 бирача у јединицама локалне самоуправе које имају до 20.000 бирача,

– 300 бирача у јединицама локалне самоуправе које имају до 30.000 бирача,

– 500 бирача у јединицама локалне самоуправе које имају до 50.000 бирача,

– 600 бирача у јединицама локалне самоуправе које имају до 70.000 бирача,

– 800 бирача у јединицама локалне самоуправе које имају до 100.000 бирача,

– 1.000 бирача у јединицама локалне самоуправе које имају до 500.000 бирача. 

– 3.000 бирача у јединицама локалне самоуправе које имају више од 500.000 бирача.

(3) Покрајинском скупштинском одлуком о избору посланика у Скупштину Аутономне покрајине Војводине број потписа бирача који је потребан за подношење изборне листе на покрајинским изборима са 6.000 смањити на 4.000, а број потписа бирача за подношење изборне листе странака националних мањина на покрајинским изборима са 3.000 смањити на 2.000.

(4) Законом о локалним изборима треба предвидети да се сви важећи потписи бирача које је подносилац изборне листе предао преко броја прописаног за подношење изборне листе не рачунају у предате потписе и да се не одбацују ако се понове приликом предаје неке наредне изборне листе. 

б) Надлежни органи за оверу потписа

Члан 14.

(1) Остају на снази измене Закона о избору народних посланика, донете непосредно по укидању ванредног стања, којима је предвиђено да на целој територији Републике Србије потписе бирача који подржавају изборну листу могу поред јавних бележника да оверавају градски, односно општински оверитељи.

(2) Док траје процес кандидовања обезбедиће се да у просторијама месних заједница дежура по један градски, односно општински оверитељ и даће се могућност изборним листама да у просторијама месних заједница поставе сто са рачунаром и штампачем за припрему изјаве бирача.

в) Назив изборне листе

Члан 15.

У погледу могућности одређивања назива своје изборне листе политичке странке треба да буду изједначене са страначким коалицијама, односно групама грађана.

Д. – Положај странака националних мањина у изборном поступку

Члан 16.

(1) Изборне листе чији су подносиоци политичке странке националних мањина треба да имају привилегован статус приликом кандидовања и доделе мандата.

(2) Законом о избору народних посланика потребно је изричито предвидети забрану да се изиграва закон и дати Републичкој изборној комисији овлашћење да одређеном подносиоцу изборне листе не призна статус политичке странке националне мањине ако утврди да је реч о већинској странци која покушава да изигра закон.

Ђ. – Бирачки списак

а) Формирање радног групе за контролу бирачког списка

Члан 17.

(1) Влада Републике Србије формираће Радну групу за екстерну контролу Јединственог бирачког списка у чији састав улазе представници: Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије, Доста је било, Српског покрета Двери, Демократске странке Србије, Покрета обнове Краљевине Србије, Српске радикалне странке, Здраве Србије, Српске странке Заветници, Владе, Министарства државне управе и локалне самоуправе и Републичке изборне комисије и три представника других опозиционих странака које за то покажу интерес.

(2) Сваки члан Радне групе имао би право да Министарству за државну управу и локалну самоуправу поднесе захтев за проверу тачности података о поједином бирачу у Јединственом бирачком списку, рачунајући и бираче који се налазе на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија. 

(3) Министарство државне управе и локалне самоуправе је дужно да Радној групи сваког месеца за претходни месец достави статистички извештај о стању и променама у Јединственом бирачком списку за сваку јединицу локалне самоуправе: број нових уписа услед стицања бирачког права по било ком основу; број брисања по основу смрти или другог начина престанка бирачког права; број уписа услед промене пребивалишта и број брисања услед промене пребивалишта.     

(4) Министарство унутрашњих послова је дужно да Радној групи сваког месеца за претходни месец достави за сваку јединицу локалне самоуправе податке о броју важећих личних карата и пасоша за пунолетна лица, као и о броју лица чије је привремено боравиште у иностранству дуже од три месеца.

(5) Министарство државне управе и локалне самоуправе ће, на основу података добијених од Министарства унутрашњих послова, Радној групи до 10. у месецу доставити за сваку јединицу локалне самоуправе: број бирача у бирачком списку који немају важећу личну карту; број лица који имају важећу личну карту, а нису уписани у бирачки списак;  број лица којима је у важећој личној карти уписан податак о пребивалишту у једној јединици локалне самоуправе, а уписани су у део бирачког списка који води друга јединица локалне самоуправе; број бирача у бирачком списку који немају важећи пасош; број лица који имају важећи пасош, а нису уписани у бирачки списак; број бирача у бирачком списку који имају пријављено привремено боравиште у иностранству или по евиденцији нису у земљи дуже од три месеца.

(6) Министарство  државне управе и локалне самоуправе достављаће Радној групи у електронској форми до 10. у месецу за претходни месец списак имена и презимена бирача за сваку јединицу локалне самоуправе. 

(7) Републичка изборна комисија ће организовати скенирање извода из бирачког списка са свих бирачких места и њихово аутоматско, електронско поређење са садржајем Јединственог бирачког списка, поређење са матичном књигом умрлих, базом валидних личних карата и пасоша и чињеницом боравка у земљи у време избора и да у складу са својим надлежностима покрене одговарајуће поступке ако се утврди да су гласали људи који нису били у бирачком списку, који нису имали валидну личну карту и/или који по евиденцији нису били у земљи.

(8) Ако се утврди да су нека лица евидентирана да су гласала, а заправо нису гласала, Републичка изборна комисија дужна је да поднесе кривичне пријаве надлежном тужилаштву.

(9) Радна група може од Министарства за државну управу и локалну самоуправу захтевати и друге податке и извештаје чији је циљ провера валидности бирачког списка. (нпр. број бирача у бирачком списку на одређеној адреси).

(10) Радна група се образује за период који је потребан ради извршавања задатака из овог закључка.

б) Обавештавање грађана у вези са вођењем бирачког списка и провером података у бирачком списку

Члан 18.

Надлежни државни органи (Влада, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Републичка изборна комисија) треба да врше јавну кампању којој је циљ обавештавање грађана о томе како могу проверити да ли су уписани у бирачки списак и како могу остварити своја права у вези с променама у бирачком списку.

 

  • 3. – ИЗБОРНИ ДАН, ГЛАСАЊЕ НА БИРАЧКОМ МЕСТУ, УТВРЂИВАЊЕ РЕЗУЛТАТА ГЛАСАЊА И ЗАШТИТА ИЗБОРНОГ ПРАВА

А. – Рад бирачког одбора

а) Предупређивање злоупотреба када бирач гласа ван бирачког места

Члан 19.

Законом о избору народних посланика биће предвиђено да када бирач гласа ван бирачког места бар један од три повереника бирачког одбора који иду код бирача мора бити представник опозиционе изборне листе, тј. изборне листе чији подносилац није парламентарна странка, односно изборне листе чији је подносилац парламентарна странка која не чини део владајуће коалиције. 

б) Домаћи и страни посматрачи на бирачком месту

Члан 20.

(1) У Закону о избору народних посланика биће предвиђено право домаћих и страних посматрача да све време прате рад бирачког одбора, од тренутка када преузме изборни материјал до тренутка када га предаје након што се заврши гласање. 

(2) У Закону о избору народних посланика и актима Републичке изборне комисије посебно ће се нагласити право домаћих и страних посматрача да присуствују отварању гласачке кутије, пребројавању гласова и утврђивању резултата на бирачком месту.

в) Положај представника опозиционих изборних листа на бирачком месту

Члан 21.

(1) У Закону о избору народних посланика и актима Републичке изборне комисије треба посебно нагласити право чланова и заменика чланова бирачких одбора који су именовани на предлог опозиционих изборних листа да прате рад бирачког одбора на бирачком месту, а нарочито пребројавање гласачких листића и попуњавање записника о раду бирачког одбора.

(2) У Закону о избору народних посланика и актима Републичке изборне комисије треба посебно нагласити обавезу председника бирачког одбора да подстиче представнике опозиционих странака у бирачком одбору да провере одређене изборне радње, између осталог да ли су добро разврстани важећи и неважећи гласачки листићи, да ли су добро пребројани гласови које су добиле поједине изборне листе и сл.

г) Посебно инсистирање на спречавању одређених неправилности у раду бирачких одбора

Члан 22.

У Закону о избору народних посланика и актима Републичке изборне комисије треба посебно нагласити да је забрањено да се на бирачком месту воде паралелни спискови, користе мобилни телефони, као и да на бирачком месту могу боравити само чланови бирачког одбора, акредитовани домаћи и страни посматрачи и бирачи који су дошли да гласају.

д) Утврђивање законских процедура за отклањање грешака у записнику о раду бирачког одбора

Члан 23.

(1) У Закону о избору народних посланика треба прописати процедуру по којој се приликом пријема изборног материјала у присуству представника бирачког одбора и чланова локалне изборне комисије врши логичко-рачунска контрола записника о раду бирачког одбора и могућност да се исправе очигледне омашке у њему.

(2) У Закону о избору народних посланика треба прописати да грубе неправилности у попуњавању записника о раду бирачког одбора воде ка понављању гласања на бирачком месту.

Б. – Утврђивање резултата гласања и заштита изборног права

а) Надлежност за одлучивање по приговорима

Члан 24.

У Закону о избору народних посланика треба предвидети тростепеност заштите изборног права када је оно повређено неправилним радом бирачког одбора, и то тако да о захтеву за поништај гласања на бирачком месту у првом степену одлучује локална изборна комисија, да се против решења локалне изборне комисије може изјавити приговор Републичкој изборној комисији, а да се против решења Републичке изборне комисије може изјавити жалба Управном суду.

б) Поништавање гласања на бирачком месту по службеној дужности

Члан 25.

(1) У Закону о избору народних посланика треба предвидети могућност да органи за спровођење избора по службеној дужности пониште гласање на бирачком месту ако утврде 1̊ да је број гласачких листића у гласачкој кутији већи од броја бирача који су гласали, 2̊ да је бирачки одбор омогућио да гласа лице које није уписано у извод из бирачког списка и 3̊ да у гласачкој кутији нема контролног листа, односно да контролни лист није попуњен или да га није потписао први бирач и бар један члан бирачког одбора и 4̊ да је укупан број употребљених и неупотребљених гласачких листића који се налазе у врећи за изборни материјал већи од броја примљених гласачких листића. 

(2) У Закону о избору народних посланика треба предвидети могућност да органи за спровођење избора по службеној дужности донесу решење којим се констатује да се на одређеном бирачком месту не могу утврдити резултати гласања ако 1̊ гласање на том бирачком месту није одржано или ако је прекинуто, а није настављено, 2̊ ако не добију записник о раду бирачког одбора, 3̊ ако достављени записник није потписао ниједан члан бирачког одбора,  односно 4̊ ако постоје грубе и неотклоњиве логичко-рачунске грешке у попуњавању записника о раду бирачког одбора.

в) Објављивање приговора

Члан 26.

У Закону о избору народних посланика треба предвидети обавезу  Републичке изборне комисије да на својој веб-страници објављује сва поднета правна средства у изборном процесу и одлуке по тим правним средствима.

г) Посебна права чланова Републичке изборне комисије у вези са контролом правилности изборног процеса

Члан 27.

(1) У Закону о избору народних посланика и подзаконским актима Републичке изборне комисије потребно је посебно нагласити да сваки члан Републичке изборне комисије и локалне изборне комисије има право да изврши увид у целокупан изборни материјал, да преброји изборни материјал са сваког бирачког места и да провери да ли је гласао бирач који му достави своју адресу и јединствени матични број грађана.

(2) За бирачко место на којем је утврђено неслагање између записника о раду бирачког одбора и садржине изборног материјала доноси се решење о исправци записника раду бирачког одбора.

(3) Записник о раду бирачког одбора и решење о његовој исправци објављују се на веб- презентацији Републичке изборне комисије.

д) Контрола тачности записника о раду бирачког одбора по случајном узорку

Члан 28.

(1) На захтев подносиоца проглашене опозиционе изборне листе која је освојила више од 2% гласова, а који се подноси у року од 24 часа од затварања бирачких места, Републичка изборна комисија одређује да се изврши контрола тачности записника о раду бирачких одбора са највише 5% бирачких места на територији сваког града, општине и градске општине.

(2) Ако је захтевима за контролу тачности записника о раду бирачких одбора по случајном узорку обухваћено више од 5% бирачких места, контрола тачности записника о раду бирачких одбора врши се на оним бирачким местима на којима је уписано највише бирача. 

(3) Ако се контролом тачности записника о раду бирачких одбора утврди одступање између садржине изборног материјала и записника о раду бирачког одбора веће од 10% на нивоу свих контролисаних бирачких места са територије града, општине и градске општине, извршиће се контрола тачности записника о раду бирачког одбора са још 5% бирачких места.

(4) Ако се након додатне контроле утврди одступање између садржине изборног материјала и записника о раду бирачког одбора веће од 10% на нивоу свих контролисаних бирачких места са територије града, општине и градске општине, извршиће се контрола тачности записника о раду бирачког одбора са свих бирачких места на територији општине, односно града или градске општине.

(5) За бирачко место на којем је утврђено неслагање између записника о раду бирачког одбора и садржине изборног материјала доноси се решење о исправци записника раду бирачког одбора.

(6) Записник о раду бирачког одбора и решење о његовој исправци објављују се на веб-страници Републичке изборне комисије.

(7) Ако постоји основанана сумња да је велико неслагање између записника о раду бирачког одбора и садржине изборног материјала последица свесне и намерне активности која су усмерена на то да се утврди неистинит резултат избора, Републичка изборна комисија дужна је да поднесе кривичне пријаве надлежном јавном тужилаштву.

В. – Изборни цензус

Члан 29.

(1) Остају на снази измене Закона о избору народних посланика којима је предвиђено да је изборни цензус 3%.

(2) Изборној листи која је прешла изборни цензус, а по систему највећег количника јој не припадне ниједан мандат, мора се доделити мандат на рачун изборне листе која има најмањи количник, а која није мањинска изборна листа и која је освојила бар два мандата. 

  • 4. – ФИНАНСИРАЊЕ ИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ И СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ ЈАВНИХ РЕСУРСА У ИЗБОРНОЈ КАМПАЊИ

А. – Расподела средстава из јавних извора за финансирање политичке кампање

Члан 30.

(1) У Закону о финансирању политичких активности треба променити критеријум за финансирање трошкова изборне кампање, и то тако да се 30% средстава распореди у једнаким износима подносиоцима изборних листа који су приликом подношења изборне листе дали изјаву да ће за покриће изборне кампање користити средства из јавних извора, а да се 70% средстава распореди изборним листама које су освојиле мандате сразмерно броју освојених мандата.

(2) У Закону о финансирању политичких активности треба предвидети да подносиоци изборних листа који су приликом подношења изборне листе дали изјаву да ће за покриће изборне кампање користити средства из јавних извора, а који нису дали изборно јемство, могу по окончању избора добити припадајући део средстава ако остваре законом прописан изборни резултат.

Б. – Објављивање прелиминарног извештаја о трошковима изборне кампање

Члан 31.

Изменама Закона о финансирању политичких активности треба предвидети да подносиоци изборних листа које учествују у изборној кампањи предају Агенцији за спречавање корупције прелиминарни извештај о трошковима изборне кампање пет дана пре дана одређеног за гласање. 

В. – Посебна ограничења за јавне функционере у изборној кампањи

Члан 32.

Изменама Закона о спречавњу корупције предвидети да се десет дана пре дана одређеног за гласање медији не могу извештавати о званичним јавним скуповима на којима се отварају инфраструктурни и други објекати (путеви, мостови, школе, болнице, фабрике и сл.), односно обележава почетак изградње таквих објеката ако на тим скуповима учествују јавни функционери који су кандидати за председника Републике, народне посланике и одборнике скупштина градова, односно општина.

Г. – Равноправан приступ просторијама месних заједница

Члан 33.

Министарство државне управе и локалне самоуправе послаће допис јединицама локалне самоуправе у којем од њих захтева да свим учесницима овог дијалога, као и свим регистрованим политичким странкама, укључујући и оне који немају посланике и одборнике, дозволи бесплатно коришћење просторија месних заједница за своје политичке активности, с тим што би за време изборне кампање право на бесплатно коришћење просторија месних заједница имале и групе грађана које су предлагачи проглашене изборне листе, односно проглашеног кандидата.

Д. – Посебне активности на сузбијању кривичних дела против изборних права

Члан 34.

Министарство правде обратиће се Републичком јавном тужиоцу са предлогом да на основу члана 148. став 2. Правилника о управи у јавним тужилаштвима у време трајања избора отвори посебне уписнике и евиденције о кривичним делима против изборних права.

  • 5. – УЛОГА МЕДИЈА У ИЗБОРНОМ ПРОЦЕСУ

А. – Заједничка правила за све медије

а) Дефинисање методологије праћења медија 

Члан 35.

(1) Регулаторно тело за електронске медије ће путем транспарентног процеса одредити методологију праћења медија током изборне кампање која ће осигурати поверење и транспарентност мониторинга и засниваће се на квантитативним и квалитативним параметрима, који ће одражавати тоналитет извештавања и природу емитера. 

(2) Методологија се припрема у консултацији са Привременим надзорним телом и у складу са најбољом европском праксом. 

б) Објављивање ценовника политичког оглашавања

Члан 36.

(1) Јавни медијски сервиси и остали медији који имају информативни програм, како терестријални, тако и кабловски биће законски обвезани да објаве ценовник политичког рекламирања.

(2) Критеријуми по којима се одређује цена политичког рекламирања морају важити за све кандидате на изборима и подносиоце проглашених изборних листа.

Б. – Јавни медијски сервис

Члан 37.

(1) Јавни медијски сервиси дужни су да у редовном информативном програму, као и у посебним емисијама које су посвећене предизборној кампањи поступају у складу са принципима непристрасног, правичног и уравнотеженог представљања политичких субјеката, односно изборних листа и кандидата на изборима.

(2) Посебно се препоручује јавном медијском сервису да у циљу обавештавања јавности о предизборним радњама кандидата, односно подносилаца изборних листа организује радио и ТВ дуеле или сучељавања да би се у виду дискусије расправила одређена актуелна политичка питања.

а) Оснивање Привременог надзорног тела

Члан 38.

(1) Оснива се привремено надзорно тело са следећим надлежностима: 1̊ праћење медија, 2̊ консултације, 3 ̊ сачињавање и подношење извештаја о примени правилника за РТС и РТВ, 4̊ давање мишљења о раду независних институција и њиховим одлукама, 5̊ информисање јавности о својој процени и раду, 6̊ праћење спровођења препорука за приватне емитере са националном покривеношћу, 7̊ организовање редовних конференција за медије и обављање других послова у складу са овим споразумом.

(2) Састав Привременог надзорног тела би требало да обезбеди политички плурализам и професионалну стручност. 

(3) Привремено надзорно тело има 12 чланова. 

(4) Шест чланова предлаже Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), а преосталих шест чланова предлаже председник Народне скупштине након консултација са опозиционим странкама које учествују у међустраначким дијалозима, и то тако да се три представника бирају на предлог странака које учествују у међустраначком дијалогу под покровитељством представника Европског парламента, а преостала три представника се бирају на предлог странака које учествују у међустраначком дијалогу под покровитељством председника Народне скупштине.

(5) Привремено надзорно тело образује Влада као своје ad hoc тело и обезбеђује му средства и услове за рад. 

(6) Чланове Привременог надзорног тела именује министар културе и информисања.

(7) Нико ко је кандидат на било којој изборној листи не може бити члан овог тела.

б) Доношење обавезујућег правилника за јавни медијски сервис

Члан 39.

Ради бољег регулисања покривања изборне кампање Регулаторно тело за електронске медије у консултацији са члановима Привременог надзорног тела донеће обавезујући правилник за Јавни медијски сервис (РТС и РТВ), у складу са препорукама ОДИХР-а и важећим правним оквиром.

в) Успостављање дистрибутивног кључа за јавни медијски сервис

Члан 40.

(1) Јавни медијски сервиси дужни су да након расписивања избора организују, без новчане или друге накнаде, емитовање посебних емисија које су посвећене изборима, а које имају за циљ да по принципу непристрасног, правичног и уравнотеженог представљања упознају јавност са програмима и идејама свих кандидата, односно подносилаца изборних листа.

(2) Предизборни програм мора бити јасно одвојен од остатка програма најавном и одјавном шпицом и јасно означен текстуалним обавештењем током целог програма.

(3) Јавни медијски сервис (РТС и РТВ) дужан је да усвоји документ у року од 5 дана од дана расписивања избора којим ће успоставити одговарајући дистрибутивни кључ за политичко оглашавање на јавном медијском сервису.

(4) Приликом усвајања документа из става 3. овог члана Јавни медијски сервис ће у потпуности поштовати члан 7. став 1. тачка 8. Закона о јавним медијским сервисима који обезбеђује да сви учесници добију простор у ударном термину на РТС 1. 

(5) Јавни медијски сервис увоји ће саморегулацију уз пуно поштовање постојећег оквира како би се обезбедило да сви политички актери добију адекватни простор у ударном термину РТС 1.  

В. – Приватни емитери са националном покривеношћу

Члан 41.

(1) Регулаторно тело за електронске медије у консултацији са члановима Привременог надзорног тела донеће препоруке за приватне емитере са националном покривеношћу, терестријалне и кабловске, које се односе на представљање програма кандидата и изборних листа за време изборне кампање.

(2) Председник Народне скупштине, као посредник у међустраначком дијалогу обратиће се приватним емитерима са националном покривеношћу, како терестријалним, тако и кабловским са захтевом да у року од 15 дана од дана закључења овог Споразума доставе Радној групи план извештавања, како за период пре расписивања избора, тако и за време време изборне кампање који ће бити сачињен у складу са принципима непристрасног, правичног, уравнотеженог и закономерног представљања политичких субјеката, односно изборних листа и кандидата на изборима, поштујући при томе снагу политичких субјеката и сопствену уређивачку политику. 

  • 6. – КОНТРОЛНИ МЕХАНИЗАМ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ СПОРАЗУМА

Члан 42.

(1) Формираће се Контролно тело Међустраначког дијалога које је надлежно да прати примену овог Закључка

(2) Контролно тело чине представници: Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије, Доста је било, Српског покрета Двери, Демократске странке Србије, Покрета обнове Краљевине Србије, Српске радикалне странке, Здраве Србије, Српске странке Заветници, Владе, Министарства државне управе и локалне самоуправе и Републичке изборне комисије и три представника других опозиционих странака које за то покажу интерес.

(3) Државни органи и имаоци јавних овлашћења дужни су да чланове Контролног тела редовно обавештавају о свим активностима које предузимају на спровођењу овог закључка.

(4) Државни органи и имаоци јавних овлашћења дужни су да члановима Контролног тела пруже информације о активностима које предузимају за случај да се у пракси не примењују прописи донети на основу овог закључка.

(5) Контролно тело се образује са мандатом до проглашења коначних резултата избора.

Прилог – Захтеви покрета “Доста је било” који нису прихваћени

  1. Одгодити промену устава

Одгодити промену Устава за после парламентарних избора.

  1. Дупло прикуљање потписа

Члан 3. није био предмет преговора, већ је власт само обавестила опозицију да ће то тако бити. Уколико избори за редовне председничке и ванредредне парламентарне изборе, како власт планира у члану 3., буду расписани са 15 дана разлике, опозиција ће морати прикуљати два пута по 10.000 потписа. Иако владајућа већина на то имају законско право, ово није у духу преговора и грађења консензуса.

  1. Локалне изборне комисије

У члану 7. Закључка је предвиђено да опозиција добије једног члана и једног заменика члана сталног састава локалних изборних комисија. Како локалне изборе комисије добијају значајне нове надлежности, ово није довољно. Захтев ДЈБ је био да буду три члана и три заменика у сталном саставу за опозицију. Владајућа већина није хтела прихвати ни два.

  1. Обарање избора

У колико изборни изазов установи да више од 1% џакова не одговара записнику, понављају се целокупни избори.

Уколико у неком џаку недостаје више од 1% неупотребљених листича, понављају се избори у целој општини.

  1. Дијаспора, студенти и службено одсутни

Електронско гласање преко интернет странице Министарства уз идентификацију путем електронског потписа и идентификационих података. Електронско гласање се мора најавити РИК-у попуњавањем електронског формулара на интернет страници РИК-а најкасније 10 дана пре избора.

  1. Електронско давање потписа подршке

Електронско давање потписа подршке за излазак на изборе преко интернет странице Министарства уз идентификацију путем електронског потписа и идентификационих података.

  1. Електронска достава потписа за изборе

Обавеза нотара и општинских оверитеља да електронски доставе РИК-у листу потписа за сваку листу која прикупља потписе. (Спречавају се дупли потписи у старту).

  1. Жреб

Увођење праксе за парламентарне изборе да постоји жреб за извлачење броја по угледу на праксу која постоји за председничке изборе. У жребу учествују само проглашене листе од стране РИК-а до 3 недеље пре одржавања избора. Остале листе се редом додају на листу након проглашења.

  1. Видео и аудио снимање на бирачким местима

Видео и аудио снимање отварања бирачких места, бројања задужених гласачких листића и иницијално попуњавања записника, изборних кутија, извода из бирачког списка, бројања гласова и попуњавања записника без снимања бирача. Сваки члан РИК-а има право да прегледа ове видео снимке у просторијама РИК-а.

  1. Објава излазности на сваком бирачком месту

Свако бирачко место има обавезу да објави излазност на сваких сат времена и ова излазност за свако бирачко место се објављује на веб-страници РИК-а.

  1. Присуство полиције испред бирачког места

Присуство полиције испред бирачког места и моментално реаговање на сваку неправилност и присуство и задржавање неовлашћених лица унутар или испред бирачког места.

  1. Професионално-страначки састав бирачких одбора

Meшовити професионално-страначки састав бирачких одбора. Председници бирачких одбора се бирају из редова судија, нестраначких адвоката, професора и јавних личности. По једног члана сталног састава бирачког одбора предлаже владајућа већина и опозиција преко Радне групе.

Јавни позивом и кампања за кандидовање за председнике бирачких одбора почиње у октобру преко средстава јавног информисања. Избор и обука свих чланова сталног састава бирачког одбора се спроводи у јануару и фебруару 2022. године. 

  1. Степенасти изборни цензус

ДЈБ се противио члану 29. и тражио да се уведе степенасти изборни цензус – 5% за странке, 10% за коалиције две странке, 15% за коалиције 3 странке итд.

  1. Изборни систем

Директан двокружни избор градоначелника и председника општина

Смањити број посланика са 250 на 150.

Мешовити већинско пропорционални изборни систем какав смо имали у Војводини: 50% посланика пропорционални, 50% посланика већински двокружни.

  1. Регистрација странака

– Могућност бирача да повуче потпис подршке некој политичкој странци

– Аутоматско брисање потписа подршке преминулог бирача

– Аутоматско брисање потписа подршке бирача који је накнадно дао подршку некој другој политичкој странци: бирач не може у исто време давати подршку за две или више политичких странака

– Брисање регистрације станака у случају да дуже од три месеца имају мање од прописаних 10.000 потписа подршке

– Електронско потписивање подршке и/или брисање подршке политичкој странци преко интернет странице Министарства уз идентификацију путем електронског потписа

– Укидање свих прописаних додатних услова који нису предвиђени законом већ су уведени подзаконским актима – Правилником РИК-а

– Забрана трговине утицајем политичким субјектима, попут преузимања странака,  стварања фиктивиних политичких субјеката ради компоновања политичке сцене и сл.

  1. Назив мањинских листа

Изборна листа мањинске заједнице у свом називу мора садржати ознаку мањинске заједнице испред које се кандидује. Ово се може остварити и посебним делом гласачог листића предвиђеног за листе мањинских заједница који би поред назива листе садржао и ознаку мањинске заједнице.

  1. Расподела средстава за финансирање изборне кампање

Тренутно законско решење је да се 20% средстава предвиђених за финансирање политичке кампање равномерно дели међу свим листама које учествују на изборима, а преосталих 80% средстава дели међу листама које су прешле изборни цензус. Члан 30. предвиђа расподелу 30%-70%. Како се не ради о средствима која служе на награду оних листа које освоје највише мандата, већ о средствима за финансирање политичке кампање, 100% тих средстава би морало бити равномерно подељено између листи које учествују на изборима.

  1. Избор чланова РИК-а

Уместо посланичких група, чланове сталног састава РИК-а и сталног састава бирачког одбора бирају листе у складу са подршком коју су добили на претходним изборима. Овај предлог укида потребу за чланом 8.

  1. Продужење рока за приговор

Рок за приговор са 24 часа повећати на 48 часова од затварања бирачких места.

  1. Забрана малтретирања бирача на изборни дан

Забрана звања телефоном и обилажење бирача у време изборне тишине на бирачки дан

  1. Кривична одговорност за присуство других лица на бирачком месту

Забрана присуства лица која нису чланови бирачког одбора и бирачи на самом бирачком месту се не поштује. Одредити кривичну одговорност.

  1. Чланови Управног одбора РТС-а и РЕМ-а

Опозиција предлаже трећину чланова управног одбора РТС-а и РЕМ-а. Кандидати не могу бити јавно страначки опредељени.

  1. Препоруке за унапређење медијске сцене

ПРЕПОРУКЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ МЕДИЈСКЕ СЦЕНЕ

  • Законска основа

Закон о јавном информисању и медијима:

Информисање о питањима од интереса за јавност

Члан 5.

Путем медија објављују се информације, идеје и мишљења о појавама, догађајима и личностима о којима јавност има оправдан интерес да зна, без обзира на начин на који су прибављене информације, у складу са одредбама овог закона.

Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештен о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују.

По Европској конвенцији о људским правима, грађани имају право на пријем информација.

Ставови и предлози опозиције по свим политичким и државним питањима су:

  1. питања од јавног значаја
  2. гласачи имају право да истинито, потпуно и благовремено буду обавештени о њима
  3. средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују.

Ово важи за све медије без обзира на то да ли се ради о јавном сервису или о приватним медијским кућама, да ли се ради о националним или локалним медијима.

  1. Начела
  • само Србија која има јаку власт, јаку опозицију, јаку Скупштину, информисане бираче и јаку демократију може бити јака Србија која је у стању да одбрани своје државне и националне интересе
  • релевантност сваке политичке опције се дефинише у односу на подршку у бирачком телу
  • иза рејтинга сваке политичке опције стоје бирачи који имају право да буду информисани
  • поштовање подршке коју нека политичка опција има у бирачком телу
  • поштовање односа власт-опозиција приликом извештавања по свим политичким и државним питањима, право опозиције да износи своје ставове и да се чују изјаве и саопштења опозиције у свим политичким емисијама
  1. Правила

Правило баланса власти и опозиције: по сваком питању о коме се извештава, у сваком информативном програму, грађани имају право да знају став опозиције. На сваку изјаву председника државе, председника владе, министара и државних службеника, грађани имају праву да чују и став опозиције.

Правило баланса унутар опозиције – Квоте: Критеријуми којима ће се РТС водити приликом позивања у редован програм су ранији изборни резултати ванпарламентарних странака, политичких покрета и појединаца, као и резултати истраживања јавног мњења.

Правило баланса аналитичара и стручњака: Свака опозициона опција ће понудити своју листу НЕЗАВИСНИХ стручњака и аналитичара за све теме. Медији ће и даље сами бирати стручна лица и аналитичаре по свом избору без икаквог мешања било кога, али ће водити рачуна и о тој листи.

Правила делегирања представника: свака политичка опција ће делегирати свог представника за сваку дебату и гостовање по свом избору баш као што то данас ради у емисијама Реч на реч.

  1. Релевантност политичких опција

Релативна заступљеност политичких опција у медијима би морала бити заснована на тренутној подршци у бирачком телу.

Тренутна подршка у бирачком телу се дефинише на основу резултата претходних избора и шестомесечног истраживања јавног мњења које спроводи Републички Завод за статистику почетком пролећа и јесени. Узима се већа од наведене две вредности и нормира у односу на укупан збир за све политичке опције.

Истраживање јавног мњења се спроводи за све коалиције/листе које су учествовали на претходним изборима и све политичке опције које нису учествовале на претходним изборима. Свака политичка опција која је учествовала у коалицији има право да захтева да јој се рејтинг мери посебно. Странке које су формирале коалицију након избора имају право да захтевају да се истраживање спроведе за коалицију, а не појединачно.

  1. Препоруке
  • Изјаве, коментари и гостовања опозиције у дневним информативним емисијама (Дневник итд.) – један опозициони представник по теми, у току месец дана да се поштују медијске квоте
  • Један на један разговори опозиционих лидера са водитељима (нпр. РТС Око, Упитник, …) 
  • Гостовања опозиције у јутарњим програмима и дневним програмима
  • Гостовања опозиције у дебатним емисијама по принципу уважавања страначких хијерархија: гостовања председника са председницима, потпредседника са потпредседницима итд.
  • Редовни интервјуи и изјаве у дневним новинама о свим дневнополитичким темама
  • Један интервју са лидерима опозиционих политичких опција семично.
  • Редовна објава саопштења, реаговања, деманти и изјава релевантних политичких опција и њихових лидера по питањима која су предмет извештавања у складу са врстом медија и емисије. Сваки медиј да одвоји посебану емаил адресу за комуникацију са политичким субјектима.
  • Проширити број различитих политичких емисија на свим информативним каналима – потпуно је изостао политички дијалог о најважнијим друштвеним питањима као што су одговор државе на пандамију, мигрантску кризу, закон о “родној равноправности”, промени Устава, годинама изостаје дијалог о Косову и Метохији, Републици Српској, положају српског народа у региону итд.
  • Појачати представљање политичких опција у време предизборне кампање

РЕМ да подноси редовне месечне извештаје са детаљном дневном анализом свих политичких емисија и свих новина о броју објава и гостовања и са оценом поштовања препорука Радне групе за сваки медиј