Tekst zaključka dijaloga i predlozi DJB koji nisu prihvaćeni

Z A K LJ U Č A K

MEĐUSTRANAČKOG DIJALOGA 

O UNAPREĐENJU USLOVA ZA ODRŽAVANJE IZBORA

KOJI SE VODI POD POKROVITELJSTVOM PREDSEDNIKA NARODNE SKUPŠTINE

• 1. – OPŠTI OKVIR ZAKLJUČKA O UNAPREĐENJU USLOVA ZA ODRŽAVANJE IZBORA

Član 1.

(1) Međustranački dijalog o unapređenju uslova za održavanje izbora koji se vodi pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine odredio je Radno telo za pripremu Zaključka o unapređenju uslova za održavanje izbora koji čine predstavnici sledećih političkih partija i političkih pokreta: Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Dosta je bilo, Srpski pokret Dveri, Demokratska stranka Srbije, Pokret obnove Kraljevine Srbije, Srpska radikalna stranka, Zdrava Srbija i Srpska stranka Zavetnici (u daljem tekstu: Radno telo).

(2) Članice Radnog tela u dobroj veri su vodile razgovore o unapređenju uslova za održavanje izbora u Republici Srbiji koji su obuhvatili sva značajna pitanja izbornog procesa, grupisana u okviru sledeće četiri celine: 1̊ Opšta pravila izbornog postupka i postupak kandidovanja, 2̊ Glasanje na biračkom mestu, utvrđivanje rezultata izbora i zaštita biračkog prava, 3̊ Finansiranje političkih aktivnosti i sprečavanje zloupotrebe javnih resursa u izbornoj kampanji i 4̊ Uloga medija u izbornom procesu.

Član 2.

(1) Polazeći od toga da se redovni izbori za predsednika Republike i Skupštinu grada Beograda održavaju u prvoj polovini 2022. godine i da treba što pre da se počne sa primenom ovih zaključaka, konstatuje se da nema dovoljno vremena da se pristupi strukturalnim reformama izbornog sistema, kao ni korenitim promenama postojećeg izbornog sistema, jer takve reforme nije moguće sprovesti do održavanja redovnih predsedničkih izbora.

(2) U ovoj fazi dijaloga razmatra se unapređenje postojećeg proporcionalnog izbornog sistema, u kojem je Republika Srbija jedna izborna jedinica.

(3) Nakon okončanja izbora 2022. godine nastaviće se dijalog u kojem će se raspravljati i o mogućnostima za strukturalnim promenama izbornog sistema, odnosno širim reformama postojećeg izbornog sistema.

• 2. – OPŠTA PRAVILA IZBORNOG POSTUPKA  I POSTUPAK KANDIDOVANJA

A. – Istovremeno održavanje izbora

Član 3.

(1) Istog dana, i to 3. aprila 2022. godine održaće se redovni izbori za predsednika Republike, redovni izbori za odbornike u Skupštini grada Beograda i vanredni izbori za narodne poslanike.

(2) Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine 2. marta 2022. godine.

(3) Izbore za narodjne poslanike raspisuje predsednik Republike 15. februara 2022. godine.

(4) Izbore za odbornike Skupštine grada Beograda raspisuje predsednik Narodne skupštine 15. februara 2022. godine.

B. – Glasanje na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija

Član 4.

(1) Građanima Republike Srbije koji žive na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija mora biti omogućeno da ostvare svoje Ustavom zagarantovano biračko pravo i da glasaju na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.

(2) S obzirom na to da se glasanje na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija zbog specifične bezbednosne i političke situacije ne može  sprovesti na isti način kao i u drugim delovima Republike Srbije, u Zakonu o izboru narodnih poslanika treba predvideti pravni osnov da se izbori na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija sprovode po posebnoj proceduri, uz saradnju sa OEBS-om.

(3) U Zakonu o izboru narodnih poslanika biće predviđen pravni osnov da najmanje jedan član svakog biračkog odbora na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija bude izabran na predlog opozicione izborne liste, tj. izborne liste čiji predlagač nije parlamentarna stranka, odnosno izborne liste čiji je predlagač parlamentarna stranka koja ne čini deo vladajuće koalicije.

V. – Organi za sprovođenje izbora

a) Privremena izmena stalnog sastava Republičke izborne komisije

Član 5.

(1) U Zakonu o izboru narodnih poslanika biće predviđeno da prve naredne izbore za predsednika Republike i izbore za narodne poslanike sprovede izmenjeni stalni sastav Republičke izborne komisije koji će brojati 23 člana i 23 zamenika člana.

(2) Sedamnaest članova i zamenika članova biraju se u skladu sa važećim propisima, dok preostalih šest članova i zamenika članova bira Narodna skupština na predlog predsednika Narodne skupštine, koji taj predlog upućuje nakon konsultacija sa opozicionim strankama koje učestvuju u međustranačkim dijalozima, i to tako da se tri člana i tri zamenika člana biraju na predlog stranaka koje učestvuju u međustranačkom dijalogu pod pokroviteljstvom predstavnika Evropskog parlamenta, a preostala tri člana i tri zamenika člana se biraju na predlog stranaka koje učestvuju u međustranačkom dijalogu koji se pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine.

b) Lokalne izborne komisije

Član 6.

(1) U Zakonu o izboru narodnih poslanika biće predviđeno da gradske i opštinske izborne komisije (u daljem tekstu: lokalne izborne komisije) budu treći organ za sprovođenje izbora za narodne poslanike i izbora za predsednika Republike (u daljem tekstu: izbori na republičkom nivou), pored Republičke izborne komisije i biračkih odbora.

(2) Lokalna izborna komisija treba da ima stalni i prošireni sastav.

(3) Kada lokalna izborna komisija sprovodi izbore na republičkom nivou, njen prošireni sastav čine predstavnici svih podnosilaca izbornih lista na republičkom nivou.  

(4) Lokalna izborna komisija treba da ima konkretne nadležnosti u izbornom postupku, kao što su primopredaja izbornog materijala, formiranje biračkih odbora, rešavanje po pravnim lekovima u prvom stepenu na nepravilnosti u radu biračkih odbora.

v) Privremeno rešenje za stalni sastav lokalne izborne komisije

Član 7.

(1) U Zakonu o izboru narodnih poslanika biće predviđeno da prve naredne izbore za predsednika Republike i izbore za narodne poslanike sprovode lokalne izborne komisije koje će imati izmenjen stalni sastav.

(2) Pored članova i zamenika članova lokalne izborne komisije koji se imenuju po opštim pravilima u stalni sastav lokalne izborne komisije imenuje se jedan član i zamenik člana na predlog predsednika Narodne skupštine, koji taj predlog upućuje nakon konsultacija sa opozicionim strankama koje učestvuju u međustranačkom dijalogu i drugim opozicionim strankama koje za to pokažu interes.

g) Promena kriterijuma za izbor stalnog sastava organa za sprovođenje izbora

Član 8.

(1) Treba promeniti kriterijume za imenovanje članova organa za sprovođenje izbora u stalnom sastavu, jer po važećim kriterijumima izborne liste koje nisu osvojile dovoljno mandata da obrazuju poslaničku, odnosno odborničku grupu ne mogu predlagati članove organa za sprovođenje izbora u stalnom sastavu.

(2) Izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika predvideti da se u smislu predlaganja članova Republičke izborne komisije u stalnom sastavu, odnosno da se u smislu predlaganja članova biračkih odbora u stalnom sastavu, poslaničkom grupom može smatrati poslanik pojedinac ili grupa poslanika koja broji manje od pet narodnih poslanika ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1̊ da su svi ti narodni poslanici izabrani sa iste izborne liste, 2̊ da izborna lista na kojoj su izabrani nije osvojila onoliko mandata koliko je potrebno za formiranje poslaničke grupe, 3̊ da niko od njih nije pristupio drugoj poslaničkoj grupi i 4̊ da su svi potpisali predlog da se određeni broj članova i zamenika članova imenuje u stalni sastav Republičke izborne komisije, odnosno biračkih odbora.

(3) Izmenama Zakona o lokalnim izborima predvideti da se u smislu predlaganja članova lokalnih izbornih komisija u stalnom sastavu, odnosno da se u smislu predlaganja članova biračkih odbora u stalnom sastavu odborničkom grupom može smatrati odbornik pojedinac ili grupa koja broji manje od onog broja odbornika koji je potreban za obrazovanje odborničke grupe ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1̊ da su svi ti odbornici izabrani sa iste izborne liste, 2̊ da izborna lista na kojoj su izabrani nije osvojila onoliko mandata koliko je potrebno za obrazovanje odborničke grupe, 3̊ da niko od njih nije pristupio drugoj odborničkoj grupi i 4̊ da su svi potpisali predlog da se određeni broj članova i zamenika članova imenuje u stalni sastav lokalne izborne komisije, odnosno biračkih odbora.

d) Privremena izmena stalnog sastava biračkih odbora

Član 9.

(1) U Zakonu o izboru narodnih poslanika biće predviđeno da prve naredne izbore za predsednika Republike i izbore za narodne poslanike sprovede izmenjeni stalni sastav biračkog odbora koji će brojati 4 člana i 4 zamenika člana.

(2) Tri člana i zamenika članova biraju se u skladu sa važećim propisima, dok jednog člana i jednog zamenika člana bira Republička izborna komisija na predlog predsednika Narodne skupštine, koji taj predlog upućuje nakon konsultacija sa opozicionim strankama koje učestvuju u međustranačkom dijalogu i drugim opozicionim strankama koje za to pokažu interes.

(3) Isto pravilo primeniće se na referendum i prve naredne lokalne izbore. 

đ) Povećanje naknada za rad u biračkom odboru

Član 10.

Promenom podzakonskog akta Republičke izborne komisije biće predviđeno da se naknada za rad u biračkom odboru poveća sa 1500 dinara na 2000 dinara.

e) Povećanje transparentnosti rada organa za sprovođenje izbora

Član 11.

U Zakonu o izboru narodnih poslanika biće predviđene sledeće obaveze organa za sprovođenje izbora koje će povećati transparentnost njihovog rada:

1̊ Sednice Republičke izborne komisije prenose se uživo na njenoj veb-stranici;

2̊ Zapisnici sa sednica Republičke izborne komisije objavljuju se na njenoj veb-stranici;

3̊ Unos podataka o rezultatima glasanja sa biračkih mesta od početka do kraja prenosi se na veb-stranici Republičke izborne komisije;

4̊ Svi zapisnici o radu biračkih odbora skeniraju se i u najbržem roku objavljuju na veb-stranici Republičke izborne komisije, a ako su ispravljane greške u popunjavanju zapisnika o radu biračkog odbora objavljuju se i akt o ispravljanju zapisnika;

5̊ Svaki birač ima pravo da od organa za sprovođenje izbora koji je nadležan za čuvanje izbornog materijala zahteva informaciju o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da je glasao.

ž) Određivanje biračkih odbora za ponovljeno glasanje

Član 12.

Podzakonskim aktima Republičke izborne komisije treba jasno predvideti da u slučaju ponavljanja glasanja na nekom biračkom mestu svaki podnosilac izborne liste ima pravo da promeni svoje predstavnike u biračkom odboru, a ako na tom biračkom mestu nije imenovao svoje predstavnike u biračkom odboru da može da ih predloži radi sprovođenja ponovljenog glasanja.

G. – Kandidovanje na izborima

a) Smanjenje potrebnog broja potpisa

Član 13.

(1) Zakonom o  izboru narodnih poslanika broj potpisa birača koji je potreban za podnošenje izborne liste stranke nacionalne manjine na izborima za narodne poslanike treba smanjiti na 5.000.

(2) Zakonom o lokalnim izborima treba predvideti princip po kojem broj potpisa koji je potreban za podnošenje izborne liste ne zavisi od broja odbornika u skupštini jedinice lokalne samouprave, već od broja birača na dan raspisivanja izbora, tako da se izborna lista može podneti ako je podrži najmanje:

– 200 birača u jedinicama lokalne samouprave koje imaju do 20.000 birača,

– 300 birača u jedinicama lokalne samouprave koje imaju do 30.000 birača,

– 500 birača u jedinicama lokalne samouprave koje imaju do 50.000 birača,

– 600 birača u jedinicama lokalne samouprave koje imaju do 70.000 birača,

– 800 birača u jedinicama lokalne samouprave koje imaju do 100.000 birača,

– 1.000 birača u jedinicama lokalne samouprave koje imaju do 500.000 birača. 

– 3.000 birača u jedinicama lokalne samouprave koje imaju više od 500.000 birača.

(3) Pokrajinskom skupštinskom odlukom o izboru poslanika u Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine broj potpisa birača koji je potreban za podnošenje izborne liste na pokrajinskim izborima sa 6.000 smanjiti na 4.000, a broj potpisa birača za podnošenje izborne liste stranaka nacionalnih manjina na pokrajinskim izborima sa 3.000 smanjiti na 2.000.

(4) Zakonom o lokalnim izborima treba predvideti da se svi važeći potpisi birača koje je podnosilac izborne liste predao preko broja propisanog za podnošenje izborne liste ne računaju u predate potpise i da se ne odbacuju ako se ponove prilikom predaje neke naredne izborne liste. 

b) Nadležni organi za overu potpisa

Član 14.

(1) Ostaju na snazi izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, donete neposredno po ukidanju vanrednog stanja, kojima je predviđeno da na celoj teritoriji Republike Srbije potpise birača koji podržavaju izbornu listu mogu pored javnih beležnika da overavaju gradski, odnosno opštinski overitelji.

(2) Dok traje proces kandidovanja obezbediće se da u prostorijama mesnih zajednica dežura po jedan gradski, odnosno opštinski overitelj i daće se mogućnost izbornim listama da u prostorijama mesnih zajednica postave sto sa računarom i štampačem za pripremu izjave birača.

v) Naziv izborne liste

Član 15.

U pogledu mogućnosti određivanja naziva svoje izborne liste političke stranke treba da budu izjednačene sa stranačkim koalicijama, odnosno grupama građana.

D. – Položaj stranaka nacionalnih manjina u izbornom postupku

Član 16.

(1) Izborne liste čiji su podnosioci političke stranke nacionalnih manjina treba da imaju privilegovan status prilikom kandidovanja i dodele mandata.

(2) Zakonom o izboru narodnih poslanika potrebno je izričito predvideti zabranu da se izigrava zakon i dati Republičkoj izbornoj komisiji ovlašćenje da određenom podnosiocu izborne liste ne prizna status političke stranke nacionalne manjine ako utvrdi da je reč o većinskoj stranci koja pokušava da izigra zakon.

Đ. – Birački spisak

a) Formiranje radnog grupe za kontrolu biračkog spiska

Član 17.

(1) Vlada Republike Srbije formiraće Radnu grupu za eksternu kontrolu Jedinstvenog biračkog spiska u čiji sastav ulaze predstavnici: Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Dosta je bilo, Srpskog pokreta Dveri, Demokratske stranke Srbije, Pokreta obnove Kraljevine Srbije, Srpske radikalne stranke, Zdrave Srbije, Srpske stranke Zavetnici, Vlade, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Republičke izborne komisije i tri predstavnika drugih opozicionih stranaka koje za to pokažu interes.

(2) Svaki član Radne grupe imao bi pravo da Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu podnese zahtev za proveru tačnosti podataka o pojedinom biraču u Jedinstvenom biračkom spisku, računajući i birače koji se nalaze na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. 

(3) Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je dužno da Radnoj grupi svakog meseca za prethodni mesec dostavi statistički izveštaj o stanju i promenama u Jedinstvenom biračkom spisku za svaku jedinicu lokalne samouprave: broj novih upisa usled sticanja biračkog prava po bilo kom osnovu; broj brisanja po osnovu smrti ili drugog načina prestanka biračkog prava; broj upisa usled promene prebivališta i broj brisanja usled promene prebivališta.     

(4) Ministarstvo unutrašnjih poslova je dužno da Radnoj grupi svakog meseca za prethodni mesec dostavi za svaku jedinicu lokalne samouprave podatke o broju važećih ličnih karata i pasoša za punoletna lica, kao i o broju lica čije je privremeno boravište u inostranstvu duže od tri meseca.

(5) Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave će, na osnovu podataka dobijenih od Ministarstva unutrašnjih poslova, Radnoj grupi do 10. u mesecu dostaviti za svaku jedinicu lokalne samouprave: broj birača u biračkom spisku koji nemaju važeću ličnu kartu; broj lica koji imaju važeću ličnu kartu, a nisu upisani u birački spisak;  broj lica kojima je u važećoj ličnoj karti upisan podatak o prebivalištu u jednoj jedinici lokalne samouprave, a upisani su u deo biračkog spiska koji vodi druga jedinica lokalne samouprave; broj birača u biračkom spisku koji nemaju važeći pasoš; broj lica koji imaju važeći pasoš, a nisu upisani u birački spisak; broj birača u biračkom spisku koji imaju prijavljeno privremeno boravište u inostranstvu ili po evidenciji nisu u zemlji duže od tri meseca.

(6) Ministarstvo  državne uprave i lokalne samouprave dostavljaće Radnoj grupi u elektronskoj formi do 10. u mesecu za prethodni mesec spisak imena i prezimena birača za svaku jedinicu lokalne samouprave. 

(7) Republička izborna komisija će organizovati skeniranje izvoda iz biračkog spiska sa svih biračkih mesta i njihovo automatsko, elektronsko poređenje sa sadržajem Jedinstvenog biračkog spiska, poređenje sa matičnom knjigom umrlih, bazom validnih ličnih karata i pasoša i činjenicom boravka u zemlji u vreme izbora i da u skladu sa svojim nadležnostima pokrene odgovarajuće postupke ako se utvrdi da su glasali ljudi koji nisu bili u biračkom spisku, koji nisu imali validnu ličnu kartu i/ili koji po evidenciji nisu bili u zemlji.

(8) Ako se utvrdi da su neka lica evidentirana da su glasala, a zapravo nisu glasala, Republička izborna komisija dužna je da podnese krivične prijave nadležnom tužilaštvu.

(9) Radna grupa može od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu zahtevati i druge podatke i izveštaje čiji je cilj provera validnosti biračkog spiska. (npr. broj birača u biračkom spisku na određenoj adresi).

(10) Radna grupa se obrazuje za period koji je potreban radi izvršavanja zadataka iz ovog zaključka.

b) Obaveštavanje građana u vezi sa vođenjem biračkog spiska i proverom podataka u biračkom spisku

Član 18.

Nadležni državni organi (Vlada, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Republička izborna komisija) treba da vrše javnu kampanju kojoj je cilj obaveštavanje građana o tome kako mogu proveriti da li su upisani u birački spisak i kako mogu ostvariti svoja prava u vezi s promenama u biračkom spisku.

• 3. – IZBORNI DAN, GLASANJE NA BIRAČKOM MESTU, UTVRĐIVANJE REZULTATA GLASANJA I ZAŠTITA IZBORNOG PRAVA

A. – Rad biračkog odbora

a) Predupređivanje zloupotreba kada birač glasa van biračkog mesta

Član 19.

Zakonom o izboru narodnih poslanika biće predviđeno da kada birač glasa van biračkog mesta bar jedan od tri poverenika biračkog odbora koji idu kod birača mora biti predstavnik opozicione izborne liste, tj. izborne liste čiji podnosilac nije parlamentarna stranka, odnosno izborne liste čiji je podnosilac parlamentarna stranka koja ne čini deo vladajuće koalicije. 

b) Domaći i strani posmatrači na biračkom mestu

Član 20.

(1) U Zakonu o izboru narodnih poslanika biće predviđeno pravo domaćih i stranih posmatrača da sve vreme prate rad biračkog odbora, od trenutka kada preuzme izborni materijal do trenutka kada ga predaje nakon što se završi glasanje. 

(2) U Zakonu o izboru narodnih poslanika i aktima Republičke izborne komisije posebno će se naglasiti pravo domaćih i stranih posmatrača da prisustvuju otvaranju glasačke kutije, prebrojavanju glasova i utvrđivanju rezultata na biračkom mestu.

v) Položaj predstavnika opozicionih izbornih lista na biračkom mestu

Član 21.

(1) U Zakonu o izboru narodnih poslanika i aktima Republičke izborne komisije treba posebno naglasiti pravo članova i zamenika članova biračkih odbora koji su imenovani na predlog opozicionih izbornih lista da prate rad biračkog odbora na biračkom mestu, a naročito prebrojavanje glasačkih listića i popunjavanje zapisnika o radu biračkog odbora.

(2) U Zakonu o izboru narodnih poslanika i aktima Republičke izborne komisije treba posebno naglasiti obavezu predsednika biračkog odbora da podstiče predstavnike opozicionih stranaka u biračkom odboru da provere određene izborne radnje, između ostalog da li su dobro razvrstani važeći i nevažeći glasački listići, da li su dobro prebrojani glasovi koje su dobile pojedine izborne liste i sl.

g) Posebno insistiranje na sprečavanju određenih nepravilnosti u radu biračkih odbora

Član 22.

U Zakonu o izboru narodnih poslanika i aktima Republičke izborne komisije treba posebno naglasiti da je zabranjeno da se na biračkom mestu vode paralelni spiskovi, koriste mobilni telefoni, kao i da na biračkom mestu mogu boraviti samo članovi biračkog odbora, akreditovani domaći i strani posmatrači i birači koji su došli da glasaju.

d) Utvrđivanje zakonskih procedura za otklanjanje grešaka u zapisniku o radu biračkog odbora

Član 23.

(1) U Zakonu o izboru narodnih poslanika treba propisati proceduru po kojoj se prilikom prijema izbornog materijala u prisustvu predstavnika biračkog odbora i članova lokalne izborne komisije vrši logičko-računska kontrola zapisnika o radu biračkog odbora i mogućnost da se isprave očigledne omaške u njemu.

(2) U Zakonu o izboru narodnih poslanika treba propisati da grube nepravilnosti u popunjavanju zapisnika o radu biračkog odbora vode ka ponavljanju glasanja na biračkom mestu.

B. – Utvrđivanje rezultata glasanja i zaštita izbornog prava

a) Nadležnost za odlučivanje po prigovorima

Član 24.

U Zakonu o izboru narodnih poslanika treba predvideti trostepenost zaštite izbornog prava kada je ono povređeno nepravilnim radom biračkog odbora, i to tako da o zahtevu za poništaj glasanja na biračkom mestu u prvom stepenu odlučuje lokalna izborna komisija, da se protiv rešenja lokalne izborne komisije može izjaviti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji, a da se protiv rešenja Republičke izborne komisije može izjaviti žalba Upravnom sudu.

b) Poništavanje glasanja na biračkom mestu po službenoj dužnosti

Član 25.

(1) U Zakonu o izboru narodnih poslanika treba predvideti mogućnost da organi za sprovođenje izbora po službenoj dužnosti ponište glasanje na biračkom mestu ako utvrde 1̊ da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su glasali, 2̊ da je birački odbor omogućio da glasa lice koje nije upisano u izvod iz biračkog spiska i 3̊ da u glasačkoj kutiji nema kontrolnog lista, odnosno da kontrolni list nije popunjen ili da ga nije potpisao prvi birač i bar jedan član biračkog odbora i 4̊ da je ukupan broj upotrebljenih i neupotrebljenih glasačkih listića koji se nalaze u vreći za izborni materijal veći od broja primljenih glasačkih listića. 

(2) U Zakonu o izboru narodnih poslanika treba predvideti mogućnost da organi za sprovođenje izbora po službenoj dužnosti donesu rešenje kojim se konstatuje da se na određenom biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja ako 1̊ glasanje na tom biračkom mestu nije održano ili ako je prekinuto, a nije nastavljeno, 2̊ ako ne dobiju zapisnik o radu biračkog odbora, 3̊ ako dostavljeni zapisnik nije potpisao nijedan član biračkog odbora,  odnosno 4̊ ako postoje grube i neotklonjive logičko-računske greške u popunjavanju zapisnika o radu biračkog odbora.

v) Objavljivanje prigovora

Član 26.

U Zakonu o izboru narodnih poslanika treba predvideti obavezu  Republičke izborne komisije da na svojoj veb-stranici objavljuje sva podneta pravna sredstva u izbornom procesu i odluke po tim pravnim sredstvima.

g) Posebna prava članova Republičke izborne komisije u vezi sa kontrolom pravilnosti izbornog procesa

Član 27.

(1) U Zakonu o izboru narodnih poslanika i podzakonskim aktima Republičke izborne komisije potrebno je posebno naglasiti da svaki član Republičke izborne komisije i lokalne izborne komisije ima pravo da izvrši uvid u celokupan izborni materijal, da prebroji izborni materijal sa svakog biračkog mesta i da proveri da li je glasao birač koji mu dostavi svoju adresu i jedinstveni matični broj građana.

(2) Za biračko mesto na kojem je utvrđeno neslaganje između zapisnika o radu biračkog odbora i sadržine izbornog materijala donosi se rešenje o ispravci zapisnika radu biračkog odbora.

(3) Zapisnik o radu biračkog odbora i rešenje o njegovoj ispravci objavljuju se na veb- prezentaciji Republičke izborne komisije.

d) Kontrola tačnosti zapisnika o radu biračkog odbora po slučajnom uzorku

Član 28.

(1) Na zahtev podnosioca proglašene opozicione izborne liste koja je osvojila više od 2% glasova, a koji se podnosi u roku od 24 časa od zatvaranja biračkih mesta, Republička izborna komisija određuje da se izvrši kontrola tačnosti zapisnika o radu biračkih odbora sa najviše 5% biračkih mesta na teritoriji svakog grada, opštine i gradske opštine.

(2) Ako je zahtevima za kontrolu tačnosti zapisnika o radu biračkih odbora po slučajnom uzorku obuhvaćeno više od 5% biračkih mesta, kontrola tačnosti zapisnika o radu biračkih odbora vrši se na onim biračkim mestima na kojima je upisano najviše birača. 

(3) Ako se kontrolom tačnosti zapisnika o radu biračkih odbora utvrdi odstupanje između sadržine izbornog materijala i zapisnika o radu biračkog odbora veće od 10% na nivou svih kontrolisanih biračkih mesta sa teritorije grada, opštine i gradske opštine, izvršiće se kontrola tačnosti zapisnika o radu biračkog odbora sa još 5% biračkih mesta.

(4) Ako se nakon dodatne kontrole utvrdi odstupanje između sadržine izbornog materijala i zapisnika o radu biračkog odbora veće od 10% na nivou svih kontrolisanih biračkih mesta sa teritorije grada, opštine i gradske opštine, izvršiće se kontrola tačnosti zapisnika o radu biračkog odbora sa svih biračkih mesta na teritoriji opštine, odnosno grada ili gradske opštine.

(5) Za biračko mesto na kojem je utvrđeno neslaganje između zapisnika o radu biračkog odbora i sadržine izbornog materijala donosi se rešenje o ispravci zapisnika radu biračkog odbora.

(6) Zapisnik o radu biračkog odbora i rešenje o njegovoj ispravci objavljuju se na veb-stranici Republičke izborne komisije.

(7) Ako postoji osnovanana sumnja da je veliko neslaganje između zapisnika o radu biračkog odbora i sadržine izbornog materijala posledica svesne i namerne aktivnosti koja su usmerena na to da se utvrdi neistinit rezultat izbora, Republička izborna komisija dužna je da podnese krivične prijave nadležnom javnom tužilaštvu.

V. – Izborni cenzus

Član 29.

(1) Ostaju na snazi izmene Zakona o izboru narodnih poslanika kojima je predviđeno da je izborni cenzus 3%.

(2) Izbornoj listi koja je prešla izborni cenzus, a po sistemu najvećeg količnika joj ne pripadne nijedan mandat, mora se dodeliti mandat na račun izborne liste koja ima najmanji količnik, a koja nije manjinska izborna lista i koja je osvojila bar dva mandata. 

• 4. – FINANSIRANJE IZBORNE KAMPANJE I SPREČAVANJE ZLOUPOTREBE JAVNIH RESURSA U IZBORNOJ KAMPANJI

A. – Raspodela sredstava iz javnih izvora za finansiranje političke kampanje

Član 30.

(1) U Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti treba promeniti kriterijum za finansiranje troškova izborne kampanje, i to tako da se 30% sredstava rasporedi u jednakim iznosima podnosiocima izbornih lista koji su prilikom podnošenja izborne liste dali izjavu da će za pokriće izborne kampanje koristiti sredstva iz javnih izvora, a da se 70% sredstava rasporedi izbornim listama koje su osvojile mandate srazmerno broju osvojenih mandata.

(2) U Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti treba predvideti da podnosioci izbornih lista koji su prilikom podnošenja izborne liste dali izjavu da će za pokriće izborne kampanje koristiti sredstva iz javnih izvora, a koji nisu dali izborno jemstvo, mogu po okončanju izbora dobiti pripadajući deo sredstava ako ostvare zakonom propisan izborni rezultat.

B. – Objavljivanje preliminarnog izveštaja o troškovima izborne kampanje

Član 31.

Izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti treba predvideti da podnosioci izbornih lista koje učestvuju u izbornoj kampanji predaju Agenciji za sprečavanje korupcije preliminarni izveštaj o troškovima izborne kampanje pet dana pre dana određenog za glasanje. 

V. – Posebna ograničenja za javne funkcionere u izbornoj kampanji

Član 32.

Izmenama Zakona o sprečavnju korupcije predvideti da se deset dana pre dana određenog za glasanje mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekati (putevi, mostovi, škole, bolnice, fabrike i sl.), odnosno obeležava početak izgradnje takvih objekata ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike i odbornike skupština gradova, odnosno opština.

G. – Ravnopravan pristup prostorijama mesnih zajednica

Član 33.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave poslaće dopis jedinicama lokalne samouprave u kojem od njih zahteva da svim učesnicima ovog dijaloga, kao i svim registrovanim političkim strankama, uključujući i one koji nemaju poslanike i odbornike, dozvoli besplatno korišćenje prostorija mesnih zajednica za svoje političke aktivnosti, s tim što bi za vreme izborne kampanje pravo na besplatno korišćenje prostorija mesnih zajednica imale i grupe građana koje su predlagači proglašene izborne liste, odnosno proglašenog kandidata.

D. – Posebne aktivnosti na suzbijanju krivičnih dela protiv izbornih prava

Član 34.

Ministarstvo pravde obratiće se Republičkom javnom tužiocu sa predlogom da na osnovu člana 148. stav 2. Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima u vreme trajanja izbora otvori posebne upisnike i evidencije o krivičnim delima protiv izbornih prava.

• 5. – ULOGA MEDIJA U IZBORNOM PROCESU

A. – Zajednička pravila za sve medije

a) Definisanje metodologije praćenja medija 

Član 35.

(1) Regulatorno telo za elektronske medije će putem transparentnog procesa odrediti metodologiju praćenja medija tokom izborne kampanje koja će osigurati poverenje i transparentnost monitoringa i zasnivaće se na kvantitativnim i kvalitativnim parametrima, koji će odražavati tonalitet izveštavanja i prirodu emitera. 

(2) Metodologija se priprema u konsultaciji sa Privremenim nadzornim telom i u skladu sa najboljom evropskom praksom. 

b) Objavljivanje cenovnika političkog oglašavanja

Član 36.

(1) Javni medijski servisi i ostali mediji koji imaju informativni program, kako terestrijalni, tako i kablovski biće zakonski obvezani da objave cenovnik političkog reklamiranja.

(2) Kriterijumi po kojima se određuje cena političkog reklamiranja moraju važiti za sve kandidate na izborima i podnosioce proglašenih izbornih lista.

B. – Javni medijski servis

Član 37.

(1) Javni medijski servisi dužni su da u redovnom informativnom programu, kao i u posebnim emisijama koje su posvećene predizbornoj kampanji postupaju u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog i uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata, odnosno izbornih lista i kandidata na izborima.

(2) Posebno se preporučuje javnom medijskom servisu da u cilju obaveštavanja javnosti o predizbornim radnjama kandidata, odnosno podnosilaca izbornih lista organizuje radio i TV duele ili sučeljavanja da bi se u vidu diskusije raspravila određena aktuelna politička pitanja.

a) Osnivanje Privremenog nadzornog tela

Član 38.

(1) Osniva se privremeno nadzorno telo sa sledećim nadležnostima: 1̊ praćenje medija, 2̊ konsultacije, 3 ̊ sačinjavanje i podnošenje izveštaja o primeni pravilnika za RTS i RTV, 4̊ davanje mišljenja o radu nezavisnih institucija i njihovim odlukama, 5̊ informisanje javnosti o svojoj proceni i radu, 6̊ praćenje sprovođenja preporuka za privatne emitere sa nacionalnom pokrivenošću, 7̊ organizovanje redovnih konferencija za medije i obavljanje drugih poslova u skladu sa ovim sporazumom.

(2) Sastav Privremenog nadzornog tela bi trebalo da obezbedi politički pluralizam i profesionalnu stručnost. 

(3) Privremeno nadzorno telo ima 12 članova. 

(4) Šest članova predlaže Regulatorno telo za elektronske medije (REM), a preostalih šest članova predlaže predsednik Narodne skupštine nakon konsultacija sa opozicionim strankama koje učestvuju u međustranačkim dijalozima, i to tako da se tri predstavnika biraju na predlog stranaka koje učestvuju u međustranačkom dijalogu pod pokroviteljstvom predstavnika Evropskog parlamenta, a preostala tri predstavnika se biraju na predlog stranaka koje učestvuju u međustranačkom dijalogu pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine.

(5) Privremeno nadzorno telo obrazuje Vlada kao svoje ad hoc telo i obezbeđuje mu sredstva i uslove za rad. 

(6) Članove Privremenog nadzornog tela imenuje ministar kulture i informisanja.

(7) Niko ko je kandidat na bilo kojoj izbornoj listi ne može biti član ovog tela.

b) Donošenje obavezujućeg pravilnika za javni medijski servis

Član 39.

Radi boljeg regulisanja pokrivanja izborne kampanje Regulatorno telo za elektronske medije u konsultaciji sa članovima Privremenog nadzornog tela doneće obavezujući pravilnik za Javni medijski servis (RTS i RTV), u skladu sa preporukama ODIHR-a i važećim pravnim okvirom.

v) Uspostavljanje distributivnog ključa za javni medijski servis

Član 40.

(1) Javni medijski servisi dužni su da nakon raspisivanja izbora organizuju, bez novčane ili druge naknade, emitovanje posebnih emisija koje su posvećene izborima, a koje imaju za cilj da po principu nepristrasnog, pravičnog i uravnoteženog predstavljanja upoznaju javnost sa programima i idejama svih kandidata, odnosno podnosilaca izbornih lista.

(2) Predizborni program mora biti jasno odvojen od ostatka programa najavnom i odjavnom špicom i jasno označen tekstualnim obaveštenjem tokom celog programa.

(3) Javni medijski servis (RTS i RTV) dužan je da usvoji dokument u roku od 5 dana od dana raspisivanja izbora kojim će uspostaviti odgovarajući distributivni ključ za političko oglašavanje na javnom medijskom servisu.

(4) Prilikom usvajanja dokumenta iz stava 3. ovog člana Javni medijski servis će u potpunosti poštovati član 7. stav 1. tačka 8. Zakona o javnim medijskim servisima koji obezbeđuje da svi učesnici dobiju prostor u udarnom terminu na RTS 1. 

(5) Javni medijski servis uvoji će samoregulaciju uz puno poštovanje postojećeg okvira kako bi se obezbedilo da svi politički akteri dobiju adekvatni prostor u udarnom terminu RTS 1.  

V. – Privatni emiteri sa nacionalnom pokrivenošću

Član 41.

(1) Regulatorno telo za elektronske medije u konsultaciji sa članovima Privremenog nadzornog tela doneće preporuke za privatne emitere sa nacionalnom pokrivenošću, terestrijalne i kablovske, koje se odnose na predstavljanje programa kandidata i izbornih lista za vreme izborne kampanje.

(2) Predsednik Narodne skupštine, kao posrednik u međustranačkom dijalogu obratiće se privatnim emiterima sa nacionalnom pokrivenošću, kako terestrijalnim, tako i kablovskim sa zahtevom da u roku od 15 dana od dana zaključenja ovog Sporazuma dostave Radnoj grupi plan izveštavanja, kako za period pre raspisivanja izbora, tako i za vreme vreme izborne kampanje koji će biti sačinjen u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog, uravnoteženog i zakonomernog predstavljanja političkih subjekata, odnosno izbornih lista i kandidata na izborima, poštujući pri tome snagu političkih subjekata i sopstvenu uređivačku politiku. 

• 6. – KONTROLNI MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE SPORAZUMA

Član 42.

(1) Formiraće se Kontrolno telo Međustranačkog dijaloga koje je nadležno da prati primenu ovog Zaključka

(2) Kontrolno telo čine predstavnici: Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Dosta je bilo, Srpskog pokreta Dveri, Demokratske stranke Srbije, Pokreta obnove Kraljevine Srbije, Srpske radikalne stranke, Zdrave Srbije, Srpske stranke Zavetnici, Vlade, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Republičke izborne komisije i tri predstavnika drugih opozicionih stranaka koje za to pokažu interes.

(3) Državni organi i imaoci javnih ovlašćenja dužni su da članove Kontrolnog tela redovno obaveštavaju o svim aktivnostima koje preduzimaju na sprovođenju ovog zaključka.

(4) Državni organi i imaoci javnih ovlašćenja dužni su da članovima Kontrolnog tela pruže informacije o aktivnostima koje preduzimaju za slučaj da se u praksi ne primenjuju propisi doneti na osnovu ovog zaključka.

(5) Kontrolno telo se obrazuje sa mandatom do proglašenja konačnih rezultata izbora.

Prilog – Zahtevi pokreta “Dosta je bilo” koji nisu prihvaćeni

1. Odgoditi promenu ustava

Odgoditi promenu Ustava za posle parlamentarnih izbora.

2. Duplo prikuljanje potpisa

Član 3. nije bio predmet pregovora, već je vlast samo obavestila opoziciju da će to tako biti. Ukoliko izbori za redovne predsedničke i vanredredne parlamentarne izbore, kako vlast planira u članu 3., budu raspisani sa 15 dana razlike, opozicija će morati prikuljati dva puta po 10.000 potpisa. Iako vladajuća većina na to imaju zakonsko pravo, ovo nije u duhu pregovora i građenja konsenzusa.

3. Lokalne izborne komisije

U članu 7. Zaključka je predviđeno da opozicija dobije jednog člana i jednog zamenika člana stalnog sastava lokalnih izbornih komisija. Kako lokalne izbore komisije dobijaju značajne nove nadležnosti, ovo nije dovoljno. Zahtev DJB je bio da budu tri člana i tri zamenika u stalnom sastavu za opoziciju. Vladajuća većina nije htela prihvati ni dva.

4. Obaranje izbora

U koliko izborni izazov ustanovi da više od 1% džakova ne odgovara zapisniku, ponavljaju se celokupni izbori.

Ukoliko u nekom džaku nedostaje više od 1% neupotrebljenih lističa, ponavljaju se izbori u celoj opštini.

5. Dijaspora, studenti i službeno odsutni

Elektronsko glasanje preko internet stranice Ministarstva uz identifikaciju putem elektronskog potpisa i identifikacionih podataka. Elektronsko glasanje se mora najaviti RIK-u popunjavanjem elektronskog formulara na internet stranici RIK-a najkasnije 10 dana pre izbora.

6. Elektronsko davanje potpisa podrške

Elektronsko davanje potpisa podrške za izlazak na izbore preko internet stranice Ministarstva uz identifikaciju putem elektronskog potpisa i identifikacionih podataka.

7. Elektronska dostava potpisa za izbore

Obaveza notara i opštinskih overitelja da elektronski dostave RIK-u listu potpisa za svaku listu koja prikuplja potpise. (Sprečavaju se dupli potpisi u startu).

8. Žreb

Uvođenje prakse za parlamentarne izbore da postoji žreb za izvlačenje broja po ugledu na praksu koja postoji za predsedničke izbore. U žrebu učestvuju samo proglašene liste od strane RIK-a do 3 nedelje pre održavanja izbora. Ostale liste se redom dodaju na listu nakon proglašenja.

9. Video i audio snimanje na biračkim mestima

Video i audio snimanje otvaranja biračkih mesta, brojanja zaduženih glasačkih listića i inicijalno popunjavanja zapisnika, izbornih kutija, izvoda iz biračkog spiska, brojanja glasova i popunjavanja zapisnika bez snimanja birača. Svaki član RIK-a ima pravo da pregleda ove video snimke u prostorijama RIK-a.

10. Objava izlaznosti na svakom biračkom mestu

Svako biračko mesto ima obavezu da objavi izlaznost na svakih sat vremena i ova izlaznost za svako biračko mesto se objavljuje na veb-stranici RIK-a.

11. Prisustvo policije ispred biračkog mesta

Prisustvo policije ispred biračkog mesta i momentalno reagovanje na svaku nepravilnost i prisustvo i zadržavanje neovlašćenih lica unutar ili ispred biračkog mesta.

12. Profesionalno-stranački sastav biračkih odbora

Mešoviti profesionalno-stranački sastav biračkih odbora. Predsednici biračkih odbora se biraju iz redova sudija, nestranačkih advokata, profesora i javnih ličnosti. Po jednog člana stalnog sastava biračkog odbora predlaže vladajuća većina i opozicija preko Radne grupe.

Javni pozivom i kampanja za kandidovanje za predsednike biračkih odbora počinje u oktobru preko sredstava javnog informisanja. Izbor i obuka svih članova stalnog sastava biračkog odbora se sprovodi u januaru i februaru 2022. godine. 

13. Stepenasti izborni cenzus

DJB se protivio članu 29. i tražio da se uvede stepenasti izborni cenzus – 5% za stranke, 10% za koalicije dve stranke, 15% za koalicije 3 stranke itd.

14. Izborni sistem

Direktan dvokružni izbor gradonačelnika i predsednika opština

Smanjiti broj poslanika sa 250 na 150.

Mešoviti većinsko proporcionalni izborni sistem kakav smo imali u Vojvodini: 50% poslanika proporcionalni, 50% poslanika većinski dvokružni.

15. Registracija stranaka

– Mogućnost birača da povuče potpis podrške nekoj političkoj stranci

– Automatsko brisanje potpisa podrške preminulog birača

– Automatsko brisanje potpisa podrške birača koji je naknadno dao podršku nekoj drugoj političkoj stranci: birač ne može u isto vreme davati podršku za dve ili više političkih stranaka

– Brisanje registracije stanaka u slučaju da duže od tri meseca imaju manje od propisanih 10.000 potpisa podrške

– Elektronsko potpisivanje podrške i/ili brisanje podrške političkoj stranci preko internet stranice Ministarstva uz identifikaciju putem elektronskog potpisa

– Ukidanje svih propisanih dodatnih uslova koji nisu predviđeni zakonom već su uvedeni podzakonskim aktima – Pravilnikom RIK-a

– Zabrana trgovine uticajem političkim subjektima, poput preuzimanja stranaka,  stvaranja fiktivinih političkih subjekata radi komponovanja političke scene i sl.

16. Naziv manjinskih lista

Izborna lista manjinske zajednice u svom nazivu mora sadržati oznaku manjinske zajednice ispred koje se kandiduje. Ovo se može ostvariti i posebnim delom glasačog listića predviđenog za liste manjinskih zajednica koji bi pored naziva liste sadržao i oznaku manjinske zajednice.

17. Raspodela sredstava za finansiranje izborne kampanje

Trenutno zakonsko rešenje je da se 20% sredstava predviđenih za finansiranje političke kampanje ravnomerno deli među svim listama koje učestvuju na izborima, a preostalih 80% sredstava deli među listama koje su prešle izborni cenzus. Član 30. predviđa raspodelu 30%-70%. Kako se ne radi o sredstvima koja služe na nagradu onih lista koje osvoje najviše mandata, već o sredstvima za finansiranje političke kampanje, 100% tih sredstava bi moralo biti ravnomerno podeljeno između listi koje učestvuju na izborima.

18. Izbor članova RIK-a

Umesto poslaničkih grupa, članove stalnog sastava RIK-a i stalnog sastava biračkog odbora biraju liste u skladu sa podrškom koju su dobili na prethodnim izborima. Ovaj predlog ukida potrebu za članom 8.

19. Produženje roka za prigovor

Rok za prigovor sa 24 časa povećati na 48 časova od zatvaranja biračkih mesta.

20. Zabrana maltretiranja birača na izborni dan

Zabrana zvanja telefonom i obilaženje birača u vreme izborne tišine na birački dan

21. Krivična odgovornost za prisustvo drugih lica na biračkom mestu

Zabrana prisustva lica koja nisu članovi biračkog odbora i birači na samom biračkom mestu se ne poštuje. Odrediti krivičnu odgovornost.

22. Članovi Upravnog odbora RTS-a i REM-a

Opozicija predlaže trećinu članova upravnog odbora RTS-a i REM-a. Kandidati ne mogu biti javno stranački opredeljeni.

23. Preporuke za unapređenje medijske scene

PREPORUKE ZA UNAPREĐENJE MEDIJSKE SCENE

• Zakonska osnova

Zakon o javnom informisanju i medijima:

Informisanje o pitanjima od interesa za javnost

Član 5.

Putem medija objavljuju se informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.

Po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, građani imaju pravo na prijem informacija.

Stavovi i predlozi opozicije po svim političkim i državnim pitanjima su:

1. pitanja od javnog značaja
2. glasači imaju pravo da istinito, potpuno i blagovremeno budu obavešteni o njima
3. sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.

Ovo važi za sve medije bez obzira na to da li se radi o javnom servisu ili o privatnim medijskim kućama, da li se radi o nacionalnim ili lokalnim medijima.

2. Načela

• samo Srbija koja ima jaku vlast, jaku opoziciju, jaku Skupštinu, informisane birače i jaku demokratiju može biti jaka Srbija koja je u stanju da odbrani svoje državne i nacionalne interese
• relevantnost svake političke opcije se definiše u odnosu na podršku u biračkom telu
• iza rejtinga svake političke opcije stoje birači koji imaju pravo da budu informisani
• poštovanje podrške koju neka politička opcija ima u biračkom telu
• poštovanje odnosa vlast-opozicija prilikom izveštavanja po svim političkim i državnim pitanjima, pravo opozicije da iznosi svoje stavove i da se čuju izjave i saopštenja opozicije u svim političkim emisijama

3. Pravila

Pravilo balansa vlasti i opozicije: po svakom pitanju o kome se izveštava, u svakom informativnom programu, građani imaju pravo da znaju stav opozicije. Na svaku izjavu predsednika države, predsednika vlade, ministara i državnih službenika, građani imaju pravu da čuju i stav opozicije.

Pravilo balansa unutar opozicije – Kvote: Kriterijumi kojima će se RTS voditi prilikom pozivanja u redovan program su raniji izborni rezultati vanparlamentarnih stranaka, političkih pokreta i pojedinaca, kao i rezultati istraživanja javnog mnjenja.

Pravilo balansa analitičara i stručnjaka: Svaka opoziciona opcija će ponuditi svoju listu NEZAVISNIH stručnjaka i analitičara za sve teme. Mediji će i dalje sami birati stručna lica i analitičare po svom izboru bez ikakvog mešanja bilo koga, ali će voditi računa i o toj listi.

Pravila delegiranja predstavnika: svaka politička opcija će delegirati svog predstavnika za svaku debatu i gostovanje po svom izboru baš kao što to danas radi u emisijama Reč na reč.

4. Relevantnost političkih opcija

Relativna zastupljenost političkih opcija u medijima bi morala biti zasnovana na trenutnoj podršci u biračkom telu.

Trenutna podrška u biračkom telu se definiše na osnovu rezultata prethodnih izbora i šestomesečnog istraživanja javnog mnjenja koje sprovodi Republički Zavod za statistiku početkom proleća i jeseni. Uzima se veća od navedene dve vrednosti i normira u odnosu na ukupan zbir za sve političke opcije.

Istraživanje javnog mnjenja se sprovodi za sve koalicije/liste koje su učestvovali na prethodnim izborima i sve političke opcije koje nisu učestvovale na prethodnim izborima. Svaka politička opcija koja je učestvovala u koaliciji ima pravo da zahteva da joj se rejting meri posebno. Stranke koje su formirale koaliciju nakon izbora imaju pravo da zahtevaju da se istraživanje sprovede za koaliciju, a ne pojedinačno.

5. Preporuke

• Izjave, komentari i gostovanja opozicije u dnevnim informativnim emisijama (Dnevnik itd.) – jedan opozicioni predstavnik po temi, u toku mesec dana da se poštuju medijske kvote
• Jedan na jedan razgovori opozicionih lidera sa voditeljima (npr. RTS Oko, Upitnik, …) 
• Gostovanja opozicije u jutarnjim programima i dnevnim programima
• Gostovanja opozicije u debatnim emisijama po principu uvažavanja stranačkih hijerarhija: gostovanja predsednika sa predsednicima, potpredsednika sa potpredsednicima itd.
• Redovni intervjui i izjave u dnevnim novinama o svim dnevnopolitičkim temama
• Jedan intervju sa liderima opozicionih političkih opcija semično.
• Redovna objava saopštenja, reagovanja, demanti i izjava relevantnih političkih opcija i njihovih lidera po pitanjima koja su predmet izveštavanja u skladu sa vrstom medija i emisije. Svaki medij da odvoji posebanu email adresu za komunikaciju sa političkim subjektima.
• Proširiti broj različitih političkih emisija na svim informativnim kanalima – potpuno je izostao politički dijalog o najvažnijim društvenim pitanjima kao što su odgovor države na pandamiju, migrantsku krizu, zakon o “rodnoj ravnopravnosti”, promeni Ustava, godinama izostaje dijalog o Kosovu i Metohiji, Republici Srpskoj, položaju srpskog naroda u regionu itd.
• Pojačati predstavljanje političkih opcija u vreme predizborne kampanje

REM da podnosi redovne mesečne izveštaje sa detaljnom dnevnom analizom svih političkih emisija i svih novina o broju objava i gostovanja i sa ocenom poštovanja preporuka Radne grupe za svaki medij