Свима су нам пуна уста реформи. И велика већина грађана каже да нам требају реформе јер виде да овако даље не може. Нешто очигледно не ваља. Економска политика коју смо до сада водили је очигледно погрешна. Њени резултати су катастрофално лоши и по привредни раст и по запошљавање и по животни стандард грађана. И то тим узрочно-последичним редом.
Предуслов изласка из блата у коме се налазимо је привредни раст. Предуслов привредног раста су реформе прво привредног система, али и свих других друштвених система: школства, здравства, социјалне заштите, пензијског система. Тек када привреда оствари раст, може доћи до отварања нових радни меса, раста плата и животног стандарда. Ја бих волео да може обратно, али на жалост не може. Можемо и даље да се заваравамо, као што смо се заваравали у претходних 10 година. Можемо и даље да гурамо главу у песак и надамо се да не морамо да се мењамо. Али на жалост, то нам неће много помоћи.
Пуна су нам уста реформи, а реформе иду јако споро. Отпори су огромни. Део је страх од непознатог. Али већи део је губитак привилегија. Да ли можемо себи да приуштимо полако? Корак по корак? Да ли може у леру на гурку? Могло је пре 10 година. Много теже пре 5 година. Данас не може. Јер нас споре промене воде даље у сигурно пропадање. Не може на гурку, мора у петој брзини. Не можете узети десети део антибиотика и очекивати да вам буде боље. Мора цео.
Партократија је појела друштво. Управља свим сегментима друштва. Привредом, културом, информисањем, здравством, школоством, науком. Негативна страначка селекција је завладала целим друштвом. На местима директора, по управним одборима, надзорним одборима, по министарствима, државним органима и институцијама, јавним предузећима, државним и друштвеним предузећима, школама, болницама и домовима здравља. Ово овако више не може. Односно може, али је цена превисока. Плаћају је сви грађани.
Када почнемо да говоримо о томе ко треба да носи терет реформи, ту подршка реформама почиње да се топи. Отпор реформама креће од свих који су добитници овог пропалог система, који сада паразитирају на леђима друштва, свих грађана пореских обвезника. Сви би реформе, само да не утичу на њих и на њихове позиције. Паразити су и најгласнији.
Ја бих волео да можемо да спроведемо реформе без да било ко изгуби посао. Али не може.
Било би одлично када би могла да се реформишу јавна предузећа и државна администрација без решавања питања партијских запошљавања, огромних вишкова запослених који практично примају делуx социјалну помоћ. Ја бих волео да може да нам буде боље без свеобухватних реформи. На жалост не може.
Реформе значе и јачање урушених институција система. Поштовање правила и укидање самовоље појединаца. У привреди то значи да министар више неће ићи по Србији са џаком пара и делити их тамо где смисли да треба. И да министар више неће најављивати инвеститоре и отварати фабрике. Држава не отвара ни фабрике ни радна места. Отвара их привреда. Држава треба ствара добар амбијент за привреду да буде успешна. Да ствара профит. Да инвестира и отвара фабрике. Да запошљава.
Спремност на реформе ће се мерити спремношћу да донесемо кључне законе и почнемо њихово неселективно сповођење. Закон о раду, закон о планирању и изградњи, закон о стечају, закон о приватизацији, закон о јавним предузећима. Али они су само почетак. Следећа 2014.година ће бити тешка година и мора бити година дубоких реформи свих друштвених система. Од дубине и успеха реформи зависи и то да ли ћемо имати већи привредни раст 2015.године. А од њега зависи да ли ће привреда створити профит, инвестирати и отварати нова радна места. А од тога зависи да ли ће грађани живети боље, да ли ће расти плате и животни стандард. Ја бих волео да може обратно. На жалост, не може.
О Закону о приватизацији
Кључна одредба нацрта новог закона о приватизацији је укидање страначки постављених надзорних одбора и постављање приватизационих управника. Они директори који су кроз израду личних карата и пословних планова за 2014.годину стекли поверење како Агенције за приватизацију и Министарства привреде тако и запослених и њихових синдиката, ће аутоматски бити постављени за приватизационе управнике. Они који нису стекли поверење, биће смењени. Да ли постоји политичка воља за саморазвлашћивање политичких странака?
Закон не дозвољава нове Вршачке винограде и Прве Петолетке. Не дозвољава намештање продаја. Захтева транспарентност. Једнаке услове за све учеснике приватизације. Досадашњи приступ који каже да та предузећа нису ништа вредна, да у ствари треба да платимо иновеститорима да преузму њихову имовину, више неће моћи. Доста је било.
О закону о раду Закон о раду треба писати и читати са становишта микро и малих предузећа, занатлија и породичних фирми. У микро предузећима (мање од 10 запослених) је запослено преко 500.000 људи. У малим предузећима (од 10 до 50 запослених) још 200.000. Са друге стране, у јавном сектору, јавним, државним и друштвеним предузећима предузећима, јавним установама ради преко 700.000 људи. За кога је писан садашњи закон о раду? Замислите да сте основали своју малу породичну фирму и да вам треба да запослите некога. А онда читајте право на регрес, на топли оброк, минули рад, боловање, на процедуре запошљавања и отпуштања, отпремнине, на проширено дејство колективног уговора. Да ли би запослили некога под оваквим условима? Шта ако вам посао не крене како сте планирали? За средње и велике фирме као и за јавни сектор, служе колективни уговори и синдикати који преговарају о њима са државом и великим послодавцима. И њима преговарају о правима већим од минималних права гарантованих законом о раду. Закон о раду служи за заштиту права радника, не за товарење социјалне политике на терет послодаваца. И не служи за заштиту вишка запослених у јавном сектору и партијски запослених кадрова у државној администрацији. Трошак овакве политике плаћају сви грађани. Нема бесплатног ручка. Свака политика има своје трошкове. Трошак свих непродуктивних носе продуктивни. Трошак свих злоупотреба сносе они који раде поштено. Трошак најгорих носе најбољи. Зато и пропадамо. Јер је трошак постао неподношљив. Док смо штитили “права” преко 700.000 запослених у јавном сектору и јавним предузећима, изгубили смо 300.000 радних места у приватном сектору. Ко штити права преко 700.000 незапослених? Са оваквим законом неће наћи посао јер је ризик запошљавања превелик. Зар нам искуство претходних 10 година не говори довољно? Добри послодавци воде рачуна о добрим радницима. Лош закон штити лоше раднике од добрих послодаваца. Да ли има лоших послодаваца? На претек. Али не постоји законско решење које може да вам осигура добро радно место код лошег послодавца. Од њега морате да одете. Закон о раду и неразумни намети на рад су највеће препреке привредном расту и стварању нових, здравих радних места и главни генератори сиве економије. Они су, поред криминалне приватизације и партократске привреде, међу најважнијим узроцима нашег економског пропадања.
О закону о стечају
Измене закона о стечају повећавају права радника и уводе њихово приоритетно намирења за све године за које нису примили плату, као и повезивање радног стажа. Закон ствара И претпоставке за транзициони фонд за раднике који остају без посла. Повезана лица, оффсхоре компаније, власника фирми који су их довели до стечаја се намирују последњи. Уводи се потпуна транспарентност поступка, већа одговорност стечајних управника, већа права необезбеђених поверилаца, углавном добављача и запослених, могућност да смене стечајног управника и поставе новог.
О закону о јавним предузећима
Измене овог закона уводе лиценцирање директора И чланова надзорног одбора. Да би водили јавно предузеће, мораћете имати одговарајућа знања. Нешто као МБА диплома на западу: мастер бизнис администрације. Такође, биће обавезно постављање пословних циљева сваког предузећа и јасна мерила успеха на основу којих ће се оцењивати директори. Да ли постоји политичка воља и за ово саморазвлашћивање политичких странака?
Коментариши