У новембру месецу имали смо у кабинету ППВ-а састанак са једним од директора Мерцедеса у вези са њиховом сарадњом са Икарбусом. Поред ППВ-а и директора Мерцедеса, састанку су присуствовали и немачки амбасадор у Србији, министар финансија, ја као министар привреде, Синиша Мали и пар саветника. Оно што је недвосмислено речено на том састанку је да Мерцедес није заинтересован за инвестирање у Србији. Ни за инвестицију, ни за приватизацију било које фирме у Србији, па самим тим ни Икарбуса ни ФАП-а.
Оно што интересује Мерцедес је јавно исказана намера града Београда да купи нове аутобусе. Како су Мерцедесови аутобуси прескупи и не могу да прођу јавни тендер, идеја и пре реконструкције Владе је била да Мерцедес Икарбусу уместо шасија коју је Икарбус користио, прода своје шасије старије генерације са све мотором и преносом, да Икарбус надогради шасију и да такав аутобус буде понуђен граду Београду. Мерцедес би извршио и контролу квалитета и аутобус би добио Мерцедесов знак.
Кратко смо причали и о томе да је у другој фази можда могуће да уместо готове шасије, Мерцедес шасију исопручи у деловима, и да се онда шасија склапа у ФАП-у. Међутим, пошто су већ били посетили ФАП, били су прилично резервисани око овога. Такође, нису били спремни да разговарају ни о томе да тај нови аутобус преко Мерцедеса нађе и нека трећа тржишта. Били су веома јасни и по том питању. Немачки јасни.
А онда стиже ова Тањугова вест:
“Чуо сам да су неки рекли да Мерцедес никад неће доћи у Србију. Бош је већ отворио фабрику у Пећинцима, а за мање од месец дана први српски мерцедес ће се појавити на нашим улицама”, рекао је Вучић у обраћању полазницима Лондонске комерцијалне школе, која данас обележава трогодишњицу рада у Србији.
То да Мерцедес неће доћи у Србију није чуо само од мене, већ и од директора Мерцедеса, али тај део је прећутао.
“Али пре свега њихов долазак је важан да би се променила свест и однос према капиталу, послу и профиту”, истакао је он.
Онај ко мисли да је куповина Мерцедесових шасија од стране Икарбуса важна за промену свести у Србији, очигледно има проблем са сопственом.
Да ли град Београд треба да купује ове аутобусе? Да ли је управо ова шасија најбоља за град Београд, или нам можда требају нископодни аутобуси? Да ли постоји потенцијал баш за ове аутобусе на светском тржишту? То би била нека од важних питања на која би менаџмент и инжењери Икарбуса и града Београда требало да дају одговоре. Међутим, за ту анализу остаћемо ускраћени. Зато што никада није ни сачињена. Министарство привреде је тражило од Икарбуса ове анализе, и добили смо неке анализе трошкова израде једног оваквог аутобуса, али не и било какву смислену анализу тржишта, конкуренције и потенцијала оваквог партнерства. А и шта ће нам, када имамо кабинет ППВ-а да донесе све потребне одлуке. Од Фекетића до Мерцедеса, Катица за све својеручно већ решава све што је потребно. У складу са маркетиншким потребама наравно.
Најважније од свега је да можемо да покажемо како привлачимо инвеститоре. Нема везе што се овде не ради о инвестицији, не ради о отварању фабрика, већ о продаји шасија. И нема везе што је све ово посао менаџмента Икарбуса, не кабинета Александра Вучића.
Србија води промашену економску политику у последњих 10 година. Економску политику базирану на јавној потрошњи, увозу, државној привреди, субвенцијама, бацању новца у бунар, корупцији, одсуству смислених реформи и вечитој нади у стране инвеститоре који ће препородити Србију. Ово живо блато нас је коштало не само тих 10 изгубљених година, већ и 300.000 изгубљених радних места, уништене привреде, јавног дуга на нивоу 60% БДП-а и дефицита који ове године а и наредне, прелази 6%.
Наша нада у стране инвеститоре као спасиоце Србије је митских димензија. Од ње је можда једино већа жеља да избегнемо суочавање са реалношћу. И жеља да се не променимо. Да све остане исто. А да нам неким чудом буде боље. Пошто нисмо у стању да се променимо, логично је да су нам страни инвеститори једино решење. Јер друго немамо. Они су нам омиљени неизречени изговор зашто и није тако страшно што се не мењамо. Неко други ће уместо нас. Уместо да радимо, ми смо замислили да ће странци доћи да развију нашу привреду. Ово је наравно капитална будалаштина. Сви инвеститори, домаћи или страни, послују због профита.
Ако сами себи не помогнемо неће нам нико помоћи. Главни фокус економске политике мора да буде домаћа привреда. Домаћи привредници. Домаћи инвеститори. Домаћу привреду чине сва привредна друштва која послују у Србији, запошљавају у Србији и плаћају порез у Србији, без обзира на то да ли су у власништву грађана Србије или страних лица. Главни фокус економске политике мора да буде растерећење домаће привреде и стварање добре пословне климе за пословање. Најбољи начин да привучете и стране инвеститоре је да направите здраву државу и добро пословно окружење за домаћу привреду. Најбољи сигнал страним инвеститорима је успех и профит домаћих фирми. Страни инвеститори су нам потребни и они су пожељни. Али страни инвеститори су шлаг на торти. Домаћа привреда је торта. Нама је пропала торта.
Цар је го. Александар Вучић није дорастао послу који обавља. Што и није нека новина, јер све од Зорана Ђинђића ни један премијер кога смо имали, а богам ни један ППВ, није био дорастао послу који је обављао. Александар Вучић нити зна какве су нам реформе потребе, нити му је у интересу да их спроведе. Александар Вучић не жели независне институције система и нема никакво поштовање за њих. Оне му сметају јер жели да доноси све одлуке сам из свог кабинета. На крају крајева он најбоље познаје свој народ, а и стручан је у многим областима. Рецимо за акције спашавања људи завејаних снегом уз згодно присутне камере. Александар Вучић држи медије под контролом кабинета, да уређује насловне странице таблоида, да одлучује ко може да дође на Утисак недеље или да ли нам је потребно Ментално разгибавање, јер су очигледно битна полуга власти.
Александар Вучић не жели реформе, јер истинске реформе значе демонтажу празитског система партократске државе и њеног огромног јавног сектора као полигона за партијско запошљавање и буразерску привилеговану економију од које и он и његова странка, а и друге странке пре њега, живе. Паразитског система у коме вашег кума поставите за директора ЈП ЕМС. Цех за све то плаћају грађани Србије. И чињеница је да он и није саградио овај систем. Саградио га је његов претходник. Он га је само прилагодио себи. Управо због тог и таквог система, огромна већина грађана живи све горе. И дошли смо у ситуацију да се распадамо по шавовима. Паразит убија све здраво у друштву. И не обазире се на то што ће на крају да умре заједно са друштвом које га храни.
Истинске реформе значе увођење реда, домаћинско понашање, одговорност, рад, и све то без пренемагања и великог маркетинга. И тај ред води ка позитивној селекцији: да нас воде најспособнији. Ове истинске реформе очигледно нису никоме потребне, осим грађанима Србије. Нема бесплатног ручка. Нема лаких, трик решења. Маркетинг не помаже. Неће нас спасити чуда. Морамо ми сами.
Извор: http://blog.b92.net/text/23755/O-Mercedesovoj-investiciji-u-Srbiju/
Ako se u Srbiji nesto veoma brzo ne promeni ja ne vidim izlaz osim u ponovnim demonstracijama koje znace opet gubljenje vremena kojeg mi nemamo.Najgora stvar je sto su ljudi umorni od laznih obecanja pa ih politika i stranke i ne interesuju,a to stranke jedva cekaju,jer strankama nije bitno da li izaslo 35% ili 60% biraca,nego koliko su osvojile mandata.Veca izlaznost znaci vecu svest i odgovornost pa samim tim i vise glasova za opciju g.Radulovica.
Svaka vam cast dobicete moj potpis u kragujevcu i glas. pozdrav
Onima koji i dalje veruju u price o subvencijama i dovodjenju stranih investitiora, preporucujem da pogledaju dokumentarac “The tax free tour” (ima ga na youtube-u). Onda neka ponovo procitaju pasus o torti i slagu. Ako sami sebi ne pomognemo, nece niko doci i doneti nam pare. Jel vi dajete pare nekome na lepe oci?
Vec vidjeno 1997 godine!
“… Za IKARBUS je tokom ove godine od izuzetnog znacaja bilo sklapanje dugorocnog ugovora sa firmom Evo Bus GmbH-Mercedes Benz Omnibusse o kooperaciji u proizvodnji i plasmanu Mercedes-Benc IKARBUS autobusa. Prema ugovoru potpisanom 4.juna 1997. u Studgardu, nemacki proizvodjac isporucivace sasije sa agregatima i drugu opremu, dok ce u IKARBUSU biti montirani autobusi evropskog standarda i kvaliteta, koji ce nositi prepoznatljivi znak “Mercedesa”. Ugovorom je definisana proizvodnja pet tipova autobusa, od kojih je IKARBUS vec osvojio dva- niskopodni autobus za gradski prevoz i visokoturisticki autobus, zaokruzujuci time asortiman svojih proizvoda…”
Ispod teksta slika promocije znaka “Mercedes”. Ispred autobusa sa znakom IKARBUS i mercedesove zvezde rukuje se direktor IKARBUS-a sa ambasadorom Nemacke (V. Gruber) i predstavnikom “Mercedesa” ( Martin As)
Recite nam kako zasustviti ovu Gebelsovu retoriku, ikampanju drzte lopova, na koju narod naseda, kada su svi mediji, pa cak i deo interneta kontrolisani gore nego kod Slobe, a da PPV je to ucio kao Slobin ministar informisanja.
Inače, prethodna isporuka 32 zglobna autobusa je bila na Manovim šasijama, Manovim motorima i uz znak Mana na zadnjoj strani pored Ikarbusovog… Sad je sve isto, samo se koristi Mercedes umesto Mana :=)
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=04&dd=08&nav_id=703027
Jedno pitanje mozemo postaviti,a to je da danas vidimo da Vucic kao paun predstavlja neku stranu investiciju kroz subvencije,koje i on jasno podrzava,a koja je razlika izmedju tajkunske privatizacije i ovih tkz,stranih investicija?Drugo pitanje se namece koliko stranih investicija ce se obaviti u Leskovcu,Loznici,Kraljevu,Pozegi,Zajecaru,Boru,Somboru,Rumi,Sabcu itd..,zar tamo ne idu investitori?Koji blef ima praznog poslovnog prostora svuda po Bgd,par kompjutera i drzava ulaze milione evra,a navodno investitor naduva duplo vise da ulaze kapitala?
Apsolutno se slazem sa gospodinom Radulovicem, zivim u Kanadi skolovao sam se ovde putovao sam u zemlje zapadne hemisfere. Svake godine dolazim u Srbiji i budem pet,sest meseci i situacija je nazalost sve losija. Krenulo se uzlaznom putanjom sa Djindjicem ali naravno parazitima je on smetao pa su ga se resili. Da bi krenuli napred mora se povuci crta, sa tacke koja nije vise nulta nego u minusu. Dosta je vremena izgubljeno, znam da su promene teske ljudi na zapadu studiraju studije koje se bave organizacionim promenama. Ali su neophodne veoma vazne ne samo za preduzeca nego i za drustvo u celini. Narod vise ne veruje nikome i svi siti politike i stranaka. Glasaju oni koji su dobili poso ili kome je nesto obecano od neke stranke, nazalost. Treba izaci na izbore i reci dosta ovima sto obecavaju i pricaju bajke.
Te 1997 i Novosadski NEOBUS je pod Mercedesovim znakom izradio 10 turistickih i jedan prigradsjki autobus za domace kupce.Svi autobusi su bili izgradjeni na samohodnim sasijama tada najnovijeg tipa.Godine 1998 su bili izlozeni na sajmu automobila u Beogradu.Zbog visoke cene i malog broja kupaca sa ovom saradnjom se prekinulo 1998 kada i Neobus odlazi u prvi stecaj.Sada je pred bankrotom posle drugog stecaja i neuspele privatizacije
U periodu 2000-2007 je u Ivanjci izradjivan kvalitetan Mercedesov midibus sa 33 mesta na orginal sasiji i sa znakom mercedesa.Zbog malog broja kupaca koji su mogli da plate visoku cenu kvalitetnog vozila sa proizvodnjom se prestalo.Poslednjih godina tamo se napravi 15-20 karoserija godisnje ,za izvoz ,pod imenom jednog Austriskog karoseriste na mercedesovoj sasiji i iste se zavrsavaju do 75% radova i izvoze kao nedovrsen proizvod.Rade veoma kvalitetno i od skupih agregata pa je i cena visoka i odgovara samo za zapadno trziste
Gospodine Raduloviću vi ste potpuno u pravu samo je problem što 90% ljudi neće da vidi istinu i lakše im je da veruju u nerealne stvari. Država nema nikakvu strategiju što se tice privrede i dalje je na snazi razmišljanje iz perioda komunizma imamo državne firme koje proizvode od svega po malo umesto da se država odluči i da razvija samo nekoliko grana privrede koje mogu biti profitabilne.Celokupan školski sistem ne prati potrebe privrede zato što država nema nikakvu dugoročnu strategiju i dok se to ne resi nece biti bolje.Ovaj Dinkićev sistem subvencionisanja firmi je potpuna propast takvu ekonomsku politiku može da vodi svako. Što se Vučića tiče on jeste ispitao neke privatizacije i pohapsio odredjene direktore ali nije sproveo stvarne ekonomske reforme i dalje je na snazi Dinkićev sistem. Danas je došao Vučić u Kragujevac da otvori razvojni centar ComTrade, piše da će firma zaposliti 200 inžinjera,a istina je da se firma samo preselila na novu lokaciju i da radi već 7-8 godina, to je bivši Hermes koji je ComTrade preuzeo pre par godina.
+1 za potpis i za glas.
Hvala Vam zato sto po prvi put posle Zorana Djindjica vidim tracak nade za Srbiju u kojoj vise ne zivim.
Samo napred! I nemojte nikad da pomislite da ste ‘samo zamenljivi sraf u nezaustavljivoj reformskoj masineriji ‘.
Dovoljno je zrno olova da tu masineriju zaustavi na mnogo godina. Ljudi kao vi su najveca vrednost koju Srbija ima!
Oprezno i cuvajte se. Gresaka iz proslosti imate u izobilju da ih uz malo srece izbegnete u buducnosti. Srecno!
G.Raduloviću slušam vas i pratim od prvog dana vašeg ulaska u vladu,za sve što govorite ste apsolutno u pravu ali se bojim da svi vaši predlozi u vezi napretka ove zemlje ne odgovaraju kako većini naroda tako i svim političarima.Ovako izgrađen sistem odgovara više od 50%naroda jer sede kući primaju penziju-socijalnu ili neki drugi oblik pomoći urade,prodaju nešto na pijaci na crno nikome ništa ne plate
i tako žive.
U SVEMU VAS PODRŽAVAM I IMATE SIGURNA 4 GLASA OD MENE I MOJE PORODICE.