Носилац изборне листе „Доста је било“ Саша Радуловић разговарао је у понедељак у Новом Саду са представницима ИТ компанија и са њима поделио своја искуства из САД-а.Носилац изборне листе „Доста је било“ Саша Радуловић разговарао је у понедељак у Новом Саду са представницима ИТ компанија и са њима поделио своја искуства из САД-а где је радио у „Силиконској долини“.
Своју прву комапнију, коју је започео у гаражи, а финасирао уз помоћ Venture Capital фондова, на крају је купио чувени Adobe. „Почетни договори са одређеним фирмама су послови на којма ви у ствари губите новац. Тек када прођете средњи ниво у тим фондовима можете очекивати профит“, поручио је Радуловић окупљеним предузетницима и иноваторима.
Нагласио да би сличне фондове требало направити и у Србији: „Ради се о инвестиционим фондовима. Људи би креирали приватни инвестициони фонд у Србији, који би радио у региону, јер је Србија премала. Привлачимо их тако што коинвестирамо са њима, држава даје одређени новац. Они потпуно независно од државе одлучују у кога да инвестирају. Привлачење иде тако што разговарате са њима, а онда се објаве јавни конкурси на којима се потпуно транспарентно додељују средства.“
Радуловић је понудио решење и за многе проблеме који погађају ИТ сектор: „Мора да се промени Закон о девизном пословању, морају да се промене процедуре у Народној банци, али они то не желе да ураде. Имамо проблем са продајом робе на интернету. Продате робу и имате обавезу да им омогућите да вам врате ту робу, ако са њом нешто није у реду. Ако вам се роба враћа, онда се то третира као увоз. И онда морате да попуните све формуларе око тога.“ рекао је Радуловић и додао да су девизни приливи, пословање са картицама у Србији на нивоу пословања у прошлом веку и да се морају модернизовати.
Aman ljudi a sta je to Вентуре Цапитал? :)) Valjda Venture Capital ili венчер капитал ili kako bi vec bila transkripcija…
Хиљаде малих идеја чине велику могућност избора. Данас на жалост ни идеја ни могућности да се нашто покуша.
Колико ја знам – Закон о интернету (интернет пословању) још увек није донет. Када сам пре пар година покушао да продам једну компјутерску апликацију (путем смс поруке) провајдер ми је тражио 60% провизије. Интерен продавница у правом смислу речи се не може програмирати у Србији јер процесор за плаћање робе електронском картицом има само банка Интеса (ако се у међувремену нешто није променило) али је услов за коришћење ове услуге 2.000.000. ЕВРА укупног годишњег прихода предузећа. PayPal у Србиј функционише само једносмерно – можете плаћати робу путем њега али не и продавати (предуслов да овај сервис заживи је закон о интернету).
Не слажем се са идејом о формирању развојних фондова јер главни проблем интернет послвања у Србији није недостатак новца већ законска регулатива, недостатак идеја и запањујућа количина незнања у свим информатичким секторима а нарочито великим системима који би требало да носе интернет пословање. Када сам питао инжењере у Телекому за закуп домена и хостинга на њиховом серверу – они су се чудом чудили о чему то говорим. Када сам напокон видео њихову понуду хостинг услуга онда сам се ја чудом чудио како је уопште могуће на њему поставити било какав сајт – због неажурности верзија MY SQL-a и PHP-а Такође, чињеница је да је у Србији тешко пронаћи тржиште за било шта. У Америци, Немачкој, Канади и осталим богатим и великим тржиштима је лакше пословати и развијати сопствени бизнис него у Србији. Када у Србији урадите нешто креативно веће су шансе да Вас прогласе лудим него да ико обрати пажњу на Ваш пројекат……….
Излаз видим само у удруживању инвентивних људи и пројеката, прихватању ризика и пословању искључиво на бази чистог профита. Нисам присталица фондовског начина финансирања пројеката………..