Nosilac izborne liste „Dosta je bilo“ Saša Radulović razgovarao je u ponedeljak u Novom Sadu sa predstavnicima IT kompanija i sa njima podelio svoja iskustva iz SAD-a.Nosilac izborne liste „Dosta je bilo“ Saša Radulović razgovarao je u ponedeljak u Novom Sadu sa predstavnicima IT kompanija i sa njima podelio svoja iskustva iz SAD-a gde je radio u „Silikonskoj dolini“.
Svoju prvu komapniju, koju je započeo u garaži, a finasirao uz pomoć Venture Capital fondova, na kraju je kupio čuveni Adobe. „Početni dogovori sa određenim firmama su poslovi na kojma vi u stvari gubite novac. Tek kada prođete srednji nivo u tim fondovima možete očekivati profit“, poručio je Radulović okupljenim preduzetnicima i inovatorima.
Naglasio da bi slične fondove trebalo napraviti i u Srbiji: „Radi se o investicionim fondovima. Ljudi bi kreirali privatni investicioni fond u Srbiji, koji bi radio u regionu, jer je Srbija premala. Privlačimo ih tako što koinvestiramo sa njima, država daje određeni novac. Oni potpuno nezavisno od države odlučuju u koga da investiraju. Privlačenje ide tako što razgovarate sa njima, a onda se objave javni konkursi na kojima se potpuno transparentno dodeljuju sredstva.“
Radulović je ponudio rešenje i za mnoge probleme koji pogađaju IT sektor: „Mora da se promeni Zakon o deviznom poslovanju, moraju da se promene procedure u Narodnoj banci, ali oni to ne žele da urade. Imamo problem sa prodajom robe na internetu. Prodate robu i imate obavezu da im omogućite da vam vrate tu robu, ako sa njom nešto nije u redu. Ako vam se roba vraća, onda se to tretira kao uvoz. I onda morate da popunite sve formulare oko toga.“ rekao je Radulović i dodao da su devizni prilivi, poslovanje sa karticama u Srbiji na nivou poslovanja u prošlom veku i da se moraju modernizovati.
Aman ljudi a sta je to Venture Capital? :)) Valjda Venture Capital ili venčer kapital ili kako bi vec bila transkripcija…
Hiljade malih ideja čine veliku mogućnost izbora. Danas na žalost ni ideja ni mogućnosti da se našto pokuša.
Koliko ja znam – Zakon o internetu (internet poslovanju) još uvek nije donet. Kada sam pre par godina pokušao da prodam jednu kompjutersku aplikaciju (putem sms poruke) provajder mi je tražio 60% provizije. Interen prodavnica u pravom smislu reči se ne može programirati u Srbiji jer procesor za plaćanje robe elektronskom karticom ima samo banka Intesa (ako se u međuvremenu nešto nije promenilo) ali je uslov za korišćenje ove usluge 2.000.000. EVRA ukupnog godišnjeg prihoda preduzeća. PayPal u Srbij funkcioniše samo jednosmerno – možete plaćati robu putem njega ali ne i prodavati (preduslov da ovaj servis zaživi je zakon o internetu).
Ne slažem se sa idejom o formiranju razvojnih fondova jer glavni problem internet poslvanja u Srbiji nije nedostatak novca već zakonska regulativa, nedostatak ideja i zapanjujuća količina neznanja u svim informatičkim sektorima a naročito velikim sistemima koji bi trebalo da nose internet poslovanje. Kada sam pitao inženjere u Telekomu za zakup domena i hostinga na njihovom serveru – oni su se čudom čudili o čemu to govorim. Kada sam napokon video njihovu ponudu hosting usluga onda sam se ja čudom čudio kako je uopšte moguće na njemu postaviti bilo kakav sajt – zbog neažurnosti verzija MY SQL-a i PHP-a Takođe, činjenica je da je u Srbiji teško pronaći tržište za bilo šta. U Americi, Nemačkoj, Kanadi i ostalim bogatim i velikim tržištima je lakše poslovati i razvijati sopstveni biznis nego u Srbiji. Kada u Srbiji uradite nešto kreativno veće su šanse da Vas proglase ludim nego da iko obrati pažnju na Vaš projekat……….
Izlaz vidim samo u udruživanju inventivnih ljudi i projekata, prihvatanju rizika i poslovanju isključivo na bazi čistog profita. Nisam pristalica fondovskog načina finansiranja projekata………..