Autorski tekst Beograd Građevina

Apsurd na vodi

Ogromna skela zaklonila je pre nekoliko dana zgradu Glavne železničke stanice u Beogradu. Nisu u pitanju građevinski radovi, već je u toku postavljanje bilborda za projekat „Beograd na vodi“. Sam bilbord predstavlja, kako su preneli mediji, poklon investitora koji su se bavili rekonstrukcijom zgrade Beogradske zadruge (zgrade Geozavoda) i ništa neće koštati građane Beograda. Beograđani dobijaju bilbord, a investitori projekta „Beograd na vodi“ dobijaju 90 hektara građevinskog zemljišta u najužem gradskom jezgru. Iako su investitori spremni da investiraju 3 milijarde dolara u realizaciju ovog projekta, nepostojanje javnog konkursa ili tendera za realizaciju projekta može se smatrati poklonom. Ekskluzivno pravo na gradnju 1.85 miliona kvadratnih metara hotelskog, stambenog, poslovnog, sportskog, kulturnog i komercijalnog prostora u centru bilo koje metropole, jeste vredan poklon.

Da se razumemo, izgradnja je uvek dobrodošla i kao stanovnik Beograda podržavam svaku inicijativu za podizanje životnog standarda, kvaliteta života i stanovanja svih Beograđana u bilo kom delu grada. Međutim, da li je baš ovo rešenje najbolje? Da li će rešiti probleme koje već imamo, poput saobraćaja i infrastrukture? Da li će poboljšati ekonomsku situaciju prosečnog stanovnika Beograda? Da li je ovaj projekat uklopljen u istorijsko jezgro grada? Da li je ovaj projekat originalno arhitektonsko delo i da li će privući turiste i postati turistička atrakcija? Da li je planirana namena ovog prostora adekvatna potrebama Beograđana? Da li je „Beograd na vodi“ to što Beogradu treba?

Sve su ovo pitanja na koja nema odgovora, jer stručnu javnost niko nije konsultovao za mišljenje i stav, zatim nisu rađene nove studije i analize, a stare su ukinute ili zanemarene. Zakonski okvir jeprilagođavan projektu, umesto da bude obrnuto,a neće biti ni nadmetanja za najbolje arhitektonsko-urbanističko rešenje, a samim tim ni nezavisnog žirija, koji bi dao odgovor na neka od ovih pitanja.

Čitav tok razrade ove ideje ide pogrešnim putem od samog početka i njena dosadašnja realizacija je vaninstitucionalna. Umesto da „najveći graditeljski poduhvat u Beogradu od Drugog svetskog rata“, kako su ga neki političari neskromno nazvali, bude utemeljen na zakonima, propisima i studijama, događa se potpuno suprotno. Država krši svoje zakone, menja odredbe, ukida studije, ne sprovodi procedure, ne poštuje svoje urbanističke planove i ne sluša stručnu javnost. Da apsurd bude veći, sve se ovo događa u zemlji gde običan građanin čeka mesecima  na građevinsku dozvolu za popravku krova ili manje izmene na fasadi i to uz svu potrebnu dokumentaciju (projekti, ugovori, kopija plana, list nepokretnosti, konverzija zemljišta, informacija o lokaciji, tehnički uslovi…) i plaćene takse za svaki dokument ponaosob. U slučaju „Beograda na vodi“ sve to nije potrebno, iako je višemilionska kvadratura u pitanju, iako imovinsko-pravni odnosi nisu rešeni, iako ni sam projekat nije urađen, iako ne postoji nijedan plan nižeg reda za datu lokaciju, već samo Generalni plan Beograda za 2021. godinu.

Poslednja vest od 17. juna 2014 godine, nastavak je ovog, za  ozbiljne zemlje, nezamislivog procesa. Nacrtom izmena Generalnog plana Beograda, koji će biti na javnom uvidu do 9. jula, predviđeno je ukidanje javnog nadmetanja za idejno rešenje uređenja desne obale Save, na kojoj se planira izgradnja skoro dva miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora. Pre ove izmene, ovaj prostor je smatran izuzetno bitnim pa je za njega bio predviđen javni konkurs pre dalje realizacije plana[1]. Ovim potezom gradska vlast je potvrdila potpuno ignorantan stav prema struci i institucijama. Arhitektonsko-urbanistički konkursi su jedino ispravno rešenje za projekte poput ovog. Oni se ne raspisuju da bi se arhitekte zabavile i takmičile, već da bismo sagledali sve mogućnosti lokacije i da bismo dobili najbolje rešenje i najbolji projekat,  uzimajući u obzir interese investitora, korisnika, i budućih naraštaja kojima ostavljamo kako dobre, tako i loše intervenccije u prostoru. Uloga države i gradske vlasti je da obezbedi pravni, regulacioni i infrastrukturni okvir u kom bi se došlo do najboljeg rešenja, a mi imamo potpuno suprotan slučaj kada je projekat „Beograd na vodi“ u pitanju. Imamo situaciju u kojoj vlast potpuno zaobilazi struku i zakone, insistirajući na projektu anonimnog autora, zarad interesa privatnog investitora.

Kao potvrda sveopšteg apsurda nameće se i činjenica da je čovek, koji je prema najširoj javnosti „najzaslužniji“ za „Beograd na vodi“, Aleksandar Vučić, prilikom predstavljanja ideje „Beograda na vodi“, aprila 2012. godine (u jeku izborne kampanje), rekao da će svi učesnici projekta morati da prođu tendersku proceduru, danas negira potrebu za poštovanjem procedura (konkursa i tendera) i propagira protekciju investitora iz Emirata i to zbog „poštovanja prema njihovom novcu“. Izjave poput ove mogu se smatrati pozivom na korupciju i nepoštovanje zakona i to sa najviših državnih pozicija. Na ovaj način se omogućava stranim investitorima protivpravno sticanje imovinske koristi u višemilionskom iznosu i može se uporediti sa slučajem „Luke Beograd“ s tim što sada umesto Miškovića i Beka imamo protežiranje  investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Vrhunac svega ovoga je podatak da se sve ovo događa, a da nikakav zvanični dokument i odluka o samom projektu nije doneta. Nije potpisan čak ni ugovor sa stranim investitorom. Imamo novoformirano preduzeće „Beograd na vodi“ čiji će direktor biti dosadašnji „vođa tima projekta „Beograd na vodi“ Srđan Rupar, koji je nezvanični autor projekta, a nije urbanista, nije čak ni arhitekta.  U okviru ovog projekta od nacionalnog značaja, imamo: dobru volju arapskog investitora da uloži 3 milijarde dolara, tim koji je uradio maketu i trodimenzionalni model sa fotografijama, nedavno osnovanufirmu „Beograd na vodi“, ukidanje odredbi istudija, izmenu Generalnog plana Beograda za 2021. godinu kojom se izbacuje potreba za arhitektonsko-urbanističkim konkursom za datu lokaciju, i ništa više od neophodnih elemenata i dokumenata potrebnih za izradu jednog projekta, a kamoli za početak izgradnje.

Ipak, građevinski radovi su već u toku. Svaka intervencija na prostoru predviđenom za realizaciju projekta „Beograd na vodi“ u medijima je ispraćena kao građevinski poduhvat u okviru ovog projekta. Tako je raščišćavanje terena i uklanjanje železničkih šina oko Glavne železničke stanice, neposredno pred martovske izbore, bilo predstavljeno kao ozbiljna priprema terena za realizaciju ovog projekta od nacionalnog značaja, koji samo što nije nikao, u svom svom sjaju. Sada nam je tu bilbord, a šta je na njemu prikazano i napisano saznali smo prilikom otvaranja renovirane zgrade Beogradske zadruge u kojoj je tom prilikom  predstavljen ovaj projekat: „Slavimo Beograd!“. Ivestitor projekta „Beograd na vodi“ verovatno ga slavi, pošto je ovakve uslove mogao da dobije samo u Beogradu.

Stevan Alfirović

(Autor teksta, Stevan Alfirović, je master inženjer arhitekture, trenutno zaposlen u austrijskoj kompaniji „UMA Arkitekten“, gde radi na realizaciji projekata visokogradnje za tržište EU.)

 

 

[1]Citat iz Generalnog plana: „Teritorija Savskog amfiteatra i dela novobeogradskog centra sa druge strane reke se u početnoj fazi jedinstveno rešavaju, kao budući gradski centar najvišeg ranga, putem međunarodnog konkursa, kako bi se uspostavila logična vizuelna i kontekstualna veza između poteza javnih prostora beogradske i novobeogradske strane, bez obzira na različite mogućnosti i kasnije nezavisne faze realizacije i posebne konkurse u dva dela budućeg centra.

Dosta je bilo

Dosta je bilo

4
Ostavite komentar

avatar
2500
4 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
4 Comment authors
Kostaveljko milisavljevMiroslavKovač Recent comment authors
najnoviji najstariji
Kovač
Gost
Kovač

I tako Srbija dobija još jednog vlasnika, po principu, mi na usluzi a vi radite šta god hoćete, ponašajte se kao da je sve ovo vaše, a Beograđani će u Beograd na vodi ići kao u inostranstvo, sa posebnom dozvolom.

Miroslav
Gost
Miroslav

Ovde,u sustini,nema nista nejasno.Vucicu i ekipi trebaju pare!Ko ce da doturi pare?Niko sem Arapa,ocigledno nece!Pa je varijanta,daj sta das!A da sam na mestu Arapa,i ja bih dao (neke) pare.Sto da ne,nema konkursa,nema javne rasprave,sve drugi odlucuju,u nase ime.Bas kao sto nam se sprema i novi zakon o radu.Ministar,koji nikad nigde,nista,nije ozbiljno radio,rece nam,drzava ce da preuzme odgovornost.Za sta,bre?!Pa se onda cudite „Beogradu na vodi“!

veljko milisavljev
Gost
veljko milisavljev

nesto slicno se i u sitiju u londonu desava,arapi grade najvecu zgradu u evropi .,ali nista iz Britanskog budzeta.Ovo BEOGRAD NA VODI mi nekako vise lici na Bukurestansk versajske palate.

Kosta
Gost
Kosta

Neće ništa od toga biti izgrađeno, naravno. Arapski „investitor“ će u nekom trenutku odustati i nestati u vidu lastinog repa, pojaviće se „nepredviđeni problemi“, itd. A od svega će ostati mnogo raščišćenog terena koji će moći da pokupuju lokalni investitori bliski vlasti, za svoje kioske, radnje i manje stambene zgrade. To će sve ići van normalne procedure, naravno.