Пошто премијер не сме да изађе било коме на црту, а посебно Саши Радуловићу, јавност је потпуно ускраћена за јавне дебате. Овим текстом покушавамо да покажемо како би таква једна јавна дебата између премијера и Саше Радуловића изгледала, када би премијер имао храбрости да се појави.
Доста је било пребацивања одговорности
Водитељка: Оно што у принципу потреса највише наше грађане јесте управо идеја о смањењу плата и пензија. Ви сте те мере најавили за октобар. Како ћемо до тада и шта ће се конкретно десити?
Вучић: Па, прво ја мислим да је то погрешно постављање ствари. Ја сам… људи говоре о смањењу плата и пензија као да – дошли су сад неки што не знају шта би са собом па ће да смањују ионако мале плате и пензије. Сви су били добри и много су паметни па су нам повећавали плате и пензије.
Водитељка: Није питање ко је шта био и ко шта да ради. Оно што човек види је шта има у новчанику и да ли може да плати рачуне и да себи купи храну.
Вучић: У праву сте.
Радуловић: Мислим да је крајње неодговорно пребацивати одговорност за тренутно стање у држави не на претходну владу, у којој је такође био Александар Вучић, него изгледа на владу која је претходила претходној влади. Александар Вучић заборавља да је на власти већ дуже од две године, да је за то време путем дефицита и додатног задуживања да смо се задужили за преко шест милијарди евра, да ништа није урађено на реформама за те две године, да смо упали много дубље у рупу. Тако да, не можемо после две године – односно премијер не би требало да, ако је одговоран премијер, више да се вади на оно што се дешавало пре тога, него мора да преузме одговорност – што се две године ништа није променило.
Није Мерцедес неозбиљна фирма, него смо ми неозбиљна држава
Водитељка: Најавили сте из Икарбуса Мерцедес.
Вучић: Тако је. Иде уговор, мислим 8. септембра са централом Мерцедеса да они преузимају дистрибуцију, и иду први уговори за продају српског Мерцедеса.
Водитељка: Пошто је директор скоро напоменуо да сем оног прототипа није био направљен ниједан аутобус.
Вучић: Па, наравно да не може да иде тако лако, нити ми имамо финансијска средства нити можемо да дистрибуишемо. Зато они преузимају…
Водитељка: Ви сте у диспозеу обећали…
Вучић: Само нисам разумео због чега су се неки томе радовали? Само то нисам разумео. Зашто су се неки радовали, па су хтели да кажу: ето, није им успео Мерцедес. Па, није Мерцедес мала фирма. Па нисам ја измислио директора Мерцедеса. Па није Мерцедес неозбиљна фирма, Мерцедес је најозбиљнија немачка фирма.
Радуловић: То је тачно, Мерцедес јесте озбиљна фирма, али је премијер неозбиљан премијер, односно, ово што говори влада је неозбиљно. Начин на који је представљена наводна “инвестиција” Мерцедеса је неозбиљан. Прво, Мерцедес не инвестира у Србији. Кад сам био на разговору са директором Мерцедеса, коме је присуствовао и премијер, присуствовао је и амбасадор Немачке, јасно је речено – прва реченица директора је била: “Нас не интересују инвестиције у Србији.” Они хоће да продају шасију, што је сасвим легитимно право Мерцедеса, као што је легитимно од Икарбуса да купује шасију. Тако да немој да обмањујемо грађане Србије. Икарбус купује шасије од Мерцедеса, надограђује и прави од њих Мерцедес, за који хоће да га прода на тржишту. Зашто Мерцедес то ради? Зато што град Београд треба да има велику набавку аутобуса, па онда – пошто Мерцедес не може своје аутобусе да продаје граду, пошто су прескупи – онда покушавају кроз овај механизам, што је сасвим легитимно, јел’, да преко Икарбуса прода шасије граду Београду. Проблем са тим шасијама је што нису на највишем квалитету, нису нископодни, значи не одговарају неким основним правилима. Па онда град Београд доноси измене својих одлука по којима сад каже да не морају да буду нископодни аутобуси, да могу и ови старије генерације. Значи, престаните да обмањујете јавност Србије. Кажите јасно о чему се ради. Ради се о куповини шасија и Мерцедес је заинтересован да дође до тржишта града Београда.
Медијски мрак
Водитељка: А у вези баш са том, са тим ширењем панике: управо тада је настао и један неспоразум, односно спор између Вас и ОЕБС-а, а били сте упозорени на цензуру у медијима и блокирање сајтова. Да ли сте икада добили извињење ОЕБС-а које сте тражили?
Вучић: Па, од пристојних људи добијете извињење. Од оних других не добијете.
Водитељка: А, мислим, какав је то одговор?
Вучић: Веома прецизан.
Водитељка: Ви сте разговарали о томе како ћете се…
Вучић: Нећу да разговарам са Дуњом Мијатовић док се не извини због својих лажи и неистина.
Водитељка: Али сте, колико смо видели из њиховог саопштења, рекли да ћете се потрудити да видите да ли има блокирања сајтова у Србији.
Вучић: Апсолутно. Апсолутно. Као што је био случај са “Пешчаником” и није ми било тешко да признам. А сад вас питам: шта је било? Ко је скидао те текстове из “Блица”?
Водитељка: Не знам. То би требало држава да…
Вучић: Па, држава је рекла – рекли су и они. Рекли су и они да су они сами то радили.
Радуловић: Јесте, иначе медији су познати по томе да сами скидају своје текстове које објаве на сајтовима. У Србији је велики медијски мрак, постоји велики притисак државе на медије. Постоји директно мешање Александра Вучића и његовог кабинета у рад медија, и то је стање које нас, практично на основу тога је и добио изборе на начин на који их је добио, зато што је преко малог броја таблоидних медија пласирао све позитивне информације о себи, а негативне о свима другима. Док су остали медији, који би требало да буду озбиљни медији одржавали неку неутралну поруку. Страх је евидентан и очигледан, јако је тешко проћи у медијима и то ко год се бави медијима може лако да види. Ако само погледате колико се Александар Вучић појављује на телевизији, по новинама у односу на све остале политичке личности у Србији, биће вам потпуно јасно о чему се ради. Значи, и тај медијски мрак морамо да разбијемо, и ако неко треба да се извини – то је Александар Вучић. Треба да се извини грађанима Србије зашто одржава овакво стање у медијима.
Неодговорни Немци раде од девет
Водитељка: Колико је ефеката произвела Ваша одлука да се креће на раније радно време?
Вучић: Ја мислим да је то била добра одлука, важна одлука, зато што – као и ово за возила – зато што она доноси другачији однос. Посебно што у јавном сектору и у јавној администрацији људи су увек раније напуштали посао, па ако још дођу у пола 9 на посао, па да раде само до пола 12… неко ће сад да каже: па што их не тераш да раде до пола 5? Па, не могу да терам никога, али могу да произведем такве услове и такву врсту одговорности. А кад се човек – да би дошао на посао у пола 8, он мора да устане у 6, најкасније у пола 7. Већ тиме постаје неупоредиво одговорнији него ако устаје у 11 сати или у 10 сати, као што то немали број наших људи ради. И ја мислим да је то била добра одлука – ниједног секунда се нисам покајао.
Радуловић: Па, на ово разуман, рационалан човек може да каже само: ово је гомила глупости. Па цела Европска унија има радно време од 9 до 5 сати. Јел’ хоћемо да кажемо да у Немачкој радници не раде добро и не раде ефикасно зато што им је радно време од 9 до 5, него би рецимо и они профитирали од тога да почињу да раде у пола 8. А ако је то раније устајање у ствари добар знак да ће се поправити ефикасност рада – па, што не померимо па не кренемо да радимо у 6? А можда да кренемо и у 5? Да би, баш онако, најбоље могли да постигнемо што већу продуктивност, да би људи радили што боље. И уопште ми није јасна ова прича о томе како неки у 10, неки у 11… па, значи није питање кад је радно време, него да ли људи раде посао који раде? И то са ефикасношћу нема апсолутно никакве везе. Ово је скретање приче са тема које су суштински важне за грађане Србије, а кључна тема је: због чега не можемо да уведемо ред, па сад смо дошли до тога да се смањују плате и пензије.
Погледајте цео видео:
У приликама када се расправља о политици, а оне у нас нису ретке, само што су, нажалост, врло ретке прилике да се солидан човек одлучи да се ангажовано бави политиком, говорио сам својим саговорницима да уколико замислимо ситуацију у којој би се целокупна последња предизборна кампања превела на енглески језик и таква била представљена рецимо енглеском бирачком телу, да би резултати избора били потпуно другачији од оних који су се код нас десили. Моје мишљење је да би заправо политика коју је г-дин Радуловић представио пред изборе, за овај пример од Енглеза или иначе од сваког политички свесног народа, добила надполовичну подршку. Међутим, код нас је, управо обрнуто, овако значајну подршку добила до перфекције углачана демагогија г-дина Вучића. Мене то не чуди, а још мање ме радује, јер испада да смо ми и даље народ који је у предполитичком стању, у стању у коме већина бирачког тела нема довољно политичке свести да на изборима донесе рационалну одлуку, већ реагује ирационално, пре свега емотивно. Али оно што ме радује је да се на нашој политичкој сцени појавио покрет какав предводи г-дин Радуловић. Тим људи окупљен око Саше Радуловића видим као једину опозицију тренутној и позицији и опозицији. Сматрам да су код нас људи у заблуди, јер на политичкој сцени нема мојих и оних других, нема наших и њихових, већ су сви они једно. Код нас већ 25 година нема ни позиције ни опозиције, уз изузетак Демократске странке у периоду од њеног оснивања (1989. година) па до трагичног атентата на никада прежаљеног г-дина премијера Ђинђића, већ су све политичке странке заправо ЈЕДНА ИНТЕРЕСНА ГРУПА људи којима је једина политика, једина идеологија, ситно сопственичка огавна медиокритетска грамзивост. Они се само ради камуфлаже облаче у различите дресове – ДС, ДСС, СНС, ЛДП, НДС, СПС… А после избора се лажни принципи одмах стављају по страни, а једини истински принцип њиховог политичког деловања – грамзивост и лична корист науштрб општег добра, опет долази у први план. Тада се лако праве пост-изборни савези, са новим политичким феудима по министарствима и јавним предузећима из којих се исисавају животни сокови НАШЕ ЕКОНОМИЈЕ и наставља се даље пропадање НАШЕ ДРЖАВЕ. Предуго Србију воде најгори од нас и зато г-дине Радуловићу Вама и Вашим сарадницима желим пуно мудрости и истрајности у борби за прилику да Србију поведете у другом, правом смеру. Смеру ослањања на сопствене снаге, таленте и памет. Спреман сам да Вам у томе пружим сваку врсту подршке. Срећно и живели!
Svaka cast, sve je tacno gospodine Radulovicu. Mora te se boriti, i na sledecim izborima ako se ne predje cenzus, nema veze…veruj te u ono sto radite, cinite pravu stvar!! velika podrska! moja cela porodica ce glasati za vas! p.s moj savet, krenite vec sad po malim mestima i odrzavajte razne tribine, edukujte ljude, razuverite ih da je ovo sada pogresan put, da Vas moraju slediti..