Debata: Nesposoban premijer – uvek je neko drugi kriv

Pošto premijer ne sme da izađe bilo kome na crtu, a posebno Saši Raduloviću, javnost je potpuno uskraćena za javne debate. Ovim tekstom pokušavamo da pokažemo kako bi takva jedna javna debata između premijera i Saše Radulovića izgledala, kada bi premijer imao hrabrosti da se pojavi.

Dosta je bilo prebacivanja odgovornosti

Voditeljka: Ono što u principu potresa najviše naše građane jeste upravo ideja o smanjenju plata i penzija. Vi ste te mere najavili za oktobar. Kako ćemo do tada i šta će se konkretno desiti?

Vučić: Pa, prvo ja mislim da je to pogrešno postavljanje stvari. Ja sam… ljudi govore o smanjenju plata i penzija kao da – došli su sad neki što ne znaju šta bi sa sobom pa će da smanjuju ionako male plate i penzije. Svi su bili dobri i mnogo su pametni pa su nam povećavali plate i penzije.

Voditeljka: Nije pitanje ko je šta bio i ko šta da radi. Ono što čovek vidi je šta ima u novčaniku i da li može da plati račune i da sebi kupi hranu.

Vučić: U pravu ste.

Radulović: Mislim da je krajnje neodgovorno prebacivati odgovornost za trenutno stanje u državi ne na prethodnu vladu, u kojoj je takođe bio Aleksandar Vučić, nego izgleda na vladu koja je prethodila prethodnoj vladi. Aleksandar Vučić zaboravlja da je na vlasti već duže od dve godine, da je za to vreme putem deficita i dodatnog zaduživanja da smo se zadužili za preko šest milijardi evra, da ništa nije urađeno na reformama za te dve godine, da smo upali mnogo dublje u rupu. Tako da, ne možemo posle dve godine – odnosno premijer ne bi trebalo da, ako je odgovoran premijer, više da se vadi na ono što se dešavalo pre toga, nego mora da preuzme odgovornost – što se dve godine ništa nije promenilo.

Nije Mercedes neozbiljna firma, nego smo mi neozbiljna država

Voditeljka: Najavili ste iz Ikarbusa Mercedes.

Vučić: Tako je. Ide ugovor, mislim 8. septembra sa centralom Mercedesa da oni preuzimaju distribuciju, i idu prvi ugovori za prodaju srpskog Mercedesa.

Voditeljka: Pošto je direktor skoro napomenuo da sem onog prototipa nije bio napravljen nijedan autobus.

Vučić: Pa, naravno da ne može da ide tako lako, niti mi imamo finansijska sredstva niti možemo da distribuišemo. Zato oni preuzimaju…

Voditeljka: Vi ste u dispozeu obećali…

Vučić: Samo nisam razumeo zbog čega su se neki tome radovali? Samo to nisam razumeo. Zašto su se neki radovali, pa su hteli da kažu: eto, nije im uspeo Mercedes. Pa, nije Mercedes mala firma. Pa nisam ja izmislio direktora Mercedesa. Pa nije Mercedes neozbiljna firma, Mercedes je najozbiljnija nemačka firma.

Radulović: To je tačno, Mercedes jeste ozbiljna firma, ali je premijer neozbiljan premijer, odnosno, ovo što govori vlada je neozbiljno. Način na koji je predstavljena navodna “investicija” Mercedesa je neozbiljan. Prvo, Mercedes ne investira u Srbiji. Kad sam bio na razgovoru sa direktorom Mercedesa, kome je prisustvovao i premijer, prisustvovao je i ambasador Nemačke, jasno je rečeno – prva rečenica direktora je bila: “Nas ne interesuju investicije u Srbiji.” Oni hoće da prodaju šasiju, što je sasvim legitimno pravo Mercedesa, kao što je legitimno od Ikarbusa da kupuje šasiju. Tako da nemoj da obmanjujemo građane Srbije. Ikarbus kupuje šasije od Mercedesa, nadograđuje i pravi od njih Mercedes, za koji hoće da ga proda na tržištu. Zašto Mercedes to radi? Zato što grad Beograd treba da ima veliku nabavku autobusa, pa onda – pošto Mercedes ne može svoje autobuse da prodaje gradu, pošto su preskupi – onda pokušavaju kroz ovaj mehanizam, što je sasvim legitimno, jel’, da preko Ikarbusa proda šasije gradu Beogradu. Problem sa tim šasijama je što nisu na najvišem kvalitetu, nisu niskopodni, znači ne odgovaraju nekim osnovnim pravilima. Pa onda grad Beograd donosi izmene svojih odluka po kojima sad kaže da ne moraju da budu niskopodni autobusi, da mogu i ovi starije generacije. Znači, prestanite da obmanjujete javnost Srbije. Kažite jasno o čemu se radi. Radi se o kupovini šasija i Mercedes je zainteresovan da dođe do tržišta grada Beograda.

Medijski mrak

Voditeljka: A u vezi baš sa tom, sa tim širenjem panike: upravo tada je nastao i jedan nesporazum, odnosno spor između Vas i OEBS-a, a bili ste upozoreni na cenzuru u medijima i blokiranje sajtova. Da li ste ikada dobili izvinjenje OEBS-a koje ste tražili?

Vučić: Pa, od pristojnih ljudi dobijete izvinjenje. Od onih drugih ne dobijete.

Voditeljka: A, mislim, kakav je to odgovor?

Vučić: Veoma precizan.

Voditeljka: Vi ste razgovarali o tome kako ćete se…

Vučić: Neću da razgovaram sa Dunjom Mijatović dok se ne izvini zbog svojih laži i neistina.

Voditeljka: Ali ste, koliko smo videli iz njihovog saopštenja, rekli da ćete se potruditi da vidite da li ima blokiranja sajtova u Srbiji.

Vučić: Apsolutno. Apsolutno. Kao što je bio slučaj sa “Peščanikom” i nije mi bilo teško da priznam. A sad vas pitam: šta je bilo? Ko je skidao te tekstove iz “Blica”?

Voditeljka: Ne znam. To bi trebalo država da…

Vučić: Pa, država je rekla – rekli su i oni. Rekli su i oni da su oni sami to radili.

Radulović: Jeste, inače mediji su poznati po tome da sami skidaju svoje tekstove koje objave na sajtovima. U Srbiji je veliki medijski mrak, postoji veliki pritisak države na medije. Postoji direktno mešanje Aleksandra Vučića i njegovog kabineta u rad medija, i to je stanje koje nas, praktično na osnovu toga je i dobio izbore na način na koji ih je dobio, zato što je preko malog broja tabloidnih medija plasirao sve pozitivne informacije o sebi, a negativne o svima drugima. Dok su ostali mediji, koji bi trebalo da budu ozbiljni mediji održavali neku neutralnu poruku. Strah je evidentan i očigledan, jako je teško proći u medijima i to ko god se bavi medijima može lako da vidi. Ako samo pogledate koliko se Aleksandar Vučić pojavljuje na televiziji, po novinama u odnosu na sve ostale političke ličnosti u Srbiji, biće vam potpuno jasno o čemu se radi. Znači, i taj medijski mrak moramo da razbijemo, i ako neko treba da se izvini – to je Aleksandar Vučić. Treba da se izvini građanima Srbije zašto održava ovakvo stanje u medijima.

Neodgovorni Nemci rade od devet

Voditeljka: Koliko je efekata proizvela Vaša odluka da se kreće na ranije radno vreme?

Vučić: Ja mislim da je to bila dobra odluka, važna odluka, zato što – kao i ovo za vozila – zato što ona donosi drugačiji odnos. Posebno što u javnom sektoru i u javnoj administraciji ljudi su uvek ranije napuštali posao, pa ako još dođu u pola 9 na posao, pa da rade samo do pola 12… neko će sad da kaže: pa što ih ne teraš da rade do pola 5? Pa, ne mogu da teram nikoga, ali mogu da proizvedem takve uslove i takvu vrstu odgovornosti. A kad se čovek – da bi došao na posao u pola 8, on mora da ustane u 6, najkasnije u pola 7. Već time postaje neuporedivo odgovorniji nego ako ustaje u 11 sati ili u 10 sati, kao što to nemali broj naših ljudi radi. I ja mislim da je to bila dobra odluka – nijednog sekunda se nisam pokajao.

Radulović: Pa, na ovo razuman, racionalan čovek može da kaže samo: ovo je gomila gluposti. Pa cela Evropska unija ima radno vreme od 9 do 5 sati. Jel’ hoćemo da kažemo da u Nemačkoj radnici ne rade dobro i ne rade efikasno zato što im je radno vreme od 9 do 5, nego bi recimo i oni profitirali od toga da počinju da rade u pola 8. A ako je to ranije ustajanje u stvari dobar znak da će se popraviti efikasnost rada – pa, što ne pomerimo pa ne krenemo da radimo u 6? A možda da krenemo i u 5? Da bi, baš onako, najbolje mogli da postignemo što veću produktivnost, da bi ljudi radili što bolje. I uopšte mi nije jasna ova priča o tome kako neki u 10, neki u 11… pa, znači nije pitanje kad je radno vreme, nego da li ljudi rade posao koji rade? I to sa efikasnošću nema apsolutno nikakve veze. Ovo je skretanje priče sa tema koje su suštinski važne za građane Srbije, a ključna tema je: zbog čega ne možemo da uvedemo red, pa sad smo došli do toga da se smanjuju plate i penzije.

Pogledajte ceo video: