Радуловић за BIZLife: Србија није на добром путу

Смањење плата и пензија није реформа. Повећање пореза није реформа. Реформа значи увођење реда. Влада нигде не уводи ред, само повећава хаос, каже за BIZLife Саша Радуловић, председник покрета Доста је било.

Радуловић сматра да је Србија већ у банкроту пошто није у стању да сервисира дуг и да када дође кредит за отплату, „влада мора да се задужи на другом месту да би га вратила, јер из сопствених средстава то не може“.

„Плус, држава мора и да се задужи да би сервисирала дефицит који је прошле године износио преко две милијарде евра. Тај плус за Александра Вучића износи око осам милијарди евра откад је дошао на власт. Тадић је задужио државу за осам милијарди евра за четири године. Вучић је урадио то исто за две и по,“ каже Радуловић.

„Само у децембру Александар Вучић је ’слупао’ 215 милиона евра на субвенције, што је више од укупне ’уштеде’ коју ће остварити на пензијама у целој 2015, а која износи 210 милиона евра. На субвенције је у 2014. укупно ’слупао’ целу милијарду евра. Неморално је онда говорити о томе да пензионери треба да поднесу жртву. Жртву за шта? За јавашлук, нерад и бацање новца у партијске бунаре? Смањење пензија је не само противуставно и неморално, оно је и економски штетно. Од пензија живи пола Србије. Оне представљају кичму домаће потрошње. Није питање да ли треба штедети, већ где и како.“

Колико је реално да Србија спроведе програм ММФ-а и да ли мислите да ћемо као 2012. напустити овај аранжман после само три месеца?

Не знамо шта је влада обећала ММФ-у. Позивам Александра Вучића да јавно објави текст писма које је влада упутила ММФ-у пре добијања аранжмана.

Рекли сте крајем прошле године за N1 телевизију да желите да будете премијер. Које би биле прве три ствари које бисте урадили да овог момента дођете на то место?

Не може само три корака. Нама треба генерално спремање. Да би били одрживи, кораци морају да буду повезани. Њихов циљ је да успоставе социјалну сигурност и стабилност, отворе пут за економски раст који ће потећи од домаће привреде, а не страних инвеститора, и поставе Србију на дугорочно одрживе темеље здраве фискалне политике.

Шта то значи конкретно?

То је пет првих корака који би били спроведени у првих шест месеци. Увео бих потпуну транспарентност у цео јавни сектор који запошљава преко 700.000 људи, укључујући и јавна, државна и друштвена предузећа, предузећа у реструктурирању, културне, просветне и здравствене уставнове. Сваког месеца морали би да објаве колико су тачно новца потрошили по свим буџетским ставкама претходног месеца, затим списак правних и физичких лица која су добила новац и његов тачан износ, као и уговоре по којим су исплатили новац. Морали би и да ураде систематизацију радних места и одреде јасне критеријуме за оцену успешности рада, као и да објаве биографије свих челних људи, школе које су завршили, када су их завршили и где су све пре тога радили. Ово је кључни први корак у борби против корупције и ’буразерске’ економије које Србију годишње коштају преко милијарду евра. Управо све ово смо урадили у Министарству привреде већ након 15 дана и практично елиминисали корупцију. Нови министри су то одмах укинули.

Смањио бих порезе и доприносе на рад и увео прогресиван синтетички порез који би у првом кораку кретао од 20 одсто, а не од 60 одсто као што је то сада случај. У другом и трећем кораку пореске реформе спустио бих доњу стопу на десет одсто. У Србији данас, када зарадите 300 евра, да би то било легално морате држави да дате 120, а да вама остане 180. То је ненормално. Због тога и имамо огромну сиву економију која износи до 30 одсто БДП-а.

Микро и мала породична предузећа и предузетници, укључујући и индивидуална пољопривредна домаћинства, запошљавају данас око 1,6 милиона људи. Они су далеко највећи послодавци у Србији. Јавни сектор запошљава око 700.000, док средње и велике приватне фирме запошљавају око 300.000 људи. Ових породичних фирми има око 500.000 и у просеку поред домаћина запошљавају још једно лице легално и једно на црно. Укупно око 500.000 људи ради на црно. Морамо да изградимо систем који је добар за наше породичне фирме, а не за велике корпорације и банке.

Увео бих универзалну социјалну заштиту, укинуо оверу здравствених књижица и покренуо реформу пензионог система по угледу на аустралијски и канадски модел. Свака породица/домаћинство у Србији који немају приходе добијали би социјалну помоћ из буџета у износу од 15.000 динара по домаћинству, плус 5.000 динара по додатном члану породице. Тако би трочлане породице добијале 25.000 динара месечно, а четворочлане 30.000 динара. Да ли ово можемо да платимо? За 1,5 милиона социјално угрожених грађана, трошак оваквог универзалног и за све једнаког система социјалне заштите износио би 1,5 милијарди евра. Данас из буџета годишње трошимо преко 1,6 милијарди евра на пропали систем социјалне заштите у коме новац добијају они којима помоћ није потребна, док он не долази до оних којима она јесте потребна. Сви грађани Србије имају по уставу гарантовану здравствену заштиту. Зато је противуставно било какво условаљавање овере здравствених књижица. Што се пензијске реформе тиче, прво правило реформе је да се стечена права не могу законом мењати. Нови систем може важити само за нове године радног стажа и не може се ретроактивно примењивати.

Укинуо бих субвенције, Фонд за развој, СИЕПА и све остале бунаре без дна који нас коштају преко милијарду евра годишње. Привреди и пољопривреди требају динарски кредити с разумним каматним стопама. За то бих основао гарантни фонд који је и био планиран буџетом Министарства привреде за 2014, а који би довео до значајног смањења каматних стопа.

Отпустио бих 100.000 партијски запослених кадрова који су нагурани у јавни сектор на измишљена административна радна места с углавном купљеним дипломама. Немамо вишак лекара, просветних радника или радника у комуналним предузећима. Имамо вишак партијских кадрова на измишљеним административним радним местима. То нас кошта преко милијарду евра годишње. Због тога имамо дефицит и због тога лекари и просветни радници имају ниске плате.

Држава мора да напусти папир и печат и пређе на електронску управу. Мора и да изврши гиљотину прописа и поједностави бирократију.

Почетак године обележио је долазак Сиризе на власт у Грчкој, који је макар у региону, међу грађанима био прихваћен с одушевљењем. Како бисте Ви описали тај догађај у виду значаја за саму Грчку и да ли могу да се направе неке паралеле и са Србијом?

И Грчка и Шпанија имају сличан проблем као и Србија, само што су богатије од нас. И код њих је партократија појела друштво заједно с привилегованим буразерским фирмама, олигарсима и тајкунима. Нови министар финансија Грчке Варуфакис је то добро идентификовао. Нису Немци криви за проблеме Грчке. Крива је грчка партократија која је направила проблем, а затим ушла у потпуно неразуман план штедње по коме штеде сви, само не партократија. Вучић ради исто у Србији. Проблем са Сиризом није у идентификацији проблема, него у решењу. Тачно је да је план штедње који је тренутно на снази у Грчкој дубоко погрешан и да је довео до пада грчког БДП-а за преко 25 одсто у последњих пет година. Само што није питање да ли штедети, већ на чему штедети. Сириза би уместо да оптужује Немачку ипак требало да се посвети укидању партократије у Грчкој и кредибилном плану штедње. Јер могуће је штедети без смањења пензија. Поготову у Србији.

На BIZLife панелу пре годину дана рекли сте „Све успешне државе личе једна на другу, а свака неуспешна је неуспешна на свој начин“. Када ће Србија личити на успешну земљу?

Када уведемо ред. Када буду важила иста правила за све. Када будемо укинули негативну селекцију и увели позитивну, да нас воде најбољи, а не најгори. Када с леђа целог друштва будемо скинули патријског паразита који нас уништава.

Извор: BIZLife
Аутор: М.Миличковић