Propagandno-medijska borba protiv korupcije poslužila je premijeru Aleksandru Vučiću da dođe na vlast, a sada mu omogućava da se na vlasti održi, uprkos tome što su mu rezultati loši, i čak da vlast uveća tako što će urušiti zakone, uniziti sve nezavisne državne organe i institucije i uspostaviti sveopštu kontrolu, preko granica kojima ga Ustav Srbije ograničava.
Vučić je izmislio Koordinaciono telo za primenu “Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine” kako bi dobio ovlašćenja da koordinira, kontroliše i upravlja radom nezavisnih organa, da preslišava Narodnu skupštinu, sudove i tužilaštva. Odluku koja mu je to omogućila donela je Vlada Srbije 7. avgusta 2014.g. NJen pravi i jedini cilj je da se učvrste enormna ovlašćenja vladara Srbije.
Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović” odmah je upozorio da se ovom odlukom na brutalan način podriva i urušava vladavina prava, ustavni poredak zemlje koji garantuje nezavisnost tri grane vlasti (zakonodavne, izvršne i sudske) i nastavlja sa uništavanjem nezavisnih i regulatornih tela. Nedavno je podneta i inicijativa za ocenu ustavnosti i Pokret je predložio Ustavnom sudu da donese rešenje kojim bi se hitno zaustavile sve aktivnosti koje proizilaze iz Odluke Vlade Srbije i što pre sprečile štetne posledice po funkcionisanje celog pravosudnog sistema države.
Vlada Srbije obavezala je ovom Odlukom sve institucije da premijeru podnose izveštaje o svojim aktivnostima u borbi protiv korupcije i omogućila Vučiću da „usmerava“ poslove državnih organa i institucija: Narodne skupštine, Autonomne pokrajine, Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva, Republičkog javnog tužilaštva, Državnog veća tužilaca, Tužilaštva za organizovani kriminal i brojnih regulatorna tela, od Zaštitnika građana do DRI.
Rečju, fantomskom Koordinacionom telu na čijem je čelu Vučić data su ovlašćenja koja već po zakonu ima Agencija za borbu protiv korupcije, pa čak i veća. Zadatak Agencije je koordinacija rada državnih organa u borbi protiv korupcije, a upravo to ovlašćenje je ovom Odlukom Vlade prigrabio Aleksandar Vučić. Po Zakonu o Agenciji, svi organi su dužni da joj dostavljaju podatke koje im ona zatraži, u roku od 15 dana, kao i da je kvartalno obaveštavaju o svom radu, a ne obrnuto. Agencija je nezavisan i samostalan državni organ i za svoje poslove odgovorna je Narodnoj skupštini, a ne Aleksandru Vučiću.
Premijer Vučić je još jednom pokazao da nijedan zakon ne može biti ograničenje njegovoj moći i želji da vlada svime i kontroliše sve državne organe. Time je nastavio praksu svog političkog prethodnika Borisa Tadića, koji je po istom scenariju 2008. godine izabran na čelo Nacionalnog saveta za infrastrukturu. Ustavni sud Srbije je 2012. godine smogao snage i utvrdio da Tadić nije mogao biti na čelu tog Saveta, jer Vlada ni na koji način nema ovlašćenja da ruši Ustavom garantovanu podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Aleksandar Vučić izmislio je ovo novo fantomsko Koordinaciono telo ne da bi nešto radio, jer taj posao već obavljaju drugi, već da bi kontrolisao i, kad se ukaže prilika, ucenjivao pre svega regulatorna i nezavisna tela. Vučićev pravi cilj je bio da dobije formalan okvir da se postavi iznad svih. To što je u pitanju neustavni akt, očigledno za Vučića ne predstavlja problem.
Metod ucenjivanja i zastrašivanja je već uspešno oproban na Agenciji za borbu protiv korupcije kada je postavila pitanje sukoba interesa ministra Selakovića. Posle pretnji ministra da su im “prsti u medu” Agencija je zaustavila već preduzete radnje oko preispitivanja i kažnjavanja nezakonitog ponašanja ministra pravde.
Kakve još mrvice ugleda i integriteta mogu da zadrže nezavisni državni organi, od Skupštine, preko sudova i tužilaštava, do Državne revizorske institucije ili ombudsmana, ako im se ovom Odlukom naređuje da odrede osobu koja će redovno, kad im to državni sekretari Ministarstva pravde ili finansija nalože, referisati o svojim aktivnostima? Treba li podsećati na osnovni princip da se ne mogu odlukom Vlade propisivati nikakva obaveze ni Skupštini, kao zakonodavnoj vlasti, niti organima sudske vlasti ili regulatornim telima. Obaveze regulatornih i nezavisnih tela može propisivati samo Skupština, kroz zakone.
Ne treba izgubiti iz vida ni činjenicu da je posle ovog i niza drugih postupka Aleksandra Vučića pogoršana slika o stepenu korupcije u Srbiji i da je Transparensi internešnel krajem prošle godine objavila da je Srbija pala na tabeli Indeksa percepcije korupcije u odnosu na prethodnu godinu i zauzela 78. mesto od 175 država. Reč je o rezultatu koji Srbiju svrstava među zemlje sa veoma rasprostranjenom korupcijom i reč je o premijeru koji je na vlast pre tri godine došao upravo na obećanjima da će smanjiti korupciju.
U borbi protiv korupcije najvažnija je transparentnost i jačanje nezavisnih institucija sistema. Aleksandar Vučić se protivi i jednom i drugom. Sva ministarstva, državne agencije, lokalne samouprave, ali i javna preduzeća, kulturne, zdravstvene, prosvetne ustanove, morale bi svakog meseca za prethodni mesec da objavljuju izvršenje budžeta i da javno na svojim internet stranicama objavljuju koliko je novca potrošeno po svim budžetskim stavkama, a zatim da za svaku stavku objavljuju i listu pravnih i fizičkih lica koja su dobila novac i ugovore po kojima dobijaju novac. Ta transparentnost je najbolji lek protiv korupcije. Sa druge strane, trebalo bi doneti Zakon o poreklu imovine, doneti ozbiljan zakon o finansiranju političkih stranaka i pojačati propise protiv pranja novca i time omogućiti nezavisnim institucijama sistema da rade svoj posao.
Umesto toga, umesto uvođenja reda, Aleksandar Vučić još jednom dokazuje da jedino veruje u sistem: država to sam ja. Ne verujemo u vođe. Verujemo u sistem.
Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović”
Apsolutno podrzavam i slazem se sa svim sto sam do sada cuo od Sase Radulovica,i drago mi je da se pojavio neko ozbiljan na politickoj sceni