Десет разлога за смену менаџмента РТБ Бор

Аутори ових редова немају намеру да нападају компанију РТБ Бор, нити су против правих, еколошки прихватљивих, економичних, технолошки најбољих а данас расположивих, социјално одговорних и дугорочно одрживих решења за становнике подручја Бора и Мајданпека, али и саме Србије. °

Због тога кључно је навести следеће:

1. У случају РТБ Бор споран је пре свега превазиђени метод управљања и вођења компаније, заглављен у прошлости, који ће неминовно имати стратешки фаталне последице (скандал) по ову индустрију, људе у региону и саму Републику, као и њихову будућност. Актуелни генерални менаџер, уз подршку водећих и најутицајнијих политичара, наметнуо је свој диктаторски однос према свим пословодним функцијама, почевши од анализе, планирања и одлучивања, кадрирања, истраживања и развоја, инвестирања, финансија, производње итд. Оваква једностраност уз видљиву нестручност и неодговорност (политика је испред знања и савести) производи импровизаторска и половична решења која ауторитарни вођа, подржан политиком, жели лично да спроводи, водећи систем РТБ Бор све дубље у суноврат и дефинитивну пропаст.

2. Доказане резерве руде, у складу са међународним стандардима за процену минералних ресурса и резерви руде (аустралијски JORC кодекс, канадски CIM стандарди и национални инструмент НИ 43–101 и друга обавезна пракса за класификацију минерала и руда, као и јавно извештавање инвеститира) чине темељ или одлучујући пословни разлог за било које аактивности рударења, топљења и рафинације на некој локацији у рационалном временском оквиру. У РТБ Бор нико не зна чиме се тачно (инвентар?) располаже под земљом (например: класа минералних ресурса?, класа резерви руде?). Међутим, одавно је идентификован кључни проблем РТБ Бор, а то је исцрпљеност и осиромашење рудних ресурса у текућој експлоатацији (резерве економично исплативе руде?), заостајање у раскривању текућих и откривању и припреми нових лежишта.

РТБ Бор већ дуже време нема одговарајуће резерве руде бакра за развој скупих пројеката металургије и рударства, тако да избор концепта економије овог краја Србије једино на основама индустрије производње бакра без праве алтернативе у области урбане економије, представља фаталну грешку у инвестиционом пројекту нове топионице и фабрике сумпорне киселине.

3. Прихваћена „флеш“ (flash smelting) технологија (без регуларног избора) и капацитет топионице нису одговарајући за борске услове. „Флеш“ пећ није одавно најмодернија за топљење концентрата бакра (данас је то конвенционални поступак) у односу на на пример IsaSmelt, AuSmelt и друге модерне технологије. „Флеш“ има за 30 % веће капиталне трошкове (CAPEX) и за најмање 20 % више оперативне трошкове (OPEX), стандард економије обима прераде (економичност) се постиже тек са нивоом годишње производње изнад 200.000 тона бакра, захтева квалитетан концентрат са садржајима од 25 до 30 % Cu, сув и потпуно чист концентрат, контролисано „храњење“ концентратом и рад без прекида од минимално четири године, високу стручност радника у експлоатацији и одржавању итд. Две напред наведене алтернативне технологије топљења су савремене, флексибилне по питању капацитета прераде, квалитета, влаге и гранулације концентрата итд. У Бору је пројектом предвиђено топљење 400.000 тона концентрата са садржајем 20 % Cu и 80 % јаловине (?) и капацитетом од само 80.000 тона бакра годишње. Наши рудници ни ове потребе не могу да задовоље (остварују мање од 50 % од потребног). Цена коштања прераде концентрата у новој топионици је у пројекцији више од ва пута виша од оне која фигурише на међународном тржишту концентрата и његове прераде. Топионица ће бити неконкурентна и неекономична, нпр. за набавку или услужну прераду туђих концентрата (какав је у таквом случају смисао оваквог пројекта?).

4. Иако је свечано пуштена као „механички“ завршена изградња (то није мост или зграда, најбитнија је функционалност пирометалуршког процеса топљења) остали су незавршени а обавезни су (интегрална дозвола за рад, економичност, искоришћења …) следећи делови:

• постројење за прочишћавање (третман) свих отпадних вода (рудничких, из топионице и фабрике сумпорне киселине, из електролизе и златаре …),
• искоришћење бакра из топионичке шљаке „флеш“ пећи, проблем изградње посебне флотације, и
• постројење за искоришћавање секундарне (отпадне) топлотне енергије из металуршких и хемијских егзотермних процеса ( збирно улагање преко 25 милиона €).

На пример, само без флотације шљаке систем неће моћи да има пројектовано искоришћење од 98 % на бакру, а у режиму рада „крени – стани“ неће моћи да оствари минимално искоришћење сумпора од 98 %.

5. Канадска грађевинска фирма SNC Lavalin је добила уговор типа EPC без међународног отвореног тендера, а пре тога је иста фирма израдила feasibility study топионице(?). Пројекат је од самог старта (или пре тога) „гуран“ од стране наших утицајних људи SNC–у у руке, тако да у потпуности оцртава модел како је SNC Lavalin преварно придобијао велике уговоре у преко 11 неразвијених земаља путем подмићивања утицајних политичара и менаџера (износ на подмићивању је био 10 % од вредности пројекта; погледати на интернету: SNC Lavalin scandal, пример Индије, Либије, Камбоџе, Бангладеша, болнице у Монтреалу итд.

6. Рок завршетка изградње и пуштање у пун радни капацитет прераде (по Уговору почетак VI квартала 2013. год.) није остварен.

7. Укупни износ инвестиције (на крају, ако га буде) биће најмање два пута виши од пројектованог (175 милиона €), односно укупно скоро 400 милиона €.

8. Снабдевање сировином није обезбеђено (пројекат је заснован и димензионисан на домаћој – сопственој рударској производњи РТБ Бор без икаквог озбиљног утемељења).

9. Потребна је дубока и детаљна анализа, тачно и прецизно извештавање и ригидна контрола инвестиционог процеса да би се креирало најбоље реално могуће усмерење, концепт у сектору рударства и металургије бакра, данас и за будућност, и обавезно стварање нове ефективније алтернативе у сектору урбане економије (производи за потрошачко тржиште) за сигурнији развој економије овог региона и Републике. Прелазило се преко образложених и благовремених упозорења умних и одговорних људи, који су због тога били дискриминисани уз подршку политичара (што је један од облика диктатуре).

10. Овакав начин улагања државе, какав имамо у РТБ Бор, не представља паметну инвестицију и нема јасан смисао.

др Милан Дејановски

доктор економије и инжењер металургије

члан локалног тима покрета “Доста је било” у Бору