Sećate se Nušića? I onog divnog zapleta u jednoj srpskoj varoši za vreme dinastije Obrenovića u kojoj su vlast obavljali korumpirani, polupismeni i nesposobni državni činovnici? U kojoj jedno pismo izaziva lavinu događaja … i u kojoj sreski špijun i njemu slični koristoljubivi poslušnici čine sve kako bi opstali na vlasti i dodvorili se dinastiji. Ništa se nije mnogo promenilo, zar ne?
Raznim „sreskim špijunima“ biće omogućeno da legalno prave raznovrsne baze podataka o nama, da nas uhode i sve prikupljene informacije koriste po svojoj volji zarad neke naše navodne sigurnosti, ukoliko se bez izmena usvoji Nacrt zakona o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova. Biće to najnoviji osnov za široko kršenje ljudskih prava, posebno prava na privatnost i zasnivanje policijske države suprotno odredbama Ustava Srbije i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Javna rasprava o nacrtu zakona završena je 20.aprila.
Tekst je pisan kao da Srbija nikad nije potpisala obavezujuće međunarodne dokumente, među kojima i Deklaraciju o ljudskim pravima – a ta su prava stečena samom činjenicom da smo se rodili, bez obzira gde i bez obzira što živimo u državi koja ta prava krši.
Mnogo je spornih članova u tom Nacrtu, ali članovi 28 i 29 u petom poglavlju koje nosi naslov „Evidencije podataka od značaja za rad policije u zajednici“ posebno bodu oči. U njima se policiji daju neograničena ovlašćenja da prikuplja i obrađuje ama baš svačije podatke.
Član 28.
Ministarstvo, u svrhu razvoja prevencije kriminala, unapređenja bezbednosti ljudi i imovine i ostvarivanja drugih bezbednosnih ciljeva u zajednici prikuplja i obrađuje podatke: ime, prezime, matični broj, o pripadnicima ministarstva koji stanuju na području lokalne zajednice, podatke o licima prema kojima su primenjena policijska ovlašćenja i prema kojima su drugi organi preduzimali mere propisane posebnim zakonom, licima od kojih preti opasnost po bezbednost ljudi i imovine, povratnicima u vršenju krivičnih dela i prekršaja, licima koja poseduju vatreno oružje, podatke o odgovornim licima u drugim organima i ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama, pravnim licima, manjinskim i drugim organizovanim grupama i samoorganizovanim pojedincima radi razvijanja partnerstva u zajednici.
Član 29.
Ministarstvo, u svrhu vršenja bezbednosnih provera, prikuplja i obrađuje podatke, i to: ime, prezime, prethodna imena i prezimena, jedinstveni matični broj građana, datum i mesto rođenja, državljanstvo, prethodna državljanstva i dvojna državljanstva, prebivalište i boravišta, kao i prethodna prebivališta, bračni status i porodično stanje, podatke o licima koja u zajedničkom domaćinstvu sa licem na koga se odnosi upitnik (njihova imena i prezimena, zajedno sa prethodnim imenima i prezimenima,
njihovi datumi rođenja, kao i odnos sa proveravanim licem), ime i prezime, datum rođenja, i adresa prebivališta srodnika do drugog stepena srodstva u pobočnoj liniji, supružnika, usvojioca, staratelja, očuha, maćehe, odnosno hranitelja, stručna sprema i zanimanje, podaci o prethodnim zaposlenjima,
podaci u vezi sa vršenjem vojne obaveze, podaci o krivičnom i prekršajnom kažnjavanju i krivičnim i prekršajnim postupcima koji su u toku, medicinski podaci u vezi sa bolestima zavisnosti, odnosno duševnim bolestima, disciplinski postupci i izrečene disciplinske mere, kao i podaci o članstvu ili učešću u aktivnostima organizacija čije su aktivnosti ili ciljevi zabranjeni.
Pravo na privatnost je osnovno ljudsko pravo od ključnog značaja u demokratskim društvima. Sama činjenica da živimo u organizovanoj zajednici podrazumeva da je svako od nas deo svog integriteta „ustupio“ određenim institucijama sistema kako bi na odgovarajući način upravljali njima u našu korist, pod uslovom da sve vreme poštuju propisane norme iskazane kroz zakone koji štite privatnost. Ovakav zakon bi, međutim, direktno kršio ljudska i građanska prava koja su nam do sada bila garantovana mada ne i potpuno zaštićena.
Ovim se svakom Jerotiju, svakom Vići, svakom Žiki daje za pravo da potpuno legitimno prikuplja o nama sve onlajn i oflajn informacije koje mu padnu na pamet, ne bi li ostvario neku svoju sitnu korist ili se umilio dinastiji.
Svako od nas će imati više svojih sreskih špijuna, jedan koji će pratiti objave na FB, drugi koji će sedeti za vašim slavskim stolom i smeškati se, treći koji će pratiti vaše navike i vaše poroke… Slobodno sami dopunite listu.
Još je bitniji način na koji će te informacije biti iskorišćene u budućnosti – ili pak način na koji će te informacije biti skladištene i čuvane. Jer, da vas podsetim, nesposobni državni činovnici su zahvaljujući bezbednosnim propustima omogućili da svi podaci poreskih obveznika Srbije budu dostupni. Setimo se da su podaci o preko 5.000.000 punoletnih građana Srbije putem sajta Agencije za privatizaciju bili u jednom periodu dostupni svima. Ili da je Komora izvršitelja suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, bez zakonskog ovlašćenja ili pristanka za obradu, obrađivala podatke o ličnosti izvršnih dužnika…
Evo i nekih od upozoravajućih komentara na Nacrt zakona o evidencijama i obradi podataka koje je objavila SHARE fondacija (http://www.shareconference.net/sh/vesti/nova-ovlascenja-policije-po-nacrtu-zakona-o-evidencijama-i-obradi-podataka):
„Između ostalog, Nacrtom zakona predlaže se pokretanje oko 40 različitih evidencija, odnosno baza za prikupljanje podataka o ličnosti. Svrha svake od ovih 40 baza određena je zajednički, što ne odgovara ustavnim garancijama i Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.
Posebno je problematično stvaranje pojedinih baza kao što je “evidencija podataka od značaja za rad policije u zajednici” koja bi, između ostalog, trebalo da sadrži podatke o odgovornim licima u nevladinim organizacijama. Dodatno, obim podataka koje MUP može da prikuplja vrlo je široko određen, naročito kod baza o krivičnim delima. Evidencija o operativnim izveštajima i operativnim informacijama omogućila bi prikupljanje svih osetljivih podataka – od DNK i krvne grupe, preko mesta koje lice posećuje, podataka o bolestima zavisnosti i tome slično, a da pritom nije jasno čemu ova baza služi. Najintruzivnija je baza o terorizmu i organizovanom kriminalu.
Samo prikupljanje podataka predstavlja značajan problem: odvija se neposredno, očigledno policijskim ovlašćenjima, i od strane trećih lica (državnih organa i ostalih) koja su dužna da policiji po zahtevu daju podatke. Prilikom traženja podataka, policija samo dostavlja osnov za korišćenje, čime zapravo odmah dobija uvid u gotovo sve baze na teritoriji Srbije.“
Zapitajte se kako bi državni činovnici, partijski poverenici i razne bezbednosne službe mogli iskoristiti te informacije ili delove tih informacija za svoje ili potrebe svog vođe i svoje političke partije. Evo upravo sada fragmentima i poluinformacijama iz života Poverenka za zaštitu građana Saše Jankovića manipulišu lažni doktori nauka zarad svojih dnevnopolitičkih potreba. Sutra će to možda biti Rodoljub Šabić. A prekosutra? Prekosutra ćete to svakako biti vi.
Olivera Jović
koordinatorka Pokreta “Dosta je bilo-Saša Radulović” za Leskovac
Komentariši