Блог Економија

Слаба наплата пореза је знак лоше економије

Објављени су подаци о извршењу буџета за март. Да ли вести од пре месец дана — о одличним буџетским приходима и далеко мањем дефициту од планираног — и даље могу да се одрже? Све зависи шта посматрате. Предлажем да посматрамо само пореске приходе. Они су најрелевантнији, јер индиректно показују стање у привреди. Ако привредна активност јача, расту и порески приходи; ако привреда слаби, падају порески приходи (под условом да се у оба случаја пореска стопа не мења).

Порески приходи могу да се гледају на два начина: можете да их упоређујете са прошлогодишњим приходима у истом периоду, или можете да их поредите са очекиваним приходима за текућу годину. Ако посматрамо пореске приходе за прва три месеца текуће године и упоредимо их са нивом пореских прихода у прва три месеца 2014. године, видимо да су они реално порасли за 1,3% (инфлација узета у обзир).

Погледајмо сада очекиване приходе. Планирани буџетски приходи за целу 2015. годину износе 764 милијарде динара. У то спадају искључиво порези. Из њих треба изузети непореске приходе као рецимо уплату дивиденди од јавних предузећа, надокнаду за фреквенције, приходе од смањења плата у јавном сектору, и донације. Ако тај износ поделимо на 12 једнаких делова, добићемо број (63,6 милијарди) који нам показује колико је новца потребно да се прикупи у сваком месецу да би се дошло до очекиване 764 милијарде. Овај метод није савршен, јер у неким месецима у буџет се уплаћује више од 1/12, а у неким мање. Ипак, ако ни у једном месецу приходи не забележе макар 1/12 (тј. 100%), коначни резултат мора да буде подбачај у приходима.

izvrsenje budzeta

 

Брз поглед на табелу изнад даје јасан преглед у прва три месеца. У првом месецу је прикупљено једва мало више од 1/12 прихода. (Јануар је иначе месец када се уплаћује више у буџет због тромесечних обавеза по основу ПДВ-а.) У фебруару и марту, међутим, порески приходи су подбацили: прикупљено је 89%, одн. 81% од идеалне дванаестине.

Проблем слабе наплате пореза се наставља: привредна активност се гаси, што оставља државу са мање новца од очекиваног. У јануару и фебруару су резултати били добри, јер су рачунати буџетски приходи у виду дивиденди од јавних предузећа, надоканда за фреквенције, и приходи по основу смањења зарада у јавним предузећима и локалним самоуправама. Тих једнократних прихода неће бити у остатку године.

Другим речима, ако се тренд настави, очекује нас још један квази-банкрот, тј. смањење плата и пензија.

Ознаке
Душан Павловић

Душан Павловић

На Фaкултету политичких нaукa у Беогрaду предаје сaвремену политичку економију сa теоријом јaвног изборa, у звању ванредног професора, а нa Универзитету у Грaцу као професор по позиву предaје курсеве из економског рaзвојa и економске и политичке трaнзиције у југоисточној Европи.

Облaсти интересовaњa: Теоријa рaционaлног изборa и политичкa економијa демокрaтских устaновa.

Објaвио више рaдовa из облaсти: "Консолидaцијa демокрaтских устaновa у Србији после 2000. године"(2007), "Списи из политичке економије" (2010), "Теоријa игaрa. Основне игре и применa" (2015).

Књигу „Мaшинa зa рaсипaње пaрa“ написао на основу искуства стеченог током пет месеци у Министaрству привреде. То је инсaјдерскa причa из кaбинетa министрa привреде Сaше Рaдуловићa 2013-2014. где је био сaветник министрa.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Мој предлог је да се проценат прихода буџета користи као коефицијент за обрачун плата свих буџетских корисника, а не да се заломи на пензионерима, просвети, здравству… У то случају би СВИ уложили труд да се боље и организованије ради а са тиме би се повећавале уплате у буџет, и на тај начин би могле да расту плате. Све остало је цеђење суве дреновине!

  • Možete na sve ovo da dodate i podatak, da je trend kod stranih kompanija, koje čine značajne investitore osim javnih preduzeća, da zbog manjaka u budžetu i prebacivanja troškova u narednu godinu traže od izvođača radova da računi budu izdati u januaru (primer sa firmom gde ja radim), i onda imate tih 100 % prihoda, “planirano-neplaniranih”. Isti primer je i za szr-ovima (preduzetnicima), da ne bi ušli u obveznike pdv-a, prebace izdavanje računa za narednu godnu. Nisam ekonomista, pa izvine ako mi je analiza nestručna.