Ауторски текст Правосуђе

Суд по потреби – за партократију и другове

Правде нема, а право је измештено ван институција. Не треба више да се надате да ће бити успостављено независно, ефикасно и иоле способно правосуђе – као да нам је поручено прошле недеље са највишег и јединог меродавног места у држави.

palata pravde

Вест да ће Александар Вучић за истрагу одговорности за смрт браће Битићи формирати некакву комисију у ствари је порука о томе да су тужилаштво и суд неспособни и да једина способност потиче од њега лично и неколицине блиских му сарадника.

Мимо тужилаштва, мимо судова, мимо закона одлуке о невиности и виности доносе се на неким другим местима, у групи моћних људи, ђавољих адвоката, одабраних вештака и у “комисијама” којима манупулише лично премијер Александар Вучић. А какву правду дели “група” видело се у случајевима претходне недеље кад су ослобођени хулиган Иван Богданов и водитељка РТС-а Петра Цвијић.

Шокантни случајеви ослобађања Ивана Богданова, Петре Цвијић и формирање парадржавне комисије за утврђивање одговорности за убиство америчких држављана, а бивших бораца ОВК, браће Битићи нису сасвим неочекивани за српско правосуђе али, скупљени тако на гомилу – сви у прошлој недељи, представљају парадигму зависног правосуђа.

Више јавно тужилаштво у Београду одбацило је кривичну пријаву против једног од вођа навијача “Црвене звезде” Ивана Богданова због инцидента на утакмици Србија – Албанија, јер је утврдило да кривично дело није извршено, већ евентуално прекршај. Иначе, за Богданова није било јасно како се уопште нашао у ситуацији да ради то што је радио, јер је, као предводник хулигана који су прекинули фудбалску утакмицу Италија – Србија у Ђенови 2010, у Италији осуђен на три године и три месеца затвора, а потом убрзо депортован у Србију и, колико је познато, ни ту, ни друге казне није одлежао.

Други основни суд ослободио је прошле недеље кривице бившу водитељку РТС-а Петру Цвијић за погибију пешака Слободана Бајића (73), кога је ударила својим возилом у јануару 2012. Пресуда је донета после само једног одржаног рочишта, упркос постојању контрадикторних изјава сведока и нелогичних налаза вештака и утолико је скандалознија јер, супротно налогу Апелационог суда, није изведена нова реконструкција несреће.

Браћа Битићи, Или, Мехмет и Агрон, ухапшени су 26. јуна 1999. када су помагали двема ромским породицама да са Косова побегну на територију централне Србије. Осуђени су на 15 дана затвора због илегалног уласка у земљу. Пре завршетка казне одведени су из затвора у Прокупљу. Њихова тела, везаних руку и са ранама на главама, пронађена су 2001. године у масовној гробници у Петровом селу код Кладова, где је био камп за обуку припадника специјалних јединица полиције. Руководилац кампа у то време био је Горан Радосављевић Гури, од пре неку годину истакнути члан СНС.

Дух деведесетих, кад шверцери, хулигани и убице нису страховали од суда, кад су уведене драконске казне за противнике режима, конфискована имовина противника, неподобни завршавали у затвору по хитном поступку, затварани медији, а обични грађани без моћних заштитника бивали препуштени на милост рекеташа, шири се српским правосуђем. Док се хулигани и тв водитељке шетају слободно, процесуирају се они који су у самоодбрани, бранећи породицу и голи живот, убили провалника, попут Сашка Богеског из Жаркова, коме је у стан упао полицији познат разбојник и напао га шрафцигером. За девастирање правосуђа криве су и власти из редова ДС, које су претходних година направиле хаос антиуставним реизбором судија, али тек са доласком СНС на власт широм су отворена врата поништавању крхке независности и дигнитета судске власти.

Утисак који је остао након ослобађања Станка Суботића Цанета од оптужби за шверц цигарета, климавог суђења Шарићу које се из дана у дан напада из центара блиских Станку Суботићу и Беби Поповићу, нерасветљавања случаја “Миша Банана”, климања оптужнице против Мирослава Мишковића, отезања са суђењем сину Жељка Митровића, власника Пинк империје, јасних сигнала да судије ослобађају богате, а тужилаштво се ни после три месеца не оглашава о одговорности за пад војног хеликоптера… све то заједно, потврђено у три најновија случаја из прошле недеље не оставља нимало наде да ће правосуђе у скорије време постати независно, институционално и вредно певерења.

Драгиња Лукин
члан покрета
Доста је било – Саша Радуловић

Дрaгињa Лукин

Дрaгињa Лукин

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

    • G’dine Zivko, prvo procitajte potpis autora, pa uvidite da je u pitanju zena. Sto se tice “humanitaraca” brace Bitici, informisite se ko su bila doticna gospoda, i da li treba hapsiti ikoga zbog odbrane od cia siptara.

  • moji primeri rada sudstva su frapantni i to u vreme haranja DS na celu sa ministarkom Malovic i sekretarom Homenom gde je izvrsna presuda ponistena i na stotine radnika ostalo bez posla jer su tri firme otisle u stecaj , stotine kupaca stanova ostalo i bez novca i bez stanova, samo je Homen profitirao i ko jos samo on zna i sto je najgore sudije su ostale i dalje da dele “pravdu” mada bi im trebalo zabraniti da se približe sudovima

  • Sve, sve, ali da za pripadnike ovk napisete da su ‘pomagali dvema romskim porodicama da predju na teritoriju Srbije’ je krajnje podlo i dupeuvlakacki. Trebalo bi da stoji ‘pripadnicima ovk uhapsenim prilikom iseljavanja nealbanskog stanovnistva sa teritorije Kosova, kojima nije omoguceno fer sudjenje po zenevskoj konvenciji’ i slicno… Ovako mi se cini da kroz ovu izjavu provejavaju finansije tamo neke ambasade…

    • Nikakvi finasija tamo nekih ambasada nema. Država sme da hapsi i procesuira, ali ne da ubija i sakriva.